Često se postavlja pitanje da li se mogu javiti intolerancija na gluten i celijakija kasnije u životu. Odgovor je potvrdan. Istraživanja(1) ukazuju na to da se može pojaviti u bilo kom uzrastu, čak i kod ljudi koji su ranije imali negativan test. Zašto se javlja celijakija i intoleracija na gluten među starijom populacijom i kako do toga dolazi?
Kako se javlja intoleracija na gluten i celijakija kasnije u životu?
Celijakija je autoimuno oboljenje koje se javlja u porodicama i često je nasledna. Oboleli ne mogu tolerisati gluten, protein koji se nalazi u određenim vrstama žitarica, te on oštećuje deo tankog creva i sprečava apsorpciju hranljivih materija. Celijakija se može javiti u bilo kojoj životnoj dobi. Probavne bolesti se dijagnostikuju dosta često kod ljudi, ali zbog komplikovanije dijagnostike (koja uključuje biospiju tankog creva), kao i odlaganja odlasku kod lekara, još uvek veliki broj ljudi u Srbiji zapravo i ne zna da ima celijakiju.
Sa druge strane, postoje ljudi koji sami sebi uvode bezglutensku dijetu, što takođe NIJE dobra opcija. Isključivanje glutena pre testiranja može dovesti do netačno negativnog rezultata.
Celijakija kasnije u životu
Celijakija koja se javi kasnije u životu naziva se STEČENA CELIJAKIJA ili KASNA POJAVA CELIJAKIJE. Ona se može javiti i kod ljudi koji su do tada normalno jeli namirnice koje sadrže gluten bez problema. U većini slučajeva, simptomi kasne pojave celijakije su slični onima u ranijem dobu, uključujući probavne smetnje, umor, gubitak težine i kožne probleme. Međutim, simptomi mogu biti blagi i manje primetni, pa se dijagnoza može odgoditi ili propustiti. Uzroci kasne pojave celijakije nisu u potpunosti razumljivi, ali se veruje da genetika, faktori okruženja i imunitet igraju značajnu ulogu.
Istraživanje iz 2010. godine pokazalo je da stopa celijakije raste kako ljudi stare. Uzorak krvi od 3.500 ljudi prvi put je uzet od ljudi 1974. godine, a nakon toga 1989. godine. Dok je 1974. godine 1 od 501 osobe imala celijakiju u kasnijem životu, taj broj je 1989. godine porastao na jednog od 219 ljudi. Izvor: PubMed
Zašto se javlja stečena celijakija?
Kako je moguće da se pojavi celijakija kasnije u životu lekari nisu u potpunosti sigurni. Veruje se da je uzrok tome promena u sastavu bakterija koje se nalaze u crevima kod ljudi koji imaju genetsku predispoziciju za ovo autoimuno oboljenje. Okidač za aktiviranje mogu biti antibiotici, infekcija, operacija i visok nivo stresa poput smrti bliske osobe. Sve ovo može promeniti sastav bakterija što će posledično dovesti do bolesti.
Autoimune bolesti su češće kako starimo. Imuni sistem stari nakon četrdesete godine i moguće je da se jave problemi koje do tada nismo imali. Kod starijih osoba često se postavi pogrešna dijagnoza i smatra se da se radi o uobičajenom gastrointestinalnom problemu, umesto o celijakiji.
Koji su simptomi stečene celijakije?
Simptomi stečene celijakije su slični simptomima celijakije koja se dijagnostikuje u djetinjstvu ili adolescenciji. Međutim, budući da odrasli obično tolerišu simptome celijakije duže vreme pre nego što se obrate lekaru, ovi simptomi mogu biti teži i imati ozbiljnije posledice na zdravlje.
Neki od najčešćih simptoma stečene celijakije su:
- probavne smetnje, kao što su nadutost, bol u trbuhu, mučnina, povraćanje, proliv ili zatvor,
- gubitak težine,
- umor i iscrpljenost,
- anemija,
- bolovi u kostima i zglobovima,
- svraž kože, osip ili druge kožne promene,
- neplodnost kod žena,
- smanjen apetit,
- glavobolja,
- anksioznost i depresija.
Važno je napomenuti da neki ljudi s celijakijom nemaju nikakve simptome, a ova bolest se može otkriti samo kroz laboratorijske analize krvi i biopsiju tankog creva. Ako vam se jave bilo kakvi simptomi, obavezno se obratite lekaru, kako bi vas uputio da uradite analize.
Da li postoji neki način, osim biopsije tankog creva, za otkrivanje celijakije?
Da, postoji nekoliko testova koji se koriste za otkrivanje celijakije, a koji se ne temelje na biopsiji tankog creva. Međutim, biopsija tankog creva se smatra “zlatnim standardom” za dijagnostikovanje celijakije jer pruža najpreciznije informacije o stanju crevne sluznice i stepenu oštećenja.
Ovo je nekoliko drugih testova koji se koriste za otkrivanje celijakije:
- Testovi iz krvi mogu otkriti prisutnost antitela koja se proizvode kao odgovor na gluten. Ovi testovi se obično sprovode kao prvi korak u dijagnostikovanju celijakije.
- Genetsko testiranje – Testiranje gena HLA DQ2 i HLA DQ8 može pomoći u identifikaciji osoba koje su podložnije razvoju celijakije.
- Testiranje stolice – Ovaj test može otkriti tragove nesvarenih masti u stolici, što može ukazivati na oštećenje crevne sluznice.
- Test intolerancije na hranu – Ovaj test može otkriti osetljivost na određene namirnice, uključujući gluten. Međutim, ovo nije pouzdan test za dijagnostikovanje celijakije i može dati lažno pozitivne rezultate.
Bez glutena znači bukvalno BEZ GLUTENA
Možda biste pomislili da su stariji razumni i da, kada im se kaže da ne smeju jesti gluten, oni to neće raditi. Međutim, ovo nije tačno. Starijima je mnogo teže da se suoče sa činjenicom da više uopšte ne mogu da jedu gluten, nego što je to slučaj kod dece. Ovo je ujedno i jedini način da celijakiju držite pod kontrolom. Uklanjanjem glutena iz hrane, dajete šansu crevima da se izleče i izbegnete nove probleme, a stečene držite pod kontrolom.
Novonastala ishrana nije dramatična i strašna. Sigurno će vam trebati malo vremena da se naviknete da čitate etikete u prodavnici, a uvek možete da jedete: voće, povrće, meso, ribu, proteine biljnog porekla, orašaste plodove i semenke, te žitarice bez glutena.
Literatura:
- PubMed: Natural history of celiac disease autoimmunity in a USA cohort followed since 1974 – https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/20868314/
- Everydayhealth.com: Celiac Later in Life: Can You Become Gluten Intolerant? – https://www.everydayhealth.com/news/developing-celiac-later-life-can-you-become-gluten-intolerant/
