O izazovima uklapanja majčinstva, posla od kuće i nege deteta sa posebnim potrebama

Seriju intervjua sa zaposlenim mamama u ovoj godini otvara Vesna Katanić. Ona je korisnicima Instagram društvene mreže možda poznatija kao Mama Stena. Vesna je bila naš saradnik pri izradi teksta Bolovanje i nega deteta sa invaliditetom. Ima troje dece i po struci je grafički dizajner. Ona je mama dva dečaka. Stariji ima 5 godina, a mlađi 3 i dete je sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, invaliditetom i potrebom za drugačijom negom.

Vodi blog Mama Stena koji ima koje ima za cilj da pruži podršku i ohrabrenje majkama, kao i porodicama, koje su suočene sa ozbiljnim dijagnozama svoje dece, obično i lošim prognozama, neizvesnosti i strahu za njihovu budućnost.  Pre manje od mesec dana, Vesna je postala i mama predivne devojčice Eme koja je upotpunila njihovu sreću. Za portal Demetra je pričala o tome kako poslednjih godina izgleda njen posao od kuće uz decu.

Čime ste se bavili pre rođenja dece? Kako je izgledao jedan vaš dan?

Po struci sam grafički dizajner, ali se već 10 godina bavim ilustracijom, od toga 8 godina radim kao freelance umetnik, što znači da radim od kuće, nemam radno vreme, poslove nalazim na internet i preko agenata. Pre dece je to funkcionisalo tako što sam, uglavnom, tokom celog dana radila za kompjuterom. Obožavam svoj posao i takva organizacija tada je bilo nešto što meni odgovara i nešto što me ispunjava. Tada sam živela sa sadašnjim mužem, koji je, takođe, freelance dizajner, i naš stan je bio naš mali studio.

Gde ste trenutno poslovno angažovani?

Trenutno se bavim bebom, ali se pravno vodim kao preduzetnica. I dalje radimo oboje od kuće ali su nam deca šefovi. Šalu na stranu, iako smatram da nam organizacija nije jača strana, uspešno usklađujemo decu i poslove već 5 godina. 

Kada ste počeli da radite posle porođaja?

Posle prvog porođaja, to je bilo nakon nekih 7-8 meseci. Dok smo drugi put bili toliko uzdrmani novonastalom situacijom, da oboje nismo radili više od godinu dana. To je bio momenat da se posvetimo jedni drugima, pogotovo jer sam sa mlađim sinom dosta vremena provela u bolnici.

Ko vam čuva decu dok radite? Da li može neko obojicu da ih pripazi na kratko?

Pošto nam vrtić, iz nekoliko razloga, nije opcija za starijeg sina, mi smo se prilagođavali situaciji. Najviše nam pomažu bake i deka, u periodima kada smo nas dvoje dosta zauzeti. Dobro je da ritam poslova bude takav da je kritično par dana i da se radi i po 8 sati, a tada je pomoć sa decom neophodna, a onda uslede opušteniji dani kada mogu tekuće poslove da završim u par sati.

Kako usklađujete posao koji obavljate kod kuće sa decom?

Imamo sreće da živimo u kući gde možemo i da se izolujemo i posvetimo samo poslu, ali i da budemo u otvorenom delu kuće gde je spojeno sve i da dok se jedno dete igra a drugo spava, na primer, ja na laptopu završim hitne izmene, recimo. Nije retkost da se radi noću, da se crta za trpezarijskim stolom za posao, dok dete crta svoje, ili da uspavljujem drugo dete i na mobilnom odgovoram na mejlove koji me čekaju od juče, ili kada mi treba maksimalna koncetracija da stavim slušalice i zatvorim se dok je muž sa decom.

Sve je stvar naše organizacije, prioriteta i to zaista varira od dana do dana a mi se tome prilagođavamo. Ne postoji plan unapred. Postoje meseci kada gorimo od obaveza, a nekad se dešava da nema nikakvog posla nedeljama.

Da li stižete da se bavite kućnim obavezama pored dece i posla?

Da, i opet, to je još jedna stvar koju organizujemo nas dvoje. Imam veliku pomoć muža i to puno znači, ne samo kao fizička odmena već i kao partnerska, timska podrška.

Kako se organizujete da pripremanje obroka za Nikolu? Da li stižete da se bavite planiranjem ishrane i spremanjem obroka za ostatak porodice?

Nikolina ishrana se od naše razlikuje u tome što mora biti blendirana jer se hrani preko nazograstrične sonde. Njegovi obroci se spremaju uporedo sa našim I ne zahtevaju neki poseban napor i vreme. Već neko vreme sami sebi zameramo kako bi mogli mnogo bolje da se organizujemo oko pripreme hrane, da to bude nekoliko jela unapred, da obezbeđujemo namirnice za celu nedelju i pravimo jelovnike, ali to se još uvek nije desilo. Svakako, oslanjamo se na spremanje jela svaki dan, ne osećamo grižu savesti ako se desi da od obaveza ne stignemo i naručimo brzu hranu jer se to ne dešava često, a svakako najdraže je kada nam, najčešće svekrva javi da nas čeka ručak pa mi skoknemo.

Da li u našoj zemlji postoji mogućnost da jednog dana možete imati puno radno vreme?

Trenutna situacija je takva da su roditelji, pogotovo majke, koje su posvećene bolesnoj deci, u jako lošoj situaciji. Dovoljno je da pogledamo kakvu štetu je doneo novi zakon o podršci porodicama ili to što se u našoj zemlji nije desio zakon „roditelj-negovatelj“. Ako bi roditelji odlučili da rade puno vreme, problem je kome ostaviti decu na čuvanje ako im je posebna medicinska nega. Država nije uredila takav sistem podrške.

Pozitivna stvar se desila nedavno a to je da roditelj ima prava da produži bolovanje radi posebne nege do 18.godine deteta, a do sada je bilo do 5. Svakako, ako govorimo o imanju izbora za rad na poslu za koji ste stručni, onda je sitacija jako nepovoljna.

Kada ste se prvi put odvojili od starijeg deteta na više od par sati?

Mislim da je bilo sa oko godinu dana. Ostajao je sa bakom i nikada nije negodovao zbog toga. To se kasnije ispostavilo kao dobro jer je imao nepune dve godine kada smo nas dvoje bili razdvojeni zbog bolnice i nekoliko meseci. Nije pravio scene, trudili smo se da taj period za njega prođe što bezbolnije.

Koji savet biste dali majkama koje uskoro treba da se vrate na posao?

Daću sebi slobodu da se obratim mamama koje su u sličnoj situaciji kao ja – kod kuće su i brinu o detetu a pritom žele da rade još nešto, možda i nevezano za struku. Ohrabrujem ih da probaju da rade nešto keativno, da iz hobija stvore nešto novo, da neki svoj talenat plasiraju online.  Ja sam imala sreće da sam u poslu koji mogu da obavljam na ovaj način i znam koliko mi je to značilo za psihu. To je to refokusiranje koje će vas čupati kada je najteže.

Pored ovog svog posla, započela sam i blog, koji mi je pomogao na drugačiji način i bio deo neke samoterapije. Oslušnite sebe, okolinu, mogućnosti, načine koji su vam dostupni, ljude koji su voljni da vam pomognu i sagradite nešto što će vam dati još jedan cilj zbog kog ćete se osećati dobro i ispunjeno.

Tekst: Tamara Petković

Fotografije: Instagram – Mama Stena

Pročitajte šta o usklađivanju poslovnog i privatnog kažu druge mame – KLIK