FSH – Folikulostimulirajući hormon

FSH (folikulostimulirajući hormon) reguliše razvoj, rast, pubertetsko sazrevanje, i procese vezane za reproduktivna dešavanja u organizmu. Stvara ga i izlučuje hipofiza a pod kontrolom hipotalamusa. On se luči i kod muškaraca i kod žena, i uloga mu je u stimusanju sazrevanje polnih ćelija.

Šta je folikulostimulirajući hormon?

Dok su nivoi FSH kod muškaraca uglavnom konstantni, kod žena se menjaju tokom menstrualnog ciklusa. To regulisanje menstrualnog ciklusa se dešava u sadejstvu sa LH (luteizirajućim hormonom), još jednim hormonom hipofize.

Kako se menja nivo FSH?

Nivoi su vrlo niski sve do 9. ili 10.godine života kada počinju da postepeno rastu. S tim porastom počinje i pubertet i dolazi do prve mentruacije.

Ovaj hormon deluje vezujući se na FSH-receptore koji se nalaze na ćelijama jajnika i materice. Tokom druge polovine prethodnog ciklusa, velika količina estradiola i progesterona koji deluju preko hipotalamusa potiskuju lučenje FSH i LH u hipofizi.

Na kraju ciklusa, sve slabije stvaranje estradiola i progesterona u žutom telu poništava ovo potiskivanje i nivo folikulostimulirajućeg hormona raste. Folikuli u jajnicima imaju graničnu vrednost FSH ispod koje ne dolazi ni do kakve stimulacije.

U početku su vrednosti folikulostimulirajućeg hormona ispod praga potrebnih za stimulaciju, ali one polako rastu dok se prag ne pređe, nakon čega se folikuli stimulišu na aktivan rast. Potrebno je nekoliko dana rasta pre no što folikuli počnu proizvoditi estradiol koji se luči u krvotok i dolazi do hipotalamusa kako bi osigurao signal da je dostignuta granična vrednost FSH.

Srednji nivo proizvodnje folikulostimulirajućeg hormona

Postoji isto tako i srednji nivo proizvodnje ovog hormona koju se mora premašiti pre no što se folikul konačno stimuliše na punu ovulacijsku reakciju, kao i maksimalna visinu koja se ne sme premašiti jer će se inače stimulisati previše folikula i doći će do višestrukih ovulacija. Maksimalni nivo je samo 20% iznad granične vrednosti, pa je tako vrlo bitna precizna povratna kontrola proizvodnje folikulostimulirajućeg hormona pomoću estrogena koji proizvode folikuli.

Kako se dominantni folikul ubrzano razvija prema ovulaciji, on brzo proizvodi sve veće količine estradiola. Taj estradiol potiskuje proizvodnju FSH ispod granične vrednosti. Pad folikulostimulirajućeg hormona i visok nivo estradiola takođe aktiviraju signal za hipotalamus da hipofiza oslobodi veliki talas LH. Ovaj talas luteinizirajućeg hormona predstavlja okidač koji pokreće ovulaciju.

Zašto nam je važno koliki je FSH?

Nivo ovog hormona može dati podatke o tome jesu li ovarijalne rezerve na izmaku ili ne. Konkretno, što je nivo ovog hormona veći, to su rezerve manje. Jedinica kojom se meri nivo FSH je mIU/mL.

Smatra se da je 3. dana ciklusa žene nivo folikulostimulirajućeg hormona do 6 mIU/mL veoma dobar (odgovara ženi u dvadesetim godinama kada je plodnost potpuno očuvana), dok je od 6 do 9 mIU/mL solidan, a smatra se da je ovarijalna rezerva smanjena kada je nivo ovog hormona preko 10 mIU/mL.

No, to ne znači da žene sa takvim rezultatom neće moći da zatrudne. Većina hoće, samo će nekima trebati mnogo više vremena da se to dogodi. Lekari smatraju da zaista postoji ozbiljan problem kada nivo prelazi 20 – tada žena polako ulazi u menopauzu.

Nivoi FSH privremeno porastu svakog meseca, kako bi se jajnici stimulisali na proizvodnju jajnih ćelija. Kada žena uđe u menopauzu i jajnici prestanu da rade, nivo hormona se takođe poveća. Ovaj hormon ostaje konstantno povišen nakon tri do pet godina od pojave poslednje menstruacije.

Kako se vrši testiranje nivoa folikulostimulirajućeg hormona?

Provera nivoa ovog hormona može se obaviti kontrolom u laboratoriji, ali i jednostavnim kućnim testom. Laboratorijski test se radi iz krvi. Takođe, potrebno je da se uradi i kontrolno testiranje nakon izvesnog perioda, s još jednim vađenjem krvi, da bi se definitivno utvrdio ulazak u menopauzu. Postoje i testovi za kućno samotestiranje. Ovaj test se kupuje u apoteci, radi se na uzorku urina, i rezultati se dobijaju nakon pet minuta. I ovaj test je praćen još jednim, kontrolnim, i zato u se u kutiji nalaze dve test pločice.

S druge strane, čak i ženama koje imaju nivo FSH veći od 100 dešavalo se da zatrudne vrlo brzo. Zato pouzdanost ovakve dijagnostike ipak nije suviše velika. Zapravo, od nekoliko markera ovarijalne rezerve koji se danas koriste, FSH je samo jedan, koji je jednako nepouzdan kao i ostali. Zbog toga lekari praktikuju proveru na više načina, što uključuje i analizu Anti-Milerovog hormona i Inhibina B koji se takođe može koristiti kao uporedni pokazatelj, mada neki smatraju da je Inhibin B daleko najnepouzdaniji.

Literatura:

1. _{Healthline: Follicle-Stimulating Hormone (FSH) Test – https://www.healthline.com/health/fsh, septembar 2018. godine}
2. _{WebMD: What is the FSH test? – https://www.webmd.com/women/fsh-test, april 2021. godine}

_{Objavljen: 10. mart 2014. godine, ažuriran: 10. oktobar 2024. godine}

AMH: Anti–Milerov hormon ili Anti-Müllerian hormon