fbpx
CelijakijaZdravlje

Koliko je česta celijakija i koji su faktori rizika za celijakiju?

Gotovo svi su nekada čuli za ovo stanje, malo njih zna nekog ko je ima, ali koliko je česta celijakija među našom populacijom. Zbog komplikovane dijagnostike, ali i neprepoznavanja simptoma celijakije, većina ljudi još uvek ne zna da ima ovo zdravstveno stanje.

Treba imati u vidu da za celijakiju morate imati nasledni gen da biste je razvili i njena stopa varira od zemlje do zemlje, odnosno u zavisnosti od kontinenta. Belci imaju najveće šanse da dobiju celijakiju na globalnom nivou, kako su pokazala istraživanja, dok kod Crnaca ova stopa ne prelazi 0,2%.

Koliko je česta celijakija u Srbiji i svetu?

U okviru opsežne studije iz 2018. godine(2) istraživači su procenjivali globalnu prevalencu celijakije i identifikovali sve moguće varijacije između različitih regiona i populacija. Autori su obuhvatili 96 sprovedenih studija od 1991. do 2016. godine širom sveta. Uslov je bio da je dijagnoza celijakije zasnovana na pozitivnom testu iz krvi, biospiji tankog creva ili kombinacijom oba faktora. Rezultati ove analize su otkrili da je trenutna prevalenca celijakije u svetu 1,4% ako se posmatraju testovi krvi, odnosno 0,7% pri biopsiji tankog creva.

Žene imaju veću sklonost da imaju celijakiju, mada prema poslednjih istraživanjima polovi su sve bliže tome da se izjednače, a ona je i značajno češća kod dece nego kod odraslih. Kod Evropljana je celijakija duplo češća nego kod stanovnika Južne Amerike, na primer.

koliko je cesta celijakija i faktori rizika 2
Koliko je česta celijakija i koji su faktori rizika za celijakiju? 6

Procenjuje se da oko 1% svetske populacije ima celijakiju, s tendencijom porasta a faktori rizika za celijakiju su različiti.

U Americi je procenjivano da 1 od 133 stanovnika ima celijakiju, iako u poslednje vreme otkrivamo da su ove brojke ipak veće. U Italiji je masovni skrining dece pokazao prevalenciju celijakije kod 1,6% dece, a u Finskoj je procena 1,99% stanovništva. (5)

U Srbiji za sada tek nešto ispod 10.000 ljudi ima dijagnozu, dok se procenjuje da ta brojka doseže preko 60.000 ne računajući osobe sa intolerancijom na gluten i koji su faktori rizika za celijakiju.

Šta povećava rizik od pojave celijakije?

Celijakija je povezana sa dva gena: HLA-DKA1 i HLA-DKB1 i skoro svi ljudi koji imaju celijakiju imaju specifične varijante ovog gena. Međutim, ove varijante ima oko 30% stanovništva, a samo 3% nosioca gena će u nekom momentu dobiti celijakiju, odnosno oko 1% opšte populacije.

Celijakija se češće pojavljuje u porodicama, te će često bar jedno dete roditelja koji ima celijakiju imati takođe, ali je sam obrazac nasleđivanja još uvek nepoznat.

Postoje i drugi faktori koji izazivaju celijakiju, kao što su faktori životne sredine, ali još uvek ne postoji jasan obrazac kako dolazi do nje. Za sada znamo samo koliko je česta celijakija.

Koliko je česta celijakija u istoj porodici?

Ako imate bliskog rođaka koji ima celijakiju, možete proceniti koji je vaš rizik. Ukoliko vaš roditelj, dete, brat ili sestra ili celijakiju, vaše šanse su 1 od 22 da je razvijete tokom života. Šansa da razvijete celijakiju, ako je imaju tetka, ujak, nećak, baba i deda, unuk, polusestra ili polubrat je 1 od 39.

Crevne resice i celijakija
Zapaljenje crevne sluzokože može dovesti do vilozne atrofije tankog creva – Fotografija: Wikimedia Commons

Koji su faktori rizika za celijakiju?

Celijakija je autoimuni poremećaj koji se može razviti kod bilo koga. Kada osoba koja je ima jede gluten, imuni sistem napada i oštećuje tanko crevo, što dovodi do daljeg narušavanja zdravlja i mogućih brojnih komplikacija. Vremenom se crevne resice na crevima koje služe da apsorbuju hranljive materije oštećuju i dolazi do zdravstvenih problema. Celijakija je češća kod ljudi koji imaju i druga zdravstvena stanja. Neka od njih su: Daunov sindrom, Turnerov sindrom, dijabetes tip 1.

Medicinska istraživanja pokazuju da je ovo zapravo vrlo često zdravstveno stanje, u publikaciji „Gastroenterology“(7) objavljeno je da je celijakija zapravo dvostruko češća od kronove bolesti, ulceroznog kolitisa i cistične fibroze zajedno.Meta-analiza je otkrila da se celijakija povećava na globalnom nivou, najverovatnije zbog faktora okoline i doseže do 1,4% u skorije vreme.

koliko je cesta celijakija i faktori rizika 1
Koliko je česta celijakija? – Photo Pexels

Šta nakon saznanja da imate celijakiju?

Nema razloga da ne nastavite svoj život normalno, ali će biti neophodna ograničenja u ishrani koja podrazumevaju potpuno ukidanje svih proizvoda sa glutenom, odnosno prelazak na potpunu bezglutensku ishranu.

U Srbiji, oboleli od celijakije imaju pravo i na brašno bez glutena na recept. Od prošle godine  imaju dodatni izbor jer se na tržištu Srbije pojavio i asortiman Nutrifree proizvoda bez glutena, čije se bezglutensko brašno odlično pokazalo. Nažalost, još uvek ne postoji mogućnost da osobe sa intolerancijom na gluten dobijaju bezglutensko brašno za recept, ali je pokrenuta peticija da se uvede ova promena. Ovde možete potpisati peticiju za uvođenje izmena o odobravanju bezglutenskog brašna na recept i za osobe sa intolerancijom na gluten.

koliko je cesta celijakija
Koji su faktori rizika za celijakiju? – Photo: Pexels
Literatura:
  1. PubMed: Coeliac diseasehttps://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/28760445/
  2. Celiac Disease Foundation: Global Prevalence of Celiac Diseasehttps://celiac.org/about-the-foundation/featured-news/2018/08/global-prevalence-of-celiac-disease/
  3. Clinical Gastroenterology and Hepatology: Global Prevalence of Celiac Disease: Systematic Review and Meta-analysis – https://celiac.org/main/wp-content/uploads/2018/06/Global-prevalence-of-celiac-disease_GGH_2018.pdf
  4. PubMed: Celiac disease – https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3264942/
  5. Beyond Celiac: Celiac Disease: Fast Facts – https://www.beyondceliac.org/celiac-disease/facts-and-figures/
  6. MedilinePlus: Celiac Disease – https://medlineplus.gov/genetics/condition/celiac-disease/#genes
  7. Gastroenterology: 2007 William K. Warren, Jr., Prize for Excellence in Celiac Disease Research Awarded to Professor Ludvig M. Sollid of Oslo, Norway – https://www.gastrojournal.org/article/S0016-5085(07)00932-8/fulltext

Related Articles

Back to top button

Adblock Detected

Please consider supporting us by disabling your ad blocker