Milica Čalija je mama troje dece, koji su uzrasta prvog do petog razreda osnovne škole. Milica je i preduzetnica, biznis mentorka, TEDx govornica i aktivistkinja. Suosnivačica je i direktorka proizvodnje ovsenih kolača ”Anđeli”. Milica ima dvadesetogodišnju karijeru u oblastima PR-a i marketinga u velikim kompanijama, a od proleća 2019. osnovala je školu preduzetništva sa idejom da osnažuje i edukuje male preduzetnike. U 2019. godini bila je jedini preduzetnik iz Srbije koji je govorio na samitu Evropske unije o Zapadnom Balkanu na temu preduzetništva.

Zaposlena mama: Milica Čalija

Obično prvo pitamo mame koliko se razlikovao njihov posao pre rođenja prvog deteta u odnosu na period nakon rođenja dece.

Kod Vas je to posebno specifično zbog toga što ste na pola tog puta odlučili da napravite veliki zaokret u karijeri i upustite se u preduzetničke vode. Da li možete pokušati da se prisetite razlike sada u odnosu na posao nekada?

Tehnički gledano, nema mnogo razlike. I dok sam radila za poslodavca davala sam 100% sebe, svog znanja, svoje energije, unosila strast u posao. Neretko sam radila preko radnog vremena ili vikendom.

Glavna razlika je u tome što se, kada radiš posao za sebe, ikada ti je teško, i kada radiš mnogo sati za redom, ne pomisliš “za čije babe zdravlje?”, već vrlo jasno znaš da stvaraš nešto što je tvoje, i što će te, nadam se, nadživeti, i što će, takođe se nadam, tvoja deca moći da naslede.

Kada ste počinjali da radite nakon porođaja pre odnosno posle uplovljavanja u preduzetničke vode?

Tu nema mnogo razlike u mojoj preduzetničkoj i pred-preduzetničkoj karijeri. I u korporaciji sam radila do malo pred porođaj i vraćala se poslu mnogo pre isteka porodiljskog odsustva, u vidu rada od kuće, povremenih odlazaka u kancelarije i slično.

Posebno mi je drag rad u trudnoći. Imala sam sreću da imam sve tri zdrave trudnoće I, kada se žena oseća dobro, nema razloga da ne radi, naprotiv, u zdravoj trudnoći žena bukvalno dobija supermoći i snagu koju nije ni znala da je ima.

Kako usklađujete obaveze oko posla i dece? Da li je lakše sada, kada su malo stariji?

Na našem patrijahalnom Balkanu ključno za uspeh svake žene jeste podrška porodice. Ne samo podrška partnera, već podrška cele njene najbliže okoline. Ne samo u operativnom smislu, već prevashodno u smislu verovanja u njen biznis, u njenu karijeru.

Često pomislim da ne znam kako bih išta od ovoga što sam do sada ostvarila uspela da nije bilo moje mame i moje svekrve koje su bile uvek tu kada je trebalo pričuvati decu, ne samo zbog posla, nego I za neka moja mala vikend “bekstva” sa mužem.

Takođe, moj suprug nije onaj što “pomaže oko dece”, on se jednako bavi decom i roditelj im je koliko i ja. Svakako je lakše sada kada su malo stariji, mnoge stvari odavno rade samostalno. Sada sledi onaj mentalno teži deo, a to su tri puberteta (smeh).

Da li sada stižete da se bavite kućnim obavezama pored druženja sa porodicom i posla?

Moja mama je imala ženu koja je pomagala u kući dok smo sestra i ja bile baš male. Kada smo malo stasale, preuzele smo održavanje kuće. Reklo bi se danas, živele smo Montesori metod! Istu praksu primenjujem i danas u svojoj kući.

Nas petoro u njoj živimo i svo petoro možemo I moramo da preuzmemo deo održavanja kuće. Doduše, to održavanje se retko dešava samo od sebe i spontano, najčešće sam ja komandant parade. 

Osim što Vam je posao, na neki način, vezan za pripremu hrane, da li uspevate kod kuće da kuvate redovno?

Redovno – da, svakodnevno – ne! Obično vikendom skuvam dva, tri ručka koja zamrznem pa se tokom radne nedelje odmrznu i podgreju. U proseku dva dana sedmično uspem da se organizujem da budem kod kuće i spremim ručak. To zvuči kao obaveza, a zapravo mi je baš zadovoljstvo.

Volim da kuvam i naročito volim da lepo serviram i da se svi okupimo za trpezom. Od pokojnog tate sam nasledila i naučila da volim i cenim hranu injenu moć da prenese emocije.

U danima kada ne stižem da kuvam, a pojelo se sve iz zamrzivača, naruči se pizza i onda mene malkice grize savest jer deca ručaju kupovnu picu, a deca misle da sam najbolja mama na svetu jer ručaju kupovnu picu!

Kako vam se čini, da li je lakše biti majka sa fiksnim radnim vremenom ili je fleksibilno radno vreme bolja opcija?

Fleksibilno radno vreme je idealno za mame, ali ovde je jako važno naglasiti da bilo ko sa fleksibilnim radnim vremenim, bez obzira na pol, decu itd, mora biti sposoban da organizuje svoje vreme. U suprotnom, biće osoba koja stalno kasni i iscrpljuje sebe pred istek roka.

Ja volim da zamišljam svoje obaveze kao Lego kockice u različitim bojama: crvene su ono što mora da se uradi tog dana, žute bi trebalo, ali nije strašno ako ih ne stignem, a zelene su one koje radim kad završim prethodne dve boje i nije mi problem da ih prebacim u drugi dan, pa čak I u narednu sedmicu. I u tome je, zapravo, najveća lepota sopstvenog posla, što sama mogu da slažem svoje Lego kockice obaveza.

Preduzetnica mnogo radi, ali ima slobodu da svoj posao uradi kada njoj odgovara, na primer, možete sebi osloboditi utorak prepodne, a posao završiti u subotu uveče. Velika je stvar što ne moram nikoga da pitam da li smem da izađem sa posla, na primer, da vodim dete na vakcinaciju ili kod zubara. Sama kreiram svoj raspored.

Kada ste se prvi put odvojili od deteta na više od par sati?

Bilo je to kada je prvo dete imalo oko 6 meseci. Tada sam vodila korporativne komunikacije za jednu veliku kompaniju i  javila se situacija koja je lako mogla da postane krizni PR. Otišla sam u kancelariju na nekoliko sati i smešno je što se uopšte više ne sećam o kojoj situaciji je bilo reči, samo se sećam da sam u jednom trenutku pomislila kako je prošlo vreme za redovni podoj i kako mi grudi rastu i počinju da bole.

Koji savet biste dali majkama koje uskoro treba da se vrate na posao?

Ova situacija koju sam malopre opisala samo je jedna od stvari o kojima se ni ne razmišlja kada se govori o zaposlenim mamama i svim promenama kroz koje prolaze naša tela tokom trudnoće I nakon porođaja. Ali telesne promene samo su vrh ledenog brega.

Mama je suočena sa čitavim nizom nesigurnosti, pitanja i neizvesnosti. Ne zna da li će na poslu biti isto kao kad je otišla (neće – ali to ne znači da ona ne može da se nosi sa novim izazovima), ne zna kako će njenoj bebi biti kad se razdvoje (bebi će biti sasvim ok, mi mame smo te koje ne prestaju da se preispituju), ne zna kako da se nosi sa tom poplavom emocija i misli da je najbolje da nikome o tome i ne priča. I tu nastaje problem.

Poslednjih godinu dana volontiram u udruženju “Za tebe – Važno je” čiji je primarni cilj otvoreni razgovor o mentalnom zdravlju i dostupnija podrška. Najviše delujemo kroz Facebook grupu, i tu sve češće viđam pojavu o kojoj se veoma malo govori, a vrlo je prisutna, a to je postporođajna depresija.

Mame prolaze kroz čitav niz hormonalnih promena koje menjaju i njihov način rasuđivanja, utiču na njihove emocije, a na sve to, često su same, nemaju pomoć i nemaju sa kim da razgovaraju. Mislim da je vrlo važno potražiti pomoć i podršku.

Ako je nemate u bliskom okruženju, pozovite neku od linija za podršku mamama, SOS liniju, Halo Bebu itd. Znam da ovo nije pravi odgovor na pitanje, ali mislim da je vrlo važno da o ovome govorimo.

Pravi odgovor na pitanje koji bih savet dala mamama koje treba da se vrate na posao, zapravo, nadovezuje se na ovo. Biće vam teško, bićete emotivne, ali to je normalno. I treba o tome da govorite, ne morate da se pravite da vam beba ne nedostaje. A bebi će biti sasvim ok u vrtiću, kod bake ili tete koja je čuva, i biće mnogo srećnija što ima mamu koja je ispunjena i ima i karijeru, nego kada bi imala mamu pored sebe sve vreme, ako ta mama ima neostvareni potencijal za biznis.

Pročitajte kako druge mame balansiraju između poslovnih obaveza i majčinstva OVDE.

Fotografije: privatna arhiva

Tekst: Tamara Petković

*Svako kopiranje i preuzimanje teksta ili dela teksta, bez odobrenja autora je strogo zabranjeno.