Prepoznatljivo lice jedne od najpoznatijih televizijskih emisija „Slagalica“ je Marija Veljković. Osim što je uspešna voditeljka, ona je još uspešnija mama troje dece predškolskog uzrasta, glumica je i ima svoj You Tube kanal. Podelila je sa nama svoje iskustvo kako uspeva da uklopi sve obaveze.
Verujem da nema nekoga ko te ne zna iz čuvene „Slagalice“ i da te svi prepoznaju na ulici. Dugo si na televiziji. Kako je izgledao jedan tvoj dan pre nego što se rodilo prvo dete?
Mnogo, mnogo, mnogo drugačije. Spavala sam duže. Bila sam mnogo bezbrižnija. Bila sam mnogo sporija. I bila sam nekako, čini mi se, gora verzija sebe. Sad sam nekako mnogo sposobnija da više stvari uradim u kraćem roku.
Šta su tvoje trenutne poslovne aktivnosti?
Trenutno nemam poslovnih aktivnosti, ali će početi za dve nedelje i u isto vreme počinje treća sezona serije „Luda noć“ za koju se pripremamo svakog dana. Dakle, imamo koreografske probe. Počeće negde 17. Septembra. Naravno, snima se i „Slagalica“.
I igram predstavu „Sex bomb“ sa kojom bi trebalo da idemo u Hrvatsku i Makedoniju. Tako da, da, počeće poslovne obaveze.
I naravno, Kristina i ja snimamo nove videe za naš You Tube kanal „Trudnoća je dar“. Takođe, ja vodim društvene mreže za našu platformu „Trudnoća je dar“.
Kada si počela da radiš nakon porođaja?
Sva tri puta sam počela da radim tri meseca posle porođaja, što je zakonski minimum. I da se razumemo, niko me nije terao, ali ja sam prosto nekako osećala želju i potrebu da treba da se pomalo vratim. Neću imati više dece, ali kada bih imala četvrto, mislim da bih se vratila posle šest meseci. Nekako mi se čini da sam trebala da produžim još malo porodiljsko.
Ko čuva decu kada imaš poslovne obaveze?
Na svu sreću, moje starije dvoje dece idu u vrtić. Treće kreće sada u septembru. Ali imam veliku, veliku sreću da imam divne Milanove roditelje, moje svekra i svekrvu, koji, za evo koliko Đurađ ima – 6 godina, nijednom nisu rekli da ne mogu da ih čuvaju. Tako da ne prepuštamo se mi toj pomoći previše, ali imamo veliku sreću da ne moram da tražim bebi siterke i da ne moram da se sekiram jer imamo njih.
Da li stižeš da se baviš kućnim obavezama pored dece i posla?
Ne stižem, ali moram da stignem nekako. Retko koja žena ima armiju služavki ili kako se već to kaže, domaćica u kući. Naravno da sve to ja radim. Čistim kuću nekoliko puta dnevno, kuvam. To svaku od nas čeka. Stižem i radim koliko mogu i koliko moram.
Znam da ponekad i na društvenim mrežama deliš ono što tog dana spremaš za ručak. Iz iskustva znam da nije baš lako organizovati obroke za petočlanu porodicu. Kako se ti snalaziš da oko organizacije hrane i pripreme?
Što se tiče pripreme obroka, sva sreća da i moj muž kuva. Tako da je on zadužen otrpilike za večere, ako su to palačinke, uštipci ili tako nešto. A mnogo mi je lakše od kada i Neva jede našu hranu. Prosto, samo se organizujemo ujutru. Ne kuvam kao većina domaćica, veče pre, nego tog jutra ili tog pre podneva se organizujemo. I naravno, nekad se desi da ručamo napolju ili da uzmemo jedan deo obroka gotov. Neke mame je sramota da to priznaju, ali meni je draže da moja deca budu tog dana srećna i zadovoljna jer sam ja tu i da im se posvetim. Sigurno se neće sećati da je riba bila iz ribarnice.
Da li misliš da je bolji izbor posao sa proenljivim radnim danom ili ti se čini da je lakše onima koji rade kancelarijski posao sa fiksnim radnim vremenom?
Mislim da nikako nije lakše ženama koje imaju fiksno radno vreme. Jer, ako žena radi osam sati svakoga dana i sat vremena pre i posle, dok dođe do posla i dođe sa posla. To je 10 sati. Meni se nekada desi da radim i vikendom i uveče i da idem na putovanje, pa se vratim noću.
Ali isto tako se desi da mogu ceo jedan radni dan da posvetim deci. Tako da, moja varijanta je svakako lakša varijanta. Skidam kape ženama koje rade u banci ili u firmama.
Da li ljudi iz tvog okruženja imaju razumevanja za tvoj način funkcionisanja i posao koji je vrlo fleksibilan, a opet ponekad veoma zahtevan?
Ljudi iz moje porodice, zapravo jedan čovek, ima razumevanja. Mora da ima. On je znao i kad smo se upoznali i kad smo se venčali, čime se bavim. Prosto, ne dešava se retko da ja odem na neko vođenje programa ili na predstavu i da on ostane uveče sa decom. Sva sreća pa on radi pre podne, a ja mahom radim uveče. Tako možemo bolje da se organizujemo i da se menjamo i da jedan deo dana uvek neko od nas bude tu sa decom. Pa prosto mora da ima razumevanja. Da se nadovežem na prethodno pitanje, da imam fiksno radno vreme, mnogo bih manje bila sa decom, nego ovako.
Kada si se prvi put odvojila od deteta na više od 2-3 sata?
Odvajanje od dece, bolna tačka za svaku mamu, svaki put pamtim.
Od Đurađa, kada je imao 5 meseci, otišla sam na gostovanje, na jedan dan.
Od Rose sam se prvi put odvojila, i to mi je bila najveća trauma jer sam održavala mleko, imala je 8 meseci. Otišla sam u Švajcarsku. Isto je bila predstava. Na tri dana.
A od Neve se još nisam odvojila i mislim da će to biti u septembru. Neva sada ima 18 meseci. U stvari, od nje sam se odvojila takođe na jedan dan. Nije bilo na više dana nikada. Na primer, na gostovanje u Nišu ili Kruševcu. Na jedan dan odem oko 3-4 posle podne i vratim se oko 2-3 sata noću.
Koji savet bi dala mamama koje uskoro treba da se vrate na posao?
Savet za sve mame je da stisnu petlju. Majke su i znamo svi da je teško odvajanje, jako teško svakom od nas, prvi put i prvo vreme. Jako je teško kada morate da date bebu ranije u vrtić. Ja sve to znam, ali mislim da svaka mama treba posle nekog vremena da se vrati u „normalne tokove“, a to su mesta gde mi nismo mame. Mame smo za ceo život, ali prosto to je mesto gde ti ne pričaš o ukakanim pelenama, o kašici ili ne znam čemu još nekoliko sati. Pa se vratiš kući, u tu svoju primarnu životnu ulogu.
Mislim da je to dobro za svaku mamu. Znam da je teško, ali počneš da radiš i budeš na momenat pravnik ili ekonomista ili glumica ili šta god. Budeš Marija ili Katarina ili ko god, a ne budeš mama.
Tekst: Tamara Petković
Foto: RTS
Pročitajte još: Milena Kostić: Nekada poslovni sastanak zakažem u igraonici
