Predmenstrualni disforični poremećaj (PDP): Koja je razlika u odnosu na PMS i kako se nositi sa njim?

Predmenstrualni disforični poremećaj(PDP) je težak oblik predmenstrualnog sindroma i smatra se zdravstvenim stanjem koje bi trebalo držati pod kontrolom promenama životnih navika i lekovima, po potrebi.

Dok se umereni do težak oblik PMS-a javlja kod gotovo polovine žena, predmenstrualni disforični poremećaj se javlja kod 5-10% žena. Ovaj poremećaj ih sprečava da funkcionišu u svakodnevnici.

Po čemu se predmenstrualni disforični poremećaj razlikuje od PMS-a?

Razlika između PDP-a i PMS-a je u tome što su simptomi disforičnog poremećaja teški i iscrpljujući. Ovo je hronično stanje i potrebno je uneti promene u stil života i, po potrebi, uvesti lekove.

Simptomi PDP-a

Simptomi ovog poremećaja mogu potrajati do menopauze. Oni mogu uticati na sve koji vas okružuju zbog emocionalnih poremećaja i teškog stresa koji se javlja. PDP može da dovede do poremećaja odnosa u porodici, kao i do efikasnosti i rezultata na poslu. Prisutni su tokom poslednje nedelje pred menstruaciju i mogu nestati u prvim danima nakon početka menstruacije. Većina simptoma je povezana sa pogoršanjem anksioznosti. ^{Izvor: PubMed}

Predmenstrualni disforični poremećaj – simptomi mogu uključivati:

• jak umor,
• glavobolja – više: Hormonska glavobolja – šta je i kako se leči,
• problemi sa vidom,
• izrazite promene raspoloženja – razdražljivost, nervoza, anksioznost i depresija,
• plač i emocionalna preosetljivost,
• lako stvaranje modrica,
• pojava akni i pogoršavanje stanja sa kožom,
• nadimanje, gastrointestinalne smetnje i povećan apetit,
• poteškoće u koncentraciji,
• lupanje srca,
• paranoja i problemi sa samopoštovanjem i percepcijom o sebi,
• zaboravnost,
• valunzi,
• bolovi u leđima,
• teškoće sa koordinacijom, vrtoglavnica i nesvestica,
• nesanica – više: Spavanje kod žena,
• grčenje mišića, utrnutost i peckanje u ekstremitetima,
• respiratorne tegobe poput infekcija i alergija,
• smanjen libido,
• zadržavanje tečnosti – može da dovede do osetljivosti dojki, smanjenog mokrenja, otoka stopala, zglobova i šaka i privremenog povećanja telesne težine i
• bolne menstruacije.

Lekarima je nekad teže da utvrde postojanje ovog poremećaja. Potrebno je da obave fizički pregled, utvrde da se on javlja najmanje 2 i više meseci za redom i mora:

• biti prisutan najmanje nedelju dana pre menstruacije,
• nestaje posle početka menstruacije ili tokom nekoliko prvih dana,
• ometa svakodnevnicu.

Da bi se postavila dijagnoza PDP-a, žena mora da ima najmanje 5 od gore navedenih simptoma, uključujući i najmanje jedan od ovih:

• osećaj beznađa i tuge,
• napetost i anksioznost,
• promene raspoloženja i povećanu osetljivost,
• osećaj ljutnje i razdražljivosti.

Uz to se nekada javljaju i bezvoljnost, apatija, izbegavanje društvenih aktivnosti, problemi sa spavanjem ili potreba za prekomernim snom, osećaj nedostatka kontrole ili preopterećenosti.

Zašto se javlja predmenstrualni disforični poremećaj?

Ne zna se tačan uzrok zašto se javlja PDP. Moguće je da je uzrok abdominalni odgovor mozga na fluktuaciju normalnih hormona kod žena tokom menstrualnog ciklusa. Ovo može da dovede do nedostatka neurotransmitera serotonina. ^{Izvor: MNT}

Zdravlje17.02.2025

ADHD kod žena i devojčica

Zdravlje26.11.2024

Simptomi PMS-a: 10 simptoma predmenstrualnog sindroma. Koje vi imate?

Zdravlje17.09.2024

Menstruacija: Šta je menstruacija?

Kako se leči predmenstrualni disforični poremećaj?

Nekada različite terapije mogu da ublaže simptome PMS-a i PDP-a poput meditacije, vežbanja, joge, či terapije, akupunkture, smanjenja unosa šećera, soli, kofeina i alkohola. Pored toga treba probati sa povećanim unosom složenih ugljenih hidrata i proteina. Nekada mogu pomoći razgovor sa partnerom ili prijateljima, opuštenije ponašanje bez tenzija, čitanje knjige, gledanje filmova, šetnja i topla kupka.

Predmenstrualni disforični poremećaj: Lečenje PDP-a lekovima

Lečenje je moguće lekovima koji utiču na ovulaciju (oralni kontraceptivi koji sadrže drospirenon i etinil estradiol), lekovi koji oslobađaju gonadotropin, danazol ili lekovima koji utiču na centralni nervni sistem (antidepresivi kao što su Prozak, Sarafem, Celeka, Pakil i Zoloft).

Kada su u pitanju suplementi, za sada nedostaju studije koje bi podržale efikasnost većine suplemenata kod ovog slučaja. Vitamin B6, kao i vitamin D, bi mogao biti koristan prema istraživanjima, dok se ulje noćurka pokazalo neefikasnim. ^{Izvor studije: PubMed}

Najčešća pitanja o PDP/PMDD

1. Šta je predmenstrualni disforični poremećaj (PDP)?
   PDP je težak oblik predmenstrualnog sindroma (PMS) koji pogađa oko 5–10 % žena i može značajno narušiti svakodnevno funkcionisanje u poslednjoj nedelji pred menstruaciju, uz simptome koji se povlače nakon krvarenja.
2. Kako se PDP razlikuje od PMS‑a?
   Za razliku od PMS‑a, PDP uključuje intenzivne psihičke simptome (posebno depresiju, anksioznost, razdražljivost), često prekid funkcionalnosti i utiče na porodične i profesionalne odnose.
3. Koji simptomi ukazuju na PDP?
   Simptomi uključuju jaku emocionalnu labilnost, anksioznost ili depresiju, napetost, promene apetita, umor, nesanicu, nadimanje, osetljive grudi, glavobolju, vrtoglavicu i poteškoće sa koncentracijom. Dijagnoza zahteva najmanje 5 simptoma, uključujući jedan iz prve grupe: raspoloženje, bes, anksioznost ili depresiju.
4. Zašto dolazi do PDP‑a?
   Tačan uzrok još nije poznat, ali simptomi su povezani sa abnormalnom osetljivošću na normalne promene hormona estrogena i progesterona tokom ciklusa, što utiče na nivo serotonina u mozgu.
5. Koji faktori povećavaju rizik od PDP‑a?
   Rizični faktori uključuju porodičnu istoriju PMS/PMDD, poremećaje raspoloženja (depresija, bipolarni poremećaj), pušenje, stres, gojaznost i bolesti štitne žlezde.
6. Kako se PDP dijagnostikuje?
   Ljekari traže simptome prisutne najmanje dve menstruacije uzastopce, koje se manifestuju u zadnjih nedelju dana pre ciklusa, a nestaju tokom prve dve dana menstruacije. Dnevnik simptoma pomaže u praćenju šablona.
7. Kako se PDP leči?
   Primarna terapija uključuje selektivne inhibitore ponovne pohrane serotonina (SSRI), koji mogu biti uzimani kontinuirano ili samo u simptomatskom periodu. Takođe se primenjuju oralne kontraceptivne pilule, hormonske alternative, promena životnog stila, uz suplementaciju kalcijumom, vitaminom D i B6.
8. Koje promene u životnom stilu pomažu u ublažavanju simptoma?
   Preporučuju se redovna tjelovježba, dobra higijena sna, smanjenje unosa kofeina, šećera i alkohola, opuštajuće aktivnosti kao meditacija ili joga, i tehnike upravljanja stresom.
9. Kada je vreme da potražim stručnu pomoć?
   Ako simptomi remete svakodnevni život, vezu, rad ili emocije, ili ako traju više ciklusa, važno je konsultovati ginekologa, psihijatra ili psihoterapeuta. Rana intervencija može pružiti značajno olakšanje

_{Objavljen: 8. februar 2023. godine, ažuriran: 2. avgust 2025. godine}