Simptomi PMS-a: 10 simptoma predmenstrualnog sindroma. Koje vi imate?
Da li ste ikada pomislili da imate loš dan, a zapravo je kriv PMS? Stručnjaci navode više od 150 mogućih simptoma predmenstrualnog sindroma – od želje za slatkišima do anksioznosti, nesanice i „magle u glavi“.
Mnogim ženama simptomi PMS-a (predmenstrualnog sindroma) smetaju više nego sama menstruacija. Mnoge odahnu kada počne menstrualno krvarenje. Svaka žena je priča za sebe, ali možemo nabrojati koji simptomi PMS-a se najčešće javljaju. Kod nekih se javlja samo jedan, a kod drugih više njih.
Samo 15% žena uopšte nema simptome PMS-a.
Šta je PMS i koji su simptomi PMS-a?
Predmenstrualni sindrom (PMS) je stanje koje opisuje period pred menstrualno krvarenje i na njegovom početku. Ne može se sa sigurnošću reći zašto se javlja PMS, ali se veruje da su uzrok tome promene u određenom nivou hormona. Pored promena nivoa progesterona i estrogena, na promene utiče i mnoštvo drugih hormona. Neki od njih su:
- SEROTONIN opada kada opada nivo estrogena posle ovulacije. On je hormon zadovoljstva, te pad može da utiče na raspoloženje, kao i pojačan apetit.
- ENDORFIN smanjuje osetljivost na bol te kada opadne postajemo napetiji i teže podnosimo bolove.
- PROLAKTIN je vezan za dojenje, ali je usko vezan i sa stresom. On je razlog za bolne i otečene grudi.
- GAMA AMINOBUTERNA KISELINA se povećava kako raste progesteron, a zaslužna je za povećanu napetost i nervozu.
- MINERALOKORTIKOID utiče na odnos soli i vode u organizmu te izaziva zadržavanje vode i otečenost.
Kako način života može da utiče na simptome predmenstrualnog sindroma?
Nekada simptomi PMS-a mogu biti i posledica načina života. Na primer, stresan život može da pojača nervozu, depresiju i osećaj beznađa. Neadekvatna, odnosno nezdrava ishrana može da izazove nesanicu, umor, razdražljivost, grčeve i bolove. Obratite pažnju da li vam nedostaju kalcijum, magnezijum, vitamin B ili vitamin E. Previše alkohola, kafe i soli može da utiče na promene raspoloženja.
Nestabilan šećer može da izazove vrtoglavicu, malaksalost, promene raspoloženja i stalno se javlja neodoljiva želja za slatkišima.
Koliko traje PMS?
PMS simptomi su individualni, kao i njihova dužina. Oni se mogu javiti samo par dana ranije, ali i do 2 nedelje pre menstrualnog krvarenja. Nekada se dešava da simptome pripišete tekućim događajima i obrnuto. Kada krvarenje počne, hormoni se vraćaju u normalu, a simptomi nestaju. Ukoliko ste svesni simptoma, možda ćete uspevati da nekada „povučete kočnicu“ i ne reagujete odmah, već se bavite meditacijom i dubokim disanjem.
Koji su simptomi PMS-a?
Svaka žena ima druge simptome PMS-a. Neke čak ni ne znaju da se radi o tome već smatraju da samo imaju loš dan ili da je slučajnost što su loše volje. Druge, pak, odahnu kada krvarenje počne. Ponekad male promene u ponašanju mogu da donesu veliko olakšanje.
Postoji više od 150 simptoma predmenstrualnog sindroma koji variraju od žene do žene. Neke imaju samo jedan, a neke više njih. Uglavnom svakog meseca preko 80% žena doživljavaju svoje simptome. Izvor: Womenshealth
Emocionalni simptomi
Veoma je česta pojava da se tokom predmenstrualnog sindroma javlja napetnost i nervoza koja se preuveličava. Tu spadaju svi oni simptomi zbog kojih se ne osećate mentalno dobro. Krivac za ovakvo stanje je hormon kortizol koji postaje povišen pred menstruaciju. Nije isključeno da budete anksiozni, depresivni, imate nagle promene raspoloženja i periode plakanja.
Fizički simptomi
Fizički simptomi koji se javljaju su: glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima, umor, kao i bolovi u jajnicima. Viši nivo prostaglandina je uzročnik ovih bolova. Više o prostaglandinu… Ovi simptomi mogu dodatno da učine da se osećate bolesno pred menstruaciju.
Kod nekih žena su simptomi veoma intenzivni i izraženi, te se radi o predmenstrualnom disforičnom poremećaju koji pogađa oko 3% žena.
Veliki je problem i to što žene kod kojih su PMS simptomi veoma izraženi često prolaze kroz nerazumevanje i osudu okoline. Pojedinim ženama je veoma teško da odlaze u školu, na fakultet i posao u tom periodu.
Simptomi PMS-a koje žene često ne povezuju sa ciklusom
Kada se govori o PMS-u, većina žena prvo pomisli na nervozu, bolne grudi ili grčeve. Međutim, postoje i manje poznati simptomi koji se takođe mogu javiti usled hormonskih promena tokom druge polovine ciklusa.
Neke žene prijavljuju:
- pojačanu potrebu za slatkišima i ugljenim hidratima
- osećaj „magle u glavi“ i probleme sa koncentracijom
- zaboravnost
- pojačanu osetljivost na buku i svetlost
- akne i pogoršanje stanja kože
- pojačano znojenje
- nadutost i gasove
- osećaj ubrzanog rada srca
- nespretnost i manjak koordinacije
- smanjenu toleranciju na stres
Pošto se ovi simptomi mogu javljati iz meseca u mesec, žene ih često prihvate kao deo svoje ličnosti ili svakodnevice, ne povezujući ih sa menstrualnim ciklusom.
Predmenstrualni sindrom se češće javlja kod žena u tridesetim i ranim četrdesetim godinama koje imaju jedno ili više dece. Okidači da se jave PMS simptomi u vidu depresivnih epizoda i predmenstrualnog disforičnog poremećaja su ranije depresivne epizode i genetika. Izvor: PubMed
Kada PMS više nije „samo PMS“?
Ponekad su simptomi toliko izraženi da ozbiljno narušavaju svakodnevno funkcionisanje. Ako nekoliko dana mesečno ne možete normalno da radite, učite, brinete o porodici ili održavate odnose sa drugim ljudima, možda nije u pitanju uobičajeni PMS.
Predmenstrualni disforični poremećaj (PMDP ili PMDD) predstavlja teži oblik PMS-a. Karakterišu ga:
- intenzivne promene raspoloženja
- izražena razdražljivost
- osećaj beznađa
- anksioznost i panični simptomi
- nagli napadi plača
- problemi sa spavanjem
- osećaj da ste izgubili kontrolu nad emocijama
Za razliku od klasičnog PMS-a, PMDD zahteva procenu ginekologa ili psihijatra, jer postoje terapije koje mogu značajno poboljšati kvalitet života.
Kako se leče PMS simptomi?
Ne postoji jedan lek koji može odmah ukloniti sve simptome PMS-a. Nekada nešto i može da pomogne, ali je važno i da precizirate šta je vaš problem. Ako imate bolove, trebaće vam lek protiv bolova, ali je najbolje da se za neke druge terapije poput sedativa konsultujete sa lekarom. Isto važi i za pilule za kontracepciju. Ni slučajno nemojte početi da ih pijete pre pregleda i analiza kod nadležnog ginekologa.
Kod problema sa zatvorom i prevelikim unosom tečnosti, najčešće pomaže problema načina ishrane. Ako i to ne pomogne, potražite od lekara savet za odgovarajući diuretik ili sirup, čepiće ili lekove protiv zatvora. Postoje i biljke koje se savetuju za ublažavanje simptoma PMS-a.
Promena stila života može da pomogne: jedite zdravu hranu, redovno spavajte, bavite se fizičkom aktivnošću (ovo će povećati endorfin i serotonin), meditirajte, pijte vitamine koji vam nedostaju i unosite dovoljno tečnosti.
Kako voditi dnevnik PMS simptoma?
Jedan od najboljih načina da razumete svoje telo jeste da nekoliko meseci pratite simptome i beležite ih u kalendar ili aplikaciju za menstrualni ciklus. Zabeležite:
- kada su simptomi počeli
- koliko dugo traju
- koliko su intenzivni
- da li utiču na posao, školu ili odnose sa drugima
- da li postoje faktori koji ih pogoršavaju (stres, nespavanje, loša ishrana)
Na taj način ćete lakše uočiti obrazac i pomoći lekaru ukoliko bude potrebna dodatna procena.
Kada se javiti lekaru?
Obratite se ginekologu ako:
- imptomi postaju sve jači iz ciklusa u ciklus
- bolovi vas sprečavaju da normalno funkcionišete
- imate veoma obilna krvarenja
- promene raspoloženja utiču na odnose sa porodicom i okolinom
- sumnjate na PMDD
- simptomi ne prolaze ni nakon početka menstruacije
Ponekad se iza tegoba koje liče na PMS mogu kriti hormonski poremećaji, problemi sa štitnom žlezdom, endometrioza ili druga zdravstvena stanja koja zahtevaju lečenje.
FAQ – Najčešća pitanja o PMS-u
- Koliko dana pre menstruacije počinje PMS? Najčešće između 5 i 10 dana pre menstruacije, mada se kod nekih žena simptomi mogu javiti i dve nedelje ranije.
- Da li svaka žena ima PMS? Ne. Oko 15% žena nema gotovo nikakve simptome, dok većina oseća makar jednu tegobu tokom predmenstrualnog perioda.
- Da li PMS postaje gori sa godinama? Kod pojedinih žena simptomi mogu postati izraženiji tokom tridesetih i četrdesetih godina, naročito u periodu perimenopauze.
- Može li PMS izazvati anksioznost? Da. Hormonske promene mogu uticati na neurotransmitere u mozgu, posebno serotonin, što kod nekih žena izaziva nervozu, anksioznost i osećaj unutrašnjeg nemira.
- Da li fizička aktivnost pomaže kod PMS-a? Da. Redovna fizička aktivnost može povećati nivo endorfina i serotonina, poboljšati raspoloženje i smanjiti nadutost, umor i bolove.
- Da li je normalno plakati bez razloga pred menstruaciju? Vrlo je često. Hormonske promene mogu povećati emocionalnu osetljivost, pa mnoge žene primećuju da su sklonije plaču nekoliko dana pre početka menstruacije.
Objavljen: 28. jun 2021. godine, ažuriran: 12. jun 2026. godine
Saznajte više:
