Donorstvo je herojstvo: Put ka efikasnijem sistemu

Udruženje „Donorstvo je herojstvo“ aktivno promoviše Nacionalni dan donora u Srbiji kao ključnu priliku da društvo osvesti važnost davanja organa. Podsećajući da na listama čekanja za transplantacije još uvek ima oko 1.800 ljudi, uključujući i decu, udruženje ističe koliko je vreme kritično, kao i to da je za mnoge najvažniji – a često i jedini – poziv u životu.

Srbija bez funkcionalno registra donora upozorava „Donorstvo je herojstvo“

I pored toga što Zakon o presađivanju iz 2018. predviđa model pretpostavljene saglasnosti, Srbija nije uspostavila funkcionalan registar donora. Trenutno ne postoji digitalna baza gde građani mogu da se izjasne – pozitivno ili negativno – a bolnice nemaju pristup takvim podacima u realnom vremenu. Zbog toga se odluke o donaciji često donose u trenucima kada je porodicama težak gubitak, a medicinsko osoblje je ostavljeno bez jasnih smernica. Kao posledica, brojne potencijalne donacije nikada ne dođu do realizacije

Ustavni sud je 2021. osporio odredbe zakona koje su omogućavale uzimanje organa ako osoba nije eksplicitno izrazila protivljenje, navodeći da su nejasne odredbe o ulozi porodice i da ne garantuju poštovanje volje pojedinca.^{(Izvor: Vreme)} Iako je nacrt za dopunu zakona već pripremljen u saradnji sa stručnjacima iz oblasti medicinskog prava i ljudskih prava, Srbija još uvek nema primenljiv pravni okvir koji bi omogućio efektnu implementaciju transplantacionog sistema.

Problemi sa kojima se susreću ljudi koji čekaju transplantaciju

Već godinama ovu temu svi izbegavaju. Na panelu „Pravni izazovi i perspektive transplantacije organa – Četiri godine bez izmena spornog člana zakona“ upravo je bilo govora na ovu temu. Dr Marta Sjeničić, naučna savetnica Instituta društvenih nauka i predsednica Udruženja pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo Srbije – SUPRAM smatra da treba napraviti sve korake za sve opcije, kako ne bi niko dolazio u dilemu čime bi se skratio put do korišćenja organa donora.

Na istom panelu, Vladica Ilić, rukovodilac pravnog tima Beogradskog centra za ljudska prava, postavio je pitanje: „Čije je moje telo?“ i „Hoće li neko odgovarati za to što niko nije radio ništa?“

„Donorstvo je herojstvo“ zaključuje:

Udruženje Donorstvo je herojstvo u svojoj poslednjoj objavi na društvenim mrežama objavilo je ključne poruke sa panela o Zakonu o transplantaciji:

„Jasno kažemo šta Ministarstvo zdravlja MOŽE da uradi, umesto da traži izgovore:

• Proširi listu živih donora – ne samo najbliža rodbina, već i prijatelji, kumovi…
• Donese pravilnik za ukrštene transplantacije – spas za parove koji nisu kompatibilni.Pokrene promotivnu kampanju – edukacija građana je zakonska obaveza!
• Omogući da se građani izjasne ako žele da budu donori – trenutno mogu samo ako NE žele.
• Uvede sistemsku kontrolu i odgovornost – zašto Hrvatska ima 4x više donora?
• Finansira transplantacije u Belorusiji – kao što to već rade druge zemlje iz regiona.

Jedini put kad su reagovali bio je posle apela na Andrićevom vencu – tada je ministar Lončar potpisao instrukciju. Pre toga – 10 meseci potpune blokade.

Prošle nedelje smo ponovo uputili dopis sa zahtevima zajedno sa Savezom organizacije bubrežnih invalida Republike Srbije i Savezom bubreznih invalida Vojvodine. I dalje – bez odgovora.
Mora li ulica svaki put da bude jedini način da nas neko čuje?“

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели donorstvo.je.herojstvo (@donorstvo.je.herojstvo)

Zašto se i šta čeka?

Iako je Srbija 2018. godine usvojila zakon koji podrazumeva pretpostavljenu saglasnost za donaciju organa (što znači da su svi građani potencijalni donori osim ako se izričito ne izjasne protiv), sistem transplantacije u praksi gotovo da ne funkcioniše. Ne postoji jedinstveni i dostupan registar građana koji su protiv donacije, pa se odluke o uzimanju organa i dalje prepuštaju porodicama preminulih, često u veoma emotivno teškim trenucima.

Dr Jelena Stojšić, lekar i Tamara Petković, glavna urednica portala Demetra

Ustavni sud je 2021. osporio ključne delove zakona jer nisu jasno definisani mehanizmi saglasnosti i uloge porodice, što je dodatno zakočilo njegovu primenu. Iako postoji predlog za izmene i dopune zakona u skladu sa preporukama pravnih i medicinskih stručnjaka, on još nije usvojen. Bez tih promena, broj transplantacija ostaje izuzetno nizak, a stotine ljudi i dalje čekaju na spas koji ne dolazi – ne zbog nedostatka volje, već zbog neefikasnog sistema.