Možda vam se u prvom trenutku ne čini da moderan životni prostor i zdravlje imaju ikakve veze, zapravo da bilo koji životni prostor može da utiče na zdravlje, ako je uslovan za život. Ipak, ako ponovo razmislite, shvatićete, posebno poučeni prošlogodišnjom situacijom sa pandemijom, da je itekako važno gde živite.
U ovom tekstu
Lokacija i stambeni prostor imaju velikog uticaja na zdravlje svih ljudi. U Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima Ujedinjenih Nacija, član 25 piše da: „Svako ima pravo na životni standard koji odgovara zdravlju i blagostanju njega i njegove porodice.“ (*1) Ovo uključuje stanovanje, odeću, hranu, zdravstvenu zaštitu, socijalne usluge i bezbednost, ako događaji koji nisu u našoj moći utiču na život. U Srbiji, nažalost, veliki broj ljudi živi neuslovno ili na granici siromaštva, ali mnogo je i onih koji ličnim izborom životnog prostora, a ne usled finansijskih poteškoća, zapravo utiču na adekvatno zdravlje.
Istraživanja su pokazala da adekvatno stanovanje ima veliku povezanost sa fizičkim i mentalnim zdravljem osobe.
Nezavisno od toga gde živimo i finansijske stabilnosti, postoje stvari vezane za kvalitet života na koje svi možemo da utičemo. Loš izbor stambenog prostora može povećati rizik od stresa i bolesti zbog rizika od putovanja (stres zbog dugotrajnog putovanja, nesreće u putu), izolacije, zagađenosti vazduha, zatim ukoliko živite u prostoru koji je previše topao ili previše hladan. Delovi naselja sa lošim vodosnabdevanjem mogu povećati rizik od širenja zaraze. (*2)
Direktor Grupe za urbani dizajn u Londonu, Robert Hukford, izjavio je za Medikal Njuz Tudej:
„Često se zaboravlja da veze između stanovanja i urbanog dizajna sa zdravljem sežu stotinama godina unazad, poput pokreta za javno zdravlje iz 19. veka (na primer: Udruženje za zdravlje građana 1840-ih godina i drugih).
Fokusirali su se tada na osvetljenje, ventilaciju, pretrpanost, vlagu i sanitarne uslove. Naveli su minimalnu širinu ulica, minimalne prostore oko zgrade i da bi nastanjene prostorije trebale imati prozor od najmanje jedne desetine površine. Više od 100 godina kasnije slušamo o rešenjima za stanove bez prozora.“ (*3)
On je rekao da su u 19. veku glavni uzroci smrtnosti bile zarazne bolesti, poput tuberkuloze, kolere i tifusa. Srećom sa ovim bolestima se više ne susrećemo, ali pandemija COVID-19 je sve vratila u neko pređašnje vreme i navela da se svi zapitamo oko uslova stanovanja, ali i da shvatimo da smo i dalje podložni zaraznim bolestima.
Moramo se fokusirati na to da stambeni prostor i dizajn budu otporni na rizik od zaraznih bolesti, ali i da budu dovoljno ugodni da onima koji u njima borave pružaju udobnost, svrsishodnost, kao i mentalnu stabilnost.
Na prvi pogled se ne čini povezanim, ali životni prostor i zdravlje zavise itekako od toga koliko ćete biti aktivni i koliko vremena provoditi u automobilu. Pre par decenija, bilo je neuporedivo manje automobila. Najrazvijenije zemlje sveta se trude da na najrazličitije načine ovo smanje na niži procenat, neke podrškom biciklizma izgradnjom dobre mreže biciklističkih staza, neke adekvatnim i dostupnim šinskim prevozom u vidu metroa.
Jedni od glavnih razloga koji negativno utiču na mentalno zdravlje su uticaj zagađenja vazduha, od drumskog saobraćaja, i visok nivo buke. U gradskim sredinama je daleko veći procenat dece koja pate od alergija i atopijskog dermatitisa. Pored toga, ljudi koji zavise od prevoza automobilom se manje kreću, smanjuje se njihova fizička aktivnost što dovodi do većeg porasta gojaznosti, srčanih oboljenja i dijabetesa. U zemljama u kojima se preferira aktivno hodanje ili biciklizam, procenat oboljevanja od ovih bolesti je daleko niži.
Savremeni život često podrazumeva zgradu sa liftom ili kuću sa garažom, što automatski predviđa da je moguće da ćete vrlo malo hodati u toku dana. Ljudi danas ne razmišljaju o tome koliko se zapravo manje kreću od ljudi u prošlosti, a ne shvataju da je kretanje od presudnog značaja za zdravlje, uz hranu i čist vazduh.
Neki lekari su u dogovoru sa arhitektama projektovali i zgrade koje bi imale spiralni put kojim se od stana, koji je na primer, na devetom spratu, pa sve do podnožja može ići biciklom. Ovo bi potrošilo daleko više vaše energije, a ne bi izazvalo umor i tako biste se sami aktivirali i vežbali.
Stambena sigurnost je jedna od najuticajnijih stvari koje utiču na mentalno zdravlje. Ekonomska zabrinutost zbog neobezbeđenog doma igra ključnu ulogu u mentalnim problemima. Pored toga, životni prostor i zdravlje podrazumevaju da ne živite u vlazi, buci, među štetočinama i u prostoru koji je pretrpan i nije redovno održavan.
Lokacija stanovanja je još jedna važna stavka koja uključuje pristup objektima od velike važnosti – prodavnice, škola, vrtić, posao i dom zdravlja/bolnica. Svaki aspekt zbog kog su ljudi ugroženi i nemaju mogućnost da im ovi objekti budu lako dostupni ugrožava njihovo zdravlje.
Važno je da ne zanemarite i adekvatan komšiluk jer je ovaj tip druženja podržavajući i blagotvoran za više generacija jedne porodice.
Stanovanje koje nudi bezbednost i pristupačnost, udobno je i adekvatno, a korisnicima nudi određeni stepen privatnosti, ali i čistog vazduha i ne prevelike buke uz dostupnost korišćenja nekog otvorenog prostora je životni prostor koji je idealan za stanovanje. Pitanje je samo koliko kompromisa ljudi moraju napraviti obzirom da su većini mogućnosti ograničene.
Iako pandemija COVID-19 još uvek nije prošla, čini se da polako zaboravljamo sa čime smo se suočavali početkom prošle godine kada smo svi bili zaključani u svojim domovima. Tada su ljudi uvideli koliko su u boljoj poziciji oni koji nisu bili u urbanim sredinama u stanovima, već su imali svoje dvorište i mesto na otvorenom gde mogu da borave. Luksuznim domovima su se u tom momentu često činili oni koji poseduju „parče“ otvorenog prostora.
Tokom 2020. godine neizvesnost koliko će trajati vanredno stanje, izolacija i ograničeno kretanje doveli su do toga da poraste potražnja za vikendicama i kućama sa dvorištem, naročito u okoloni Beograda i Novog Sada, pisao je Espreso.
Cene nekretnina su u jednom momentu otišle u nebesa, a bez obzira na to, tokom prošle godine je prodato skoro 60% više vikendica nego prethodne godine. Najveći broj na Fruškoj gori – 882, dok je u ostatku zemlje prodat 561 objekat pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda. (*4)
Statistika kaže i da ovaj trend nije potrajao, te iako su mnogi razmišljali o kupovini kuće sa okućnicom, makar i u nekom udaljenom mestu i planirali život van grada, ipak je prodaja stanova u novogradnji nastavljena istom dinamikom kao i pre stupanja na snagu vanrednog stanja.
Mnogi stručnjaci smatraju da bi na globalnom nivou vlade država u većem delu sveta trebalo da uzmu učešća u promenama stambenih i dizajnerskih propisa obzirom da loš izbor stambenog prostora itekako utiče na zdravstvene troškove na globalnom nivou. Ovakvim težnjama za stambenim prostorom, kakav je najčešće u današnje vreme, možemo očekivati da životni vek bude kraći od očekivanog uz brojne prateće dijagnoze poput gojaznosti, dijabetesa, respiratornih problema, srčanih smetnji i povećanog broja alergija i atopijskog dermatitisa kod dece.
Isključivo komercijalna gradnja pojedinaca bez brige o kompletnoj zajednici i infastrukturi dugoročno može dovesti do pogoršanja zdravstvenog stanja svih grupa stanovnika u tim sredinama. Gradovi se ne trebaju urbanizovati preko granica kojima čovek teži i njegovom vezom sa prirodom i čistoćom, te mirom koji je u određenoj meri neophodan.
Objavljen: 2. septembar 2021. godine, ažuriran: 21. novembar 2024. godine
Photo by John Diez, Samson Katt from Pexels
Rođeni 13.jula su osobe izuzetne unutrašnje snage, strpljenja i izdržljivosti. Kao pripadnici znaka Raka, u sebi nose bogat emotivni svet, ali broj 13, koji se u numerologiji svodi na 4 (1 + 3), donosi im disciplinu, racionalnost i čvrstu strukturu.
Poslepodnevno testiranje će pre dovesti do toga da test bude lažno negativan, nego ukoliko ga uradite odmah čim se probudite. Posle podne je najbolje da sačekate najmanje tri sata od poslednjeg mokrenja da bi uradili test.
U ovom tekstu otkrivamo kako pravilna ishrana podržava plodnost, koje namirnice bi trebalo unositi (ili izbegavati) i kakve su preporuke stručnjaka.
Obično je vaginalno pražnjenje bistro ili bele boje, a varira pod dejstvom hormona ili drugim uslova. Normalna količina je do jedne kašičice dnevno.
Dvopek je hrskava, dvostruko pečena vrsta hleba koja se često preporučuje u ishrani osoba koje imaju problema sa varenjem ili se oporavljaju od stomačnih tegoba. Međutim, da li je zdravo jesti dvopek? Da li je dvopek zaista zdrav izbor u svakodnevnoj ishrani? Evo šta kažu stručnjaci i istraživanja.
Kalendar trudnoće od 1. do 42. nedelje trudnoće i kalendar za svaki mesec trudnoće (1. do 9. meseca trudnoće)
Vrata kupatila po feng šuiju imaju posebno značenje. Kako bi se negativna energija kontrolisala i kako bi dom zadržao balans, vrata kupatila igraju ključnu ulogu. Evo nekoliko feng šui preporuka za ono što možete staviti na vrata kupatila radi bolje energije u vašem domu.
Sigurno ste mnogo puta čuli, ali možda niste sigurni šta je feng šui i čemu služi? Feng šui je drevna kineska veština uređenja prostora koja ima za cilj usklađivanje energije (či) kako bi se poboljšao kvalitet života.
Pričali smo o enterijerima u prošlim godinama i koliko se razlikuju u odnosu na prethodne godine, a šta nam donosi enterijer u 2025. godini i kako će izgledati dnevna soba u trendu ove godine. Čemu će se težiti? Da li postoji neki detalj koji možete da promenite i učinite je atraktivnijom? Šta ako ove godine tek opremate svoj prostor?
Minimalistički ormar oslobađa prostor, vreme i energiju. Ovaj tekst te vodi kroz praktične korake...
Prilikom opremanja doma razmišljamo o svakom dinaru, pa se pitamo da li je aparat za tople sendviče nešto što nam uopšte treba? Da li ćemo ga i koliko koristiti?
Eko-brutalizam: Kako da ga primenimo na građevine iz socijalističkog vremena? U savremenom društvu, ako nam nešto nedostaje, to je svakako čistiji vazduh i više zelenila u gradovima. Da li građevine možemo obogatiti zelenilom i na koji način.
