Neredovna menstruacija (oligomenoreja)

Neredovna menstruacija je kada je nečiji ciklus kraći od 24 dana, duži od 38 dana ili se dužina značajno razlikuje iz meseca u mesec. Medicinski naziv za ovo stanje je oligomenoreja.

Šta je neredovna menstruacija?

Normalno je da dužina menstrualnog ciklusa malo varira iz meseca u mesec, posebno tokom puberteta, dojenja ili u perimenopauzi. Na redovnost menstruacije mogu uticati i stres, mentalna i fizička stanja i određene vrste lekova.

Uglavnom se neredovna menstruacija dešava zbog promena nivoa hormona. Estrogen, progesteron i FSH su glavni hormoni koji regulišu menstrualni ciklus i ako se nešto poremeti u njihovom funkcionisanju, mogu se javiti neredovne menstruacije.

Faktori koji utiču na neredovne menstruacije uključuju: prirodne hormonske promene, hormonsku kontracepciju, stres, naporno vežbanje, nagli ili veliki gubitak telesne težine.

Zašto se javlja neredovna menstruacija?

Stalna nepravilnost menstrualnog ciklusa može da bude posledica nekog zdravstvenog stanja koje se treba lečiti ili držati pod kontrolom. Neki od uzroka zašto se javlja neredovna menstruacija mogu biti:

Prirodne hormonske promene

U pubertetu telo prolazi kroz značajne pormene i nekada prvih par godina hormoni pokušavaju da „uhvate ritam“ i da se menstruacija ustali. To je uglavnom normalno, ali je normalno i da menstruacija odmah bude relativno redovna.

Oligomenoreja se može javiti i posle porođaja, kao i tokom celog perioda dojenja. Žene često nemaju menstruaciju dok intenzivno doje, ali se kod nekih javlja neredovan menstrualni ciklus nakon uvođenja čvrste hrane ili posle prestanka dojenja. Više: Menstruacija i dojenje

Neredovan menstrualni ciklus se javlja tokom perimenopauze. Tada nivo hormona počinje da pada, a menstruacije su sve ređe. Nakon što menstruacija izostane punih 12 meseci, smatra se da je žena u menopauzi. ^{Izvor: WomensHealth}

Početak ili prestanak korišćenja hormonske kontracepcije

Početak korišćenja hormonske kontracepcije može da donese promene u ciklusu. Ona se koristi da zaustavi ovulaciju ili onemogući začeće. Ovo znači da neke žene nemaju pravi menstrualni ciklus, već će se javljati blago krvarenje koje je slično menstruaciji. Nakon početka korišćenja hormonske spirale, flastera, implantanta ili kontraceptivnih pilula može doći do nepravilnog krvarenja, ali će ono postati redovnije kako ciklusi odmiču. Kod nekih žena je normalno da krvarenje potpuno prestane.

Pročitajte: Krvarenje posle postavljanja spirale

Prestanak korišćenja hormonske kontracepcije može, takođe, da izazove da se javi neredovna menstruacija. Potrebno je vreme da telo počne da radi u „starom režimu“. Obično se krvarenje javlja 2 do 4 nedelje nakon prestanka uzimanja pilula za kontracepciju, ali nekada je potrebno da prođe i 3 meseca da se ciklus ustali.

Žene koje su imale neredovne menstruacije pre nego što su počele da koriste hormonsku kontracepciju, moguće da će opet imati neredovne cikluse nakon što prestanu da je koriste.

Sindrom policističnih jajnika

PCOS je stanje u kome se u jajnicima razvijaju male vodene ciste, a ovaj sindrom može da izazove visok nivo testosterona koji može da speči ili odloži ovulaciju i menstruaciju. Ostali simptomi su: prekomeran rast dlaka, pojava bubuljica, insulinska rezistencija, depresija i neplodnost. Više o sindromu policističnih jajnika…

Poremećaji u ishrani

Anoreksija, bulimija i poremećaj prejedanja mogu da uzrokuju neredovan menstrualni ciklus. Kod velikog gubitka težine može da se dogodi da dođe do izostanka menstralnog ciklusa. Znaci poremećaja u ishrani mogu uključivati još i:

• izbacivanje celih grupa namirnica kao što su ugljeni hidrati,
• odlazak u kupatilo odmah posle jela,
• izbegavanje jela neko vreme nakon čega sledi prejedanje,
• ekstremno ograničenje unosa hrane,
• veganska ishrana kod dece,
• unos velike količine hrane iako ne postoji glad.

Kod žena koje ekstremno puno vežbaju može da se javi neredovna menstruacija. Posebno ukoliko žena ima premalo masnih naslaga, pa dolazi do nedostatka hormona da bi postojao redovan menstrualni ciklus. Pročitajte i: Leptin kao lek za hipotalamičku amenoreju

Endometrioza

Endometrioza je stanje u kom tkivo endometrijuma raste izvan materice. Osim što se javlja jak bol, osobe koje imaju endometriozu mogu se suočiti sa neredovnim menstruacijama koje su obilne i sa ugrušcima. Zatim sa krvarenjem između ciklusa i neplodnošću. Više o endometriozi…

Problemi sa štitnom žlezdom

Štitna žlezda proizvodi hormone koji utiču na različite metaboličke procese i rad srca, a pomaže i u kontroli menstrualnog ciklusa. Žene koje imaju hipertireozu ili hipotireozu mogu da imaju neredovnu menstruaciju koja može biti obilnija ili pak kraća nego što je uobičajeno. Kod nekih žena čak dolazi i do potpunog prestanka menstruacije. Osim toga, kod hipertireoze se mogu javiti i problemi sa lupanjem srca, anksioznošću, spavanjem, valunzima, neobjašnjivim smanjenjem ili povećanjem telesne težine i drugo.

Hipotireoza može da izazove umor, suvu kožu, neobjašnjivo povećanje ili smanjenje telesne težine, osetljivost na hladnoću, gubitak kose i depresiju. Važno je imati na umu da se ova stanja terapijom mogu držati pod kontrolom.

Osim ovih stanja na neredovnu menstruaciju mogu da utiču i: dijabetes tip 1, primarne insuficijencije jajnika i drugog.

Komplikacije zbog neredovne menstruacije i lečenje

Neredovne menstruacije obično nisu štetne, ali dugoročna nepravilnost ciklusa može da dovede do anemije, steriliteta, osteoporoze, kardiovaskularnih problema i hiperplazije endometrijuma u zavisnosti od toga šta je uzrok.

Povremene neredovne menstruacije nisu neuobičajene i ne zahtevaju lečenje. Tokom puberteta, na početku korišćenja kontracepcije i u perimenopauzi se ne koristi nikakva terapija. Trebalo bi da se obratite lekaru ako:

• želite da ostanete u drugom stanju,
• neredovne menstruacije se javljaju uz druge simptome, kao što su bolovi,
• neredovna menstruacija može biti povezana sa nekom bolešću ili terapijom koju pijete,
• nepravilnost je konstantna, a ne znate uzrok.

Lečenje može uključivati:

• Predlaganje dostizanja optimalne telesne težine –  Preniska telesna težina ili prekomerna težina mogu da dovedu do izostanka menstruacije ili neredovnih ciklusa. Osobe sa sindromom policističnih jajnika koje imaju veću telesnu težinu, obično treba da snize nivo insulina, a često je smanjenje od 8% telesne težine dovoljno da se normalizuje ciklus.
• Predlog ishrane – Najbolje je konsultovati nutricionistu za plan ishrane uz pomoć kog će se regulisati telesna težina. On će vam prepisati lični program ishrane prilagođen isključivo vašim potrebama.
• Hormonska terapija – nekada se tablete koje sadrže estrogen i progesteron ili samo jedan od ova dva hormona koriste da bi se regulisao ciklus. Ova terapija može da poboljša kvalitet života i kod sindroma policističnih jajnika.
• Lečenje problema sa mentalnim zdravljem – ako je problem neredovnih menstruacija povezan sa stresom, depresijom, anksioznošću, ali i poremećajima ishrane, moguće je da će lekar predložiti psihološku podršku. Uglavom razgovor sa psihologom može pomoći da se situacija stabilizuje.
• Dodatna terapija lekovima – U zavisnosti od uzroka biće vam prepisani dodatni lekovi. Na primer, ako je uzrok problem sa štitnom žlezdom ili dijabetesom tip 2.

Neredovna menstruacija može imati uticaj na izostanak trudnoće i teže zatrudnjivanje zbog ređih ovulacija ili njihovog izostanka. Međutim, to ne znači da ona nužno znači da ne možete ostati u drugom stanju. Probajte da pratite cervikalnu sluz ili bazalnu temperaturu ukoliko planirate da ostvarite trudnoću.

Pročitajte: Šta je normalan menstrualni ciklus, a šta nepravilan menstrualni ciklus?

Pročitajte: 

• Kratka menstruacija: Zašto menstruacija kratko traje?
• Predmenstrualni disforični poremećaj (PDP): Koja je razlika u odnosu na PMS i kako se nositi sa njim?
• Gljivična vaginalna infekcija pre i u toku menstruacije

_{Objavljen: 23. mart 2023. godine, ažuriran: 25. novembar 2025. godine}