Kako se postavlja dijagnoza celijakije?
Dijagnoza celijakije se postavlja na nekoliko načina. Biopsija tankog creva je zlatni standard u dijagnostici celijakije i jedina sigurna metoda za postavljanje dijagnoze. Obično se ipak prvo radi analiza krvi. Ako nijedan od ova dva metoda ne pokaže siguran znak postojanja celijakije, radi se test opterećenja glutenom.
Analiza krvi na gluten
Ukoliko se kod osobe sumnja na celijakiju ili se pojave simptomi, obično se prvo radi se test iz krvi.
Najpouzdaniji test iz krvi koji se radi je analiza na antitransglutaminazna antitela (anti-tTG).
Postoji još analiza koje se mogu raditi ali nisu tako rasprostranjene kao ova analiza. U pitanju su analiza antiendomiozijalna antitela (EMA) i antiglijadinska antitela (AGA). AGA antitela se obično rade kod dece do tri godine.
Dijagnoza celijakije kod dece
Kada su u pitanju deca sa simptomima i veoma visokim titrom tTG-IgA (>10 puta gornje granice normale) i pozitivnim EMA uzorkom iz krvi. Lekari će nekada kod ovih slučajeva izbegavati da rade endoskopiju i samo će preporučiti momentalno započinjanje bezglutenske dijete.
Biopsija tankog creva
Biopsija tankog creva je broj jedan kada je postavlja dijagnoza celijakije. Uz pomoć nje ćete saznati:
- Da li imate celijakiju?
- Da li se vaši simptomi na bezglutenskoj ishrani poboljšavaju zaista ili je u pitanju placebo? Mislite da vam je bolje od kada ne unosite gluten i bolje se osećate, a nema poboljšanja stanja creva.
- Da li imate neki drugi poremećaj creva ili osetljivost koja reaguje na promenu vašeg načina ishrane?
Ukoliko se ukaže sumnja da postoji celijakija i test krvi da pozitivan rezultat, da bi se postavila konačna dijagnoza, pristupa se uzimanju uzorka tankog creva putem endoskopa. Tkivo uzeto putem crevne biopsije se potom šalje na histopatološki pregled. Nalaz koji pokaže atrofiju sluzokože tankog creva i povećane intraepitelne limfocite nesumnjivo ukazuje na celijakiju.
Šta pokazuje biopsija tankog creva?
Biopsija tankog creva pokazuje gustinu intraepitelnih ćelija (iEL) koje su bela krvna zrnca koja se nalaze u imunološkom sistemu. Više od 25iEL na 100 epitelnih ćelija je značajno jer one oblažu naša creva i deluju kao barijera između unutrašnjeg i spoljašnjeg dela tela. Sama endoskopija može pokazati i izbočine ili spljoštenje duodenalnih nabora, pukotine na naborima ili mozaični uzorak nabora sluzokože.
Modifikovana Maršova klasifikacija histološkog nalaza kada se postavlja dijagnoza celijakije
Patolog pregleda nalaz biopsije i određuje tip. Tip 3 ukazuje na simptomatsku celijakiju, dok tipovi 1 i 2 mogu ukazivati na celijakiju.
Svetska gastroenterološka organizacija preporučuje da se koristi modifikovana klasifikacija za tumačenje koju je uveo dr Majkl Marš 1992. godine da bi opisao oštećenja tankog creva koja se vide pod mikroskopom. Prvobitno su se tipovi kretali od 0 do 4, a tip 3 je ukazivao na celijakiju. Ta metodologija je pojednostavljena i omogućila je veći stepen konzistentnosti među nalazima patologa.
Tip 0
Crevna sluznica je normalna i celijakija malo verovatna.
Tip 1
Intestinalna sluznica je infiltrirana iEL-om. Ovo je primećeno kod pacijenata na bezglutenskoj dijeti, pacijenata sa herpetiformnim dermatitisom i kod članova porodice pacijenata sa celijakijom. Ovaj tip može da ukazuje i na problem sa heliko bakterijom, preosetljivošću na hranu, infekcijama, prekomernom količinom bakterija, upotrebom lekova, nedostatkom IgA, uobičajenu varijabilnu imunodeficijenciju, kao i na Kronovu bolest.
Tip 2
Veoma retko i povremeno se javlja kada postoji herpetiformnog dermatitisa.
Tip 3
Spektar promena uočenih kod simptomatske celijakije.
Postoji i pojednostavljeni sistem:
Stepen A/ tip 1
Povećani intraepitelni limfociti, ali bez atrofije. Uočeno kod pacijenata na dijeti bez glutena (ako ipak unose minimalne količine glutena), pacijenti sa herpetiformnim dermatitisom, članovi porodice pacijenata sa celijakijom,kod nekih infekcija, nespecifini.
Stepen B1/tip 2
Spektar promena uočenih kod simptomatske celijakije gde su resice i dalje prisutne, ali skraćene.
Stepen B2/tip 3
Spektar promena uočenih kod simptomatske celijakije, potpuna atrofija resica.
Test opterećenja glutenom
Ukoliko postoji osnovana sumnja da osoba ima problem sa celijakijom (pozitivan nalaz antitela, ali dobar nalaz biopsije tankog creva), pristupa se testu opterećenja. Testiranje se vrši dve godine nakon započete bezglutenske dijete i to tako što se onda uvodi gluten u ishranu, a prema planu gastroenterologa se zatim vrši ponovna biopsija crevnih resica. Ponovno uvođenje glutena se vrši uz pratnju i medicinski nadzor.
Dijagnoza celijakije za osobe sa herpetiformnim dermatitisom
U ovim slučajevima je dovoljna biopsija kože da se postavi ispravna dijagnoza celijakije. Biospija uključuje uklanjanje malog komada kože u blizini osipa i testiranja na IgA antitelo. Ovo je dovoljno i nema potrebe raditi endoskopiju.
Genetski testovi na gluten
Oni mogu doprineti postavljanju dijagnoze, ali je ne mogu potvrditi. Zapravo testiranja gena HLA-DK2 i/ili DK8 služe da se isključi dijagnoza celijakije.
Osobe obolele od celijakije u najmanje 95% slučajeva su nosioci gena HLA-DK2 i/ili DK8.
Prisustvo ovih gena ne mora nužno dovesti do razvoja celijakije jer se ovi geni nalaze kod oko 25% svetske populacije. Samim tim, svaka četvrta osoba ima rizik od obolevanja od celijakije, ali to ne znači da će ikada tokom života oboleti.
Više: Celijakija i neplodnost
Objavljen: 13. januar 2015. godine, ažuriran: 19. septembra 2023. godine
Literatura:
- NCBI: Assessing of Celiac Disease and Nonceliac Gluten Sensitivity – https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4429206/
- org: Diagnosis – https://celiac.org/about-celiac-disease/screening-and-diagnosis/diagnosis/
- edu: Celiac Disease. – http://surgpathcriteria.stanford.edu/gi/celiac-disease/
