Ko bolje stari – žene ili muškarci?

Večito je pitanje ko bolje stari, jer mnogi tvrde da su to muškarci, a opet žene u proseku žive duže. Mnogo toga utiče na životni vek, kako će ko izgledati, a kako se osećati. Da li to što žene žive duže znači da i bolje stare? Ili one pak stare brže? Šta kažu istraživanja?

Žene ili muškarci – ko bolje stari, a ko brže?

Svuda u svetu žene žive duže od muškaraca. U Srbiji je pre pandemije prosek života 73,9 godina za muškarce i 78,35 godina za žene. Tokom 2020. godine, ovaj prosek je smanjen za godinu i po dana, a očekuje se da je u 2021. godini još skraćen, ali zvanična statistika još uvek ne postoji.

Postoji više teorija o tome zašto žene žive duže, a jedna od njih je da muškarci često učestvuju u opasnijim aktivnostima i poslovima, kao što su ratovi. Statistički to objašnjava neke razlike, ali neke ne.

Žene češće idu na sistematske preglede

Da li uticaj na to ko bolje, a ko brže stari ima i to što žene češće idu kod lekara na preventivne preglede. Takođe, one su odgovornije kada primete da im nešto fali i odmah odlaze na pregled. Ovo znači da se njihovi zdravstveni problemi često dijagnostikuju ranije, a samim tim imaju veće šanse za oporavak. Češći odlazak kod lekara i kultura preventivnih pregleda bi mogla pomoći i njima da žive duže.

Skrining za karcinom za OBA POLA je veoma važan, posebno kada su reproduktivni organi u pitanju.

Ko bolje stari: Da li muškarci bolje stare od žena?

Stereotipno mišljenje jeste da muškarci bolje stare od žena, a iza ovoga stoji naučno objašnjenje. Naime, kolagen je važan faktor kada je izgled kože i vezivnog tkiva u pitanju. On kožu čini elastičnom, a ima veze sa time koliko ćete mlado i jedro izgledati. Ljudsko telo gubi kolagen kako stari i koža dobija drugačiji izgled.

Muškarci kolagen gube ranije i istim intenzitetom, a žene ga često zadrže više do menopauze, a onda ga gube velikom brzinom. Muškarci postepeno stare, a kod žena je izraženije u samo par godina.

Pročitajte: Zašto je kolagen tako važan za lice i telo?

Ko brže stari muškarci ili žene: Uticaj hormona na starenje

Muški i ženski hormoni opadaju sa sterenjem i utiču na starost. Njihovi nivoi su određeni polom, te se zato nazivaju muškim i ženskim, iako ih sve imaju i žene i muškarci.

Muški hormoni – testosteron i drugi

Androgeni su muški hormoni i primarni među njima je testosteron koji pomaže u regulisanju mišićne i koštane mase, kao i fizičke funkcije. Kada počne da opada, osoba je prirodno slabija i manje sposobna za fizičku aktivnost. Što više pada nivo testosterona kod muškaraca, kraći je i životni vek. Niži testosteron utiče na:

• probleme sa ravnotežom i veći rizik od pada,
• pojavu masnoće u predelu stomaka,
• češće povređivanje. Može da doprinese hroničnim stanjima kao što su:
• gojaznost,
• dijabetes tip 2,
• bolesti bubrega i jetre,
• depresija,
• opstruktivna apnea u snu.

Uticaj androgena na žene

Kod žena oni utiču na proizvodnju estrogena koji su primarni ženski hormoni, te njihovo opadanje može dovesti do pada estrogena. Istraživači naglašavaju da je potrebno još mnogo istraživanja vezanih za uticaju testosterona na žensko zdravlje. Povezani su i sa:

• smanjenim fizičkim performansama,
• poremećajima seksualne funkcije,
• dobijanjem na težini,
• kognitivnim padovima i emocionalnim promenama,
• kao i gubitkom kostiju.

Uticaj estrogena na to ko stari bolje, a ko brže stari

Žene imaju oko 4 puta više estrogena od muškaraca tokom reproduktivnog života odnosno od puberteta do menopauze. Kod žena je estrogen odgovoran za:

• razvoj reproduktivnih organa,
• rast endometrijuma,
• seksualnu i reproduktivnu funkciju i to
• kako telo koristi ugljene hidrate i masti.

Osim toga, kod oba pola estogen ima zadatak da:

• smanji inflamatroni odgovor na povrede,
• zaštiti od oksidativnog stresa koji doprinosi hroničnim bolestima,
• štiti od oštećenja mišića i podstiče njihov oporavak,
• održava kosti zdravim,
• poboljšava rast ćelija i
• igra ulogu u zdravlju nervnog sistema i snazi mišića.

Kada počne da opada proizvodnja estrogena, opadaju i ove funkcije. Kod muškaraca se to dešava postepeno, dok žena u prvoj godini menopauze izgubi oko 80% proizvodnje estrogena.

Muškarci kontinuirano i polako prolaze kroz starenje dok žene u postmenopauzi naglo prolaze kroz promene.

Uticaj seksa na starenje kod muškaraca i žena

Postoji velika povezanost između polnih hormona i seksualne funkcije, te ne čudi da se muška seksualnost menja sporije od ženske, dok se ženska naglo menja u menopauzi. Muška seksualnost dostiže vrhunac sa 18 godina, kada je nivo testosterona najviši, a onda decenijama polako opada.

Kod žena se libido povećava s godinama. Obično počinje u kasnim dvadesetim i nastavlja se do perimenopauze što je uglavnom u kasnim tridesetim i četrdesetim godinama. Oba pola primećuju pad interesovanja za seksualnost u pedesetim godinama, uglavnom zbog promena koje su posledica opadanja hormona. Obično su u pitanju: problemi sa erekcijom, vaginalna suvoća, manje ejakulata i orgazma.

Bez obzira na promene, seksualni nagon ostaje jak i seks je veoma važan u svim životnim dobima. Studija je pokazala da 40% žena u šezdesetim godinama ima nizak libido, ali su i one izjavile da im je seks važan aspekt života. ^{(Izvor: TuftsMedicine)}

Šta još doprinosi starenju i tome ko bolje stari, a ko brže?

Starenje mozga se razlikuje kod žena i muškaraca. Svima se s godinama mozak smanjuje, a metabolizam usporava.

Neke promene se brže dešavaju u mozgu muškarca. Muški mozak je oko tri godine stariji, u funkcionalnom smislu od prosečnog mozga žene pokazalo je istraživanje PNAS. Kognitivno oštećenje je češće kod određenih grupa muškaraca koji imaju: dijabetes, prekomernu telesnu težinu ili su imali moždani udar.

Kada su žene u pitanju, češće je kod onih koje nemaju jaku društvenu mreži i zavise od drugih za svakodnevne zadatke. Bez obzira na neke opšte razlike i obrasce prema polu, istraživači su konstatovali da ipak situacija varira od jedne do druge osobe.

Ostali faktori koji mogu da imaju uticaj na životni vek, to kako se osećate i kako starite su:

• ishrana,
• genetika,
• način života (socioekonomski status, kvalitet sna, nivo fizičke aktivnosti…),
• životna sredina (količina zagađenja, posao kojim se bavite, gde živite…).

Jedini faktor na koji ne možete da utičete je genetika, ali i neka rizična stanja koja su posledica genetike možete prevenirati ili otkriti u početnoj fazi. Posavetujte se sa lekarom o preventivnim pregledima i promeni stila života koju je moguće da napravite.

Pročitajte još: Moderan životni prostor i zdravlje

Iskustvo stogodišnjaka, bolesti i starenje

Šta možemo da zaključimo na osnovu dostupnih informacija o ljudima koji su dočekali trocifreni broj svećica na torti? Statistika kaže da je verovatnije da će žene živeti toliko dugo, a neke od razlika zasnovanih na polu pokazale su:

• preko 40% i žena i muškaraca koji dožive 100. rođendan nisu imali nijednu ozbiljniju dijagnozu do 80. godine,
• 32% muškaraca i 15% žena nisu imali nikakva ozbiljnija zdravstvena stanja u životu,
• 24% muškaraca i 43% žena koji su doživeli 100 imali su najmanje jednu bolest vezanu za godine pre 80. rođendana.

Kada su u pitanju različiti aspekti starenja, muškarci bolje prolaze u nekim aspektima dok su žene bolje u drugim. One imaju tendenciju da žive duže, moždano su mlađe i usled češćeg odlaska na preventivne preglede imaju veće šanse da dožive i stotu godinu.

Jedini faktori na koje se ne može lično uticati su genetika i opadanje nivoa hormona, ali ishrana, stil života i životna sredina su ono na šta možete da utiče i možete da menjate.

_{Objavljen: 27. oktobar 2022. godine, ažuriran: 29. jul 2024. godine}