Kao i svako voće, i ovo ima svoje brojne zdravstvene benefite. Jagode su voće koje pomaže zdravlju srca, creva i mozga. Prosečna potrošnja jagoda je između 1 i 3 kg po glavi stanovnika. U nekim zemljama, gde su lakše dostupne ova količina je veća. Međutim, problem je što su jagode često među voćem sa najviše pesticida.
Jagode su moćan antioksidansi pružaju podršku u smanjenju rizika od karcinoma, pomažu zdravlje creva i srca. One su dobar izvor vitamina C, karotena, vlakana, kao i drugih vitamina i minerala. Van sezone su dostupne zaleđene, u konzervi i u formi džema. Najbolja očuvanost vitamina iz jagoda je upravo kada se one zalede. Zaleđene jagode možete koristiti tokom cele godine.
Ovo voće sadrži visok nivo vitamina C, antioksidanata, magnezijum, fosfor, vitamin K, folate, kalcijum, kalijum i mangan.
Hranljive materije – porcija od 1 šolje sadrži:
1. VITAMIN C – Za zdrav imuni sistem
Preporučena dnevna doza vitamina C je 75 mg za žene i 90 mg za muškarce. Kako jedna šolja jagoda sadrži 98 mg vitamina C, to je više od 100% unosa dnevnih potreba. Više nego što ćete uneti ako jedete pomorandže.
2. ANTIOKSIDANT – Pomažu smanjenje oksidativnog stresa
Bobičasto voće je među najmoćnijim izvorom antioksidanata među 3100 testiranih različitih namirnica objavio je magazin „Nutrišn Džurnal“. Oni su šumske jagode grupisali među najbogatije antioksidansima, a tu su i divlje borovnice, kupine i crne ribizle.
Antioksidansi deluju tako što neutrališu slobodne radikale i nestabilne molekule kiseonika koji mogu oštetiti ćelije i izazvati bolest. Oksidativni stres može da bude štetan za ljudsko zdravlje i doprineti srčanim oboljenjima i raku, a voće nalik jagodama, taj rizik smanjuje. Ovo voće smanjuje rizik od karcinoma debelog creva i još nekih vrsta raka.
3. Smanjuju kardiometabolički rizik
Ovo voće ima blagotvorno dejstvo na zdravlje srca. Zbog antioksidanata koje sadrže, ukoliko se redovno konzumiraju mogu smanjiti rizik od pojave dijabetesa i srčanog udara, kao i od zapaljenja povezanih sa kardiometaboličkim rizicima. Istraživanja su pokazala i da redovna konzumacija jagoda značajno poboljšava problem insulinske rezistencije kod odraslih koji imaju visok LDL holesterol ili su gojazni. Naravno, podrazumeva se da se konzumiraju bez šećera i šlaga, kao i da se to ne odnosi na jagode u prahu.
4. Smanjuju nivo holesterola
Visok holesterol obično nema simptome, pa ćete za njega saznati tek nakon analize krvi. Veoma je često da on bude praćen i visokim krvnim pritiskom. Smatra se da oko 12% odraslih, starijih od 20 godina ima problem sa visokim holesterolom. Sveže voće, kao što su jagode, pomaže da se smanji nivo lošeg holesterola. Jagode značajno snižavaju loš holesterol, s tim da se podrazumeva dugotrajna upotreba istih.
5. Podržava kognitivne funkcije i smanjuje rizik od demencije
Kognitivni pad se češće događa kod muškaraca nego kod žena. Važno je imati na umu da demencija nije svaka zaboravnost. Normalno je da s godinama ne znate da li ste obavili neki rutinski zadatak ili ne. Pojačana zaboravnost prirodno prati starenje. Nažalost, odrasli koji su skloniji kognitivnom padu imaju tendenciju da imaju problem i sa dijabetesom, artristisom i bolestima srca. Veći unos jagoda smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti i srodnih demencija.
6. Imaju funkciju prebiotika koja je važna za zdrava creva
Jedan od razloga zašto su dobre jagode je i njihova prebiotička aktivnos u crevima. Polifenoli u jagodama pomažu da se podstakne rast korisnih probiotskih mikroba kao što su bifidobakerije u crevima. Anti-inflamatorni efekti jagoda i značajno poboljšanje zdravlja creva se može videti nakon samo šest nedelja konzumiranja jagoda.
7. Jedinjenja iz jagoda smanjuju upale
Hronične upale mogu za posledicu imati pojavu artritisa, dijabetesa, raka i drugih bolesti. Visok sadržaj flavonoida i antioksidanasa u jagodama može imati pozitivne efekte na smanjenje ulaple, a ima i antidijabetička svojstva. Pigment, koji jagodama daje boju, ima antiinflamatorno dejstvo, posebno ako se konzumira kao užina, minimum dva sata nakon prethodnog obroka.
Literatura:
Objavljen: 16. aprila 2024. godine, ažuriran: 30. maj 2024. godine
Pad testosterona može početi već posle 30. godine, a kod nekih muškaraca simptomi postaju izraženiji posle 40. ili 50. godine. Problem je u tome što se promene često pripisuju stresu, umoru ili „normalnom starenju“, pa se ne prepoznaje da u pozadini može biti hormonski disbalans.
Pod naletom mode da se u poslednje vreme forsira čia seme, mak je nekako pao u drugi plan. Inače, ove dve vrste su veoma slične, obe prebogate omega 3 i omega 6 masnim kiselinama i odličan izvor proteina i vlakana.
Savremena istraživanja sve jasnije pokazuju da dugotrajna konzumacija ultrapreradjene hrane može imati ozbiljne posledice po zdravlje, naročito ako postane osnova ishrane.
U ljubavi su strastveni, uzbudljivi i nepredvidivi. Privlače ih osobe koje su jednako zanimljive i energične, jer im je potrebno stalno uzbuđenje u vezi.
U ljubavi su intenzivni, strastveni i veoma posvećeni kada pronađu osobu koja im odgovara. Ne vole površne odnose i traže partnera koji je jednako snažan i samostalan.
Kalendar trudnoće od 1. do 42. nedelje trudnoće i kalendar za svaki mesec trudnoće (1. do 9. meseca trudnoće)
Pad testosterona može početi već posle 30. godine, a kod nekih muškaraca simptomi postaju izraženiji posle 40. ili 50. godine. Problem je u tome što se promene često pripisuju stresu, umoru ili „normalnom starenju“, pa se ne prepoznaje da u pozadini može biti hormonski disbalans.
Glavni razlog je hormonski disbalans, pre svega pad estrogena i progesterona. Estrogen utiče na proizvodnju neurotransmitera poput serotonina i dopamina, koji imaju važnu ulogu u regulaciji bola.
Dok neke žene nikada ne dožive ovu vrstu bola, drugima se ona događa svakog meseca na sredini ciklusa i po tome znaju da ovuliraju. Ovo, naravno nije pravilo, jer najveći broj žena ima periode u kojima oseća kada je ovulacija i mesece ili godine tokom kojih to ne zna.
Obilna menstruacija (menoragija) je mnogo češći problem nego što se misli. Istraživanja pokazuju da se procene učestalosti kreću od 5% do čak 58% žena reproduktivnog doba, u zavisnosti od načina merenja i populacije koja se posmatra.
Razumevanje bioloških promena i procesa kroz koje telo prolazi iz decenije u deceniju može pomoći da razumemo zašto se naše potrebe za hranom menjaju i kako se menjaju periodi gladi i sitosti.
Erektilna disfunkcija je pojava pri kojoj osoba nije u stanju da dobije ili održi erekciju dovoljno za seksualni odnos. Ovo je normalno da se dešava povremeno, ali ne da postoji kao redovna pojava.
