Serotonin: hormon blagostanja i ključ ravnoteže u telu – HORMONI

Serotonin je jedan od najpoznatijih neurotransmitera u našem telu, ali njegova uloga prevazilazi samo regulaciju raspoloženja. Iako ga mnogi povezuju sa srećom i dobrim osećajem, serotonin učestvuje u varenju, regulaciji sna, apetita, bolova i rada kardiovaskularnog sistema. Ovaj „tihi regulator“ utiče na gotovo svaki aspekt našeg fizičkog i mentalnog zdravlja, pa je njegovo razumevanje ključno za sve koji žele bolje da upoznaju svoje telo i njegove signale.

Šta je serotonin?

Serotonin (5-hidroksitriptamin ili 5-HT) je neurotransmiter i hormon koji prenosi signale između nervnih ćelija. Najveći deo serotonina ne nalazi se u mozgu, već u digestivnom traktu, gde učestvuje u regulaciji varenja i pokretljivosti creva. Manji deo se stvara u mozgu, gde kontroliše raspoloženje, spavanje, apetit i pamćenje. Hemijski gledano, nastaje iz aminokiseline triptofana.

Kako se luči?

On se stvara i oslobađa u nekoliko delova tela:

1. Creva – oko 90% serotonina – Proizvode ga enterohronične ćelije u crevima kao odgovor na hranu, mehaničku stimulaciju i mikrobiotu.
2. Mozak – oko 10% – Sintetizuje se u neuronima raphe jedra, odakle se dalje distribuira u različite delove mozga.
3. Krvne pločice (trombociti) – Ne stvaraju ovaj hormon, ali ga preuzimaju iz krvi i oslobađaju prilikom povreda, čime pomažu zgrušavanje.

Serotonin se luči kada telo prepozna potrebe za regulacijom varenja, sna, apetita, temperature, emocija ili krvnog pritiska.

Kako ovaj hormon utiče na ljude?

Efekti zavise od mesta njegovog delovanja:

1. U mozgu

• reguliše raspoloženje i emocije
• utiče na kvalitet i ritam spavanja
• smanjuje agresivnost i impulsivnost
• utiče na pamćenje i kognitivne procese

2. U crevima

• kontroliše peristaltiku (pokretljivost creva)
• utiče na varenje i apsorpciju hranljivih materija
• povezuje stanje creva sa stanjem mozga (osovina creva – mozak)

3. U krvotoku

• utiče na zgrušavanje krvi
• širi ili sužava krvne sudove zavisno od receptora

4. U celokupnom metabolizmu

• utiče na apetit i raspoloženje prema hrani
• može uticati na nivo energije i seksualnu želju

Koje su referentne vrednosti?

Referentne vrednosti zavise od laboratorije i vrste uzorka:

• u krvi (plazmi): 50–200 ng/mL
• u trombocitima: 40–400 ng/10⁹ trombocita
• u urinu (24h): 2–6 mg/24 h

Iznad ili ispod ovih vrednosti često ukazuje na potrebe mozga, creva ili metabolizma, ali i na određena medicinska stanja.

Foto: Canva & Demetra

Kada se radi analiza serotonina?

Analiza se preporučuje kada postoji sumnja na:

• tumore enterohroničnog sistema (karcinoidni sindrom)
• poremećaje raspoloženja
• migrene
• poremećaje sna
• promene u variranju apetita (nagli gubitak ili povećanje)
• hroničnu dijareju ili zatvor
• sumnju na neurološke poremećaje

Krv se obično vadi ujutru, natašte.

Šta ako dođe do disbalansa?

NIZAK serotonin može biti povezan sa:

• depresijom
• anksioznošću
• poremećajima spavanja
• poremećajima ishrane (bulimija, prejedanje)
• migrenama
• smanjenim pragom bola
• sindromom iritabilnog kolona

VISOK serotonin se najčešće javlja kod:

• karcinoidnih tumora
• serotoninskog sindroma (prekomerna stimulacija serotoninskih receptora)
• prevelike doze antidepresiva ili kombinacije lekova

Kako se leči disbalans ovog hormona?

Lečenje zavisi od uzroka:

Kod niskog nivoa:

• psihoterapija i antidepresivi (SSRI, SNRI)
• optimizacija sna
• fizička aktivnost
• ishrana bogata triptofanom (banana, jaja, orašasti plodovi, losos)
• lečenje digestivnih problema koji utiču na apsorpciju triptofana
• probiotici koji utiču na crevnu mikrobiotu

Kod visokog nivoa:

• hitno prekidanje lekova koji povećavaju serotonin
• hospitalizacija ako postoji serotoninski sindrom
• lečenje osnovnog tumora ukoliko je prisutan
• stabilizacija elektrolita i hidracije

Photo by Gianandrea Villa on Unsplash

Koji su simptomi niskog nivoa ovog hormona?

• tuga, razdražljivost, depresivno raspoloženje
• anksioznost, napetost, panični napadi
• nesanica ili česta buđenja tokom noći
• emotivno prejedanje ili gubitak apetita
• hronični umor
• smanjena koncentracija
• pojačan bol (nizak prag bola)
• zatvor

Koji su simptomi visokog nivoa?

• glavobolje, migrene
• povišena telesna temperatura
• pojačano znojenje
• ubrzan rad srca
• konfuzija ili uznemirenost
• dijareja
• tremor ili mišićni grčevi
• u najtežim slučajevima: serotoninski sindrom (hitno stanje)

Da li postoji razlika kod muškaraca i žena?

Da. Studije pokazuju da:

• žene imaju niže bazalne nivoe, ali višu osetljivost serotoninskih receptora
• estrogen utiče na njegovu sintezu, pa oscilacije mogu biti primetne tokom menstrualnog ciklusa
• žene češće imaju poremećaje raspoloženja povezane sa ovim hormonom
• muškarci uglavnom imaju stabilnije oscilacije
• reakcija na SSRI terapiju razlikuje se između polova

Ove razlike su rezultat kombinacije hormona, neurobiologije i genetike.

Rezime

Foto: Canva & Demetra

Serotonin je ključni neurotransmiter koji utiče na raspoloženje, san, varenje, apetit, bol i kognitivne funkcije. Najveći deo se stvara u crevima, a manji u mozgu. Disbalans može dovesti do mentalnih i fizičkih problema, dok visoke vrednosti mogu signalizirati ozbiljna medicinska stanja. Analiza ovog hormona daje uvid u funkciju nervnog i digestivnog sistema, a terapija zavisi od uzroka disbalansa. Razlike između muškaraca i žena postoje, uglavnom zbog uticaja polnih hormona.

Zanimljivosti o serotoninu (naučne studije)

1. Većina serotonina se ne nalazi u mozgu, već u crevima – Oko 90% proizvode creva, a ne mozak. On utiče na varenje, kretanje creva i čak komunicira sa mozgom putem vagusnog nerva. ^{Izvor: Gershon MD. Gastroenterology (1998).}
2. Crevna mikrobiota direktno utiče na proizvodnju – Određene bakterije u crevima (npr. Candida, Streptococcus, Escherichia) mogu da povećaju proizvodnju ovog hormona u digestivnom sistemu. ^{Izvor: Yano JM et al. Cell (2015).}
3. On utiče na apetit drugačije kod muškaraca i žena – Studije pokazuju da žene imaju izraženiju serotoninsku regulaciju apetita, posebno tokom lutealne faze ciklusa, što objašnjava češću pojavu emocionalnog prejedanja kod žena. ^{Izvor: Dreher JC et al. PNAS (2007).}
4. Sunčeva svetlost povećava nivo – Izloženost suncu povećava proizvodnju u mozgu. To je jedan od razloga zašto ljudi imaju bolje raspoloženje tokom proleća i leta. ^{Izvor: Lambert GW et al. The Lancet (2002).}
5. Niski nivoi povezani su sa povećanom osetljivošću na bol – Ljudi sa niskim nivoom imaju niži prag bola, što je česta pojava kod fibromialgije i hroničnih bolnih stanja. ^{Izvor: Russell IJ et al. Arthritis Rheum (1992).}
6. Utiče i na kožu, a ne samo na mozak – Koža ima sopstvene serotoninske receptore i male količine ovog hormona, što utiče na regeneraciju, zarastanje rana i inflamaciju. ^{Izvor: Slominski A et al. Experimental Dermatology (2008).}
7. On oblikuje rano ponašanje kod dece – Naučnici su otkrili da nivo serotonina u ranom detinjstvu utiče na emocionalnu regulaciju, socijalnost i sklonost ka anksioznosti. ^{Izvor: Wendland JR et al. Molecular Psychiatry (2009).}
8. Previše može biti opasno – serotoninski sindrom – Kombinacija određenih lekova (npr. antidepresiva i preparata protiv migrene) može dovesti do opasnog skoka, što izaziva visok krvni pritisak, temperaturu i tremor. ^{Izvor: Boyer EW et al. NEJM (2005).}
9. Utiče na donošenje odluka – Studije na ljudima pokazuju da snižavanje serotonina ovog hormona povećava impulsivnost i sklonost riziku, dok viši nivoi doprinose pažljivijem donošenju odluka. ^{Izvor: Crockett MJ et al. Science (2010)}
10. Serotonin je važan i za kosti – Ovaj hormon iz creva može smanjiti gustinu kostiju ako ga ima previše, što je povezano sa osteoporozom. ^{Izvor: Yadav VK et al. Cell (2008).}

Sve o različitim hormonima i njihovoj ulozi možete čitati u kategoriji HORMONI ⇓

Foto: Canva & Demetra