O ljubavi prema poslu i životu sa četiri muškarca u kući

Gošća portala Demetra je Vesna Anđić, fotoreporter, supruga, mama jednog osnovca od 9 godina, srednjoškolca od 15 i jednog momka na fakultetu, koji ima 20 godina.

Da li ste na isti način obavljali posao pre rođenja dece? Kako je izgledao jedan vaš dan?

Ah pre rođenja dece to je bio jedan potpuno drugačiji život, potpuno posvećen meni, mojim obavezama, željama. Tada sam uspevala da pored dnevnih obaveza sa roditeljima i sestrom, fakulteta, posla, fitnesa imam i redovno druženje sa prijateljima.

Gde ste poslovno angažovani? Kako sada izgleda vaš posao?

Sada se to drastično promenilo, umesto svog fakulteta, jednog posla, fitnesa i druženja, imam na prvom mestu porodicu, dečiji fakultet, srednju školu, osnovnu školu, tri poslovna angažmana, kuću i ponekad druženje sa rodbinom i prijateljima. Vlasnica sam preduzetničke foto agencije u kojoj radim sa suprugom, honorarno radim skoro pa svakodnevno kao fotoreporter za redakciju “Radio Slobodna Evropa” i kao treći angažman mi je freelance fotografski rad za stock agenciju “Getty/Istock images” i ne žalim se, srećna sam, moj tim je moja porodica i oni svi stoje iza i ispred mene. Često sam u potrazi za novim modelima za fotografisanje, pa me vaši čitaoci mogu kontaktirati tim povodom.

Kada ste počeli da radite nakon porođaja?

Pošto sam bila honorarac, posle prvog porođaja počela sam da radim već posle 9 meseci. Zaista mi je to bilo potrebno. Da izađem iz kuće i radim ono što volim i zašta sam se školovala. Suprug me je u tome svesrdno podržao. Drugarica koja je bila slobodna rado mi je čuvala dete 4-5 sati koliko sam ja odsustvovala od kuće.

Posle drugog porođaja isto kao honorarac, krenula sam sa poslom kad je bebac imao oko godinu dana. U prvo vreme ga je čuvala moja majka, a potom je krenuo u jasle. Treći porođaj sam konačno dočekala kao zaposlena u suprugovoj preduzetničkoj firmi, tako da sam bila na porodiljskom dve godine.

Da li su deca išla u vrtić dok su bili mali? Da li ste imali pomoć “baka servisa” ili dadilje po potrebi?

Oni su svi vrlo rado išli prvo u jasle, a onda u vrtić. Što je meni znatno olakšalo život. Naravno baka servis je uvek bio tu kada se razbole ili iz nekog drugog razloga ne idu u vrtić, posle školu ili kad suprug i ja prosto poželimo vreme samo za nas.

Kako usklađujete posao koji obavljate kod kuće sa decom?

Iako sam preduzetnik moj posao je 60 posto vezan za rad na terenu. Onih 40 posto je rad na kompjuteru, što znači rad u kući. I suprug i ja se maksimalno trudimo da sve naše obaveze završimo u neko “normalno” radno vreme da bi posle podne tokom radne nedelje bar jedan od nas dvoje bio slobodan za sve vannastavne aktivnosti koje mlađa deca imaju. Neki put nam to ne uspe pa nam tu uskoči u pomoć najstariji sin. I sreća i nesreća je da je posao u naletima što znači da već posle toliko godina rada tačno znamo u kom periodu tokom godine možemo očekivati gomilu posla, a malo vremena za sve druge obaveze. Pa se shodno tome i organizujemo.

Da li stižete da se bavite kućnim obavezama pored dece i posla?

Trudim se ali uvek kažem kako mi kuća najviše trpi, iako ne mogu da ne napomenem da svi ukućani podjednako učestvuju. Deca naravno uz instrukcije šta ko treba da radi inače bi došlo do svađe. Kao i u poslu, i u kući je organizacija vrlo bitna. Stalno pričam sa suprugom kako bi bilo dobro da imamo nekog ko bi mi pomogao bar oko tog generalnog sređivanja, ali kad se setim da pored nas petoro u stanu sa nama živi i pas i da je to generalno sređivanje maltene jednom nedeljno onda sve padne u vodu. Setim se da opet ja moram biti prisutna, jer ta osoba ne može znati sve tajne i lagume našega doma.

Da li stižete da se bavite i spremanjem obroka?

Što se tiče spremanja obroka, ja sam zadužena za ona jela koja deca uglavnom ne vole, a to su grašak, boranija i slično. S obzirom da nisam neki ljubitelj kuvanja suprug je sa ljubavlju prihvatio tu ulogu I, što mene najviše raduje, nije mu teško. Ja volim da napravim neki slatkiš i tu se moje kulinarske vrline završavaju.

Kako vam se čini, da li je lakše biti majka sa fiksnim radnim vremenom ili je fleksibilno radno vreme bolja opcija?

Uh, to je uvek ono: sve ima svoje prednosti i mane. Nekad pomislim: “Što nemam stalni posao pa kao svi ljudi završim sa radom u 16h i posao ostavim u firmi”, a nekad sam opet srećna što ima dana da sam u kući sa slobodnim vremenom za porodicu, bez svakodnevne jurnjave, šefa i ostalih glavobolja koje redovan posao nosi.

Kada ste se prvi put odvojili od deteta na više od par sati?

Sa poslom je došlo i odvajanje. Sa prvim detetom sam razdvajanje teže podnosila iako mi je sa druge strane i prijalo da idem na posao. Veoma težak sudar majčinskog instinkta i ljubavlju prema poslu.

Koji savet biste dali majkama koje uskoro treba da se vrate na posao?

Savetovala bih im da rade onako kako im je na srcu. Deca brzo porastu, ako ne volite svoj posao, budite sa decom, oni će vas nagraditi osmehom i poljupcem, a posao ili ideja o poslu se može baš tad pojaviti. Ako volite svoj posao samo napred nemojte imati grižu savest, deca vole svoje vreme u vrtiću u druženju, nakon posla svo vreme je samo vaše.

Moje iskustvo je da sam tek sa trećim detetom kao “sam svoj gazda” uživala i dalje uživam u njegovom detinjstvu, sa srednjim u srednjoškolskim izazovima i najstarijim – fakultetskim problemima.

Autor teksta: Tamara Petković