Hronični stres je nešto o čemu se stalno priča, ali čini se da malo toga činimo da ga smanjimo ili izbegnemo kada je to moguće. Stresne situacije, bilo zbog straha od gubitka posla ili za zdravlje bližnjih, mogu da dovedu do čitavog niza hormonskih reakcija organizma.

Stalno aktiviranje odbrambenog sistema jer postoji hronični stres ugrožava zdravlje

Tokom godina, brojna istraživanja su pružila mnogobrojne odgovore na to kako hronični stres utiče na zdravlje. Hronični stres doprinosi povišenom krvnom pritisku, začepljenju arterija, izaziva promene na mozgu koje mogu izazivati anksioznost, depresiju i zavisnost. Hronični stres takođe može da doprinese gojaznosti (tako što ljudi više jedu kada su nervozni) ili indirektno (zbog manje sna i nedovoljne fizičke aktivnosti).

Bori se ili beži

Stresna situacija izaziva ubrzano disanje i lupanje srca, mišići postaju napeti i počinjemo da se znojimo. Ovaj mehanizam se razvio još na samom nastanku sveta kod svih sisara kako bi im omogućio preživljavanje.

Nažalost u savremenom dobu, telo može da preterano reaguje na okidače iz okruženja koji ih ne ugrožavaju životno kao što su saobraćajna gužva, pritisak na poslu i problemi u porodici.

Kako telo reaguje na stres

Kada se telo suoči sa opasnošću, naša čula šalju informacije amigdali (deo mozga). Ona ih tumači i šalje signal u pomoć hipotalamusu. Ovaj deo mozga radi poput komandnog centra koji telu kroz nervni sistem šalje energiju za borbu ili beg.

Hipotalamus kontroliše naše nehotične telesne funkcije poput disanja, krvnog pritiska, otkucaja srca.

Nakon što amigdala pošalje singal stresa, hipotalamus aktivira simpatički nervni sistem tako što šalje signale kroz autonomne nerve sve do nadbubrežnih žlezda. Ove žlezde reaguju upumpavanjem hormona adrenalina u krvotok. Adrenalin dovodi do brojnih fizioloških promena u telu koje ne možemo sami da kontrolišemo. Adrenalin pokreće i oslobađanje šećera u krvi i masti iz privremenih skladišta u telu, tako da ovi hranljivi sastojci ulaze u krvotok i snabdevaju telo energijom.

Promene u telu se dešavaju tom brzinom da nismo u stanju da ih kotrolišemo. Nekada čak amigdala i hipotalamus tako brzo rade, da mi reagujemo na opasnost pre nego što je zapravo postanemo svesni.

Nakon niza hemijskih reakcija i lučenja hormona u telu, kada prođe opasnost, nivo kortizola počinje da opada i smanjuje se odgovor na stres.

Kakve su posledice stalne izloženosti stresu?

Većina ljudi ima problem da upravlja stresom i izvorima stresa, posebno što na neke ne može da utiče. Hronični stres stalno drži određene hormone u pripravnosti slično kao kada motor na automobilu predugo radi u praznom hodu. Nakon izvesnog vremena u tom režimu počinju da se javljaju zdravstveni problemi koji su izazvani hroničnim stresom.

Stalni skokovi adrenalina mogu da oštete arterije i krvne sudove te da se poveća rizik od srčanog i moždanog udara. Povišen nivo kortizola stvara fiziološke promene koje pomažu da nadoknadite energiju zbog izloženosti stresu, ali nuspojava toga je nakupljanje masnog tkiva i povećanje telesne težine, jer će ljudi imati povećan apetit.

Tehnike kojima se može umanjiti hronični stres

Opuštanje kao pomoć kod stresa

Postoje vrsni lekari u svetu poput dr Herberta Brensona koji se bave tokom svoje karijere učenjem kako da pomognu ljudima koji se suočavaju sa stresom. Njegove metode se uglavnom odnose na tehnike koje uključuju opuštanje poput disanja iz trbuha, meditacije, molitve, joge i tai čia.

Mora se uzeti obzir da za većinu ljudi vežbe opuštanja nisu lek za sve, posebno ako već imaju problem sa hipertenzijom i drugim srčanim oboljenjima.

Više od polovine ljudi će imati poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja nakon primenjivanja neke od ovih tehnika i moći da nakon 8 nedelja smanji svoju terapiju (naravno, uz konsultaciju sa lekarom).

Fizička aktivnost i hronični stres

Ljudima vežbanje prija da smanje stres koji osećaju. Brzo hodanje se pokazalo kao odlično za eliminaciju osećaja stresa ubrzo nakon što je nastao. One produbljuju disanje i pomažu da se smanji napetost u mišićima. Nasuprot jačim fizičkim vežbama do smanjenja stresa joga i tai či dovode tako što se dubokim disanjem uz mentalni fokus postiže osećaj mira.

Socijalna podrška usled stresa

Kada ste okruženi ljudima koji su tu da vam budu podrška bilo da su to članovi porodice, prijatelji, saradnici ili komšije, lakše ćete podnositi izloženost stresu i nastupajućim krizama. Čak i sapatnici u određenim problemima na društvenim mrežama mogu produžiti životni vek. 

Literatura: 

_{1.      Harvard Health Publishing: Understanding the stress response – https://www.health.harvard.edu/staying-healthy/understanding-the-stress-response, jun 2020. godine}

_{2.     APA: Stress effects on the Body – https://www.apa.org/topics/stress/body, novembar 2018. godine}

_{Objavljen: 28. avgust 2021. godine, ažuriran: 1. jun 2023. godine}

Photo by Yan Krukov from Pexels