Dok ih jednom ne stavimo u frižider, ona se mogu čuvati van njega. Na primer, to je često važno uoči Uskrsa, kada se obično kupuje veća količina jaja.
Mnogi imaju nedoumicu da li jaja treba držati u frižideru ili na sobnoj temperaturi, a neki se čak pitaju i da li ih ipak treba oprati? Šta treba da radite kada donesete karton jaja kući? Gde da ih odložite?
U većini zemalja jaja se ne peru nakon što su pokupljena. Ovo održava tanak sloj kojim se jaje štiti ljuska jajeta i smanjuje mogućnost da bakterije, pre svega salmonela, ne prodre u jaje.
Salmonela voli da se razmožava na sobnoj temperaturi. Prednost kod nas je u tome što se jaja ne transportuju daleko, pa ne moramo previše brinuti da li su pokvarena.
Dok ih jednom ne stavimo u frižider, ona se mogu čuvati van njega. Na primer, to je često važno uoči Uskrsa, kada se obično kupuje veća količina jaja.
Međutim, ako su jaja već stajala u frižideru, neophodno je da tamo budu sve dok ih ne potrošite. Jaja koja su jednom bila u frižideru, ne možete vaditi i držati danima izvan.
U SAD se drže preporuka FDA i jaja odmah i isključivo čuvaju u frižideru. Razlog tome je preventiva od salmonele, dugo vreme transporta do destinacije i problem sa time što se tamo prema preporukama FDA jaja peru i dezinfikuju, pa su im otkrivene pore ljuske čime je ono podložno kontaminaciji.
Preporuka je da jaja u frižideru stoje u hladnijem delu, a ne u vratima, iako to retko ko radi, osim ako nema količinu veću od desetak komada. Jaja u frižideru mogu stajati tri do četiri nedelje, zavisi koliko su sveža.
Ne! Nema potrebe da nikada perete jaja. Svakako je preporuka da jaja uvek termički obradite pre konzumacije, tako da nema razloga da brinete o ljusci.
Uvek imajte na umu da se salmonela može naći i u jajima kupljena u velikim lancima, kao i u onima kupljenim kod „proverenih prodavaca“. Ništa nije garancija da jaje nije zaraženo salmonelom i ne može se svaki komad testirati. Stoga UVEK termički obrađujte jaja pre nego što ih servirate. Iz istog razloga izbegavajte recepte koji sadrže sveža jaja kao što je domaći majonez, brojni filovi za torte i drugo.
Pročitajte: Koliko jaja sme da se jede?
Objavljen: 3. januar 2023. godine, ažuriran: 28. januar 2026. godine
Saznajte još:
Pad testosterona može početi već posle 30. godine, a kod nekih muškaraca simptomi postaju izraženiji posle 40. ili 50. godine. Problem je u tome što se promene često pripisuju stresu, umoru ili „normalnom starenju“, pa se ne prepoznaje da u pozadini može biti hormonski disbalans.
Pod naletom mode da se u poslednje vreme forsira čia seme, mak je nekako pao u drugi plan. Inače, ove dve vrste su veoma slične, obe prebogate omega 3 i omega 6 masnim kiselinama i odličan izvor proteina i vlakana.
Savremena istraživanja sve jasnije pokazuju da dugotrajna konzumacija ultrapreradjene hrane može imati ozbiljne posledice po zdravlje, naročito ako postane osnova ishrane.
U ljubavi su strastveni, uzbudljivi i nepredvidivi. Privlače ih osobe koje su jednako zanimljive i energične, jer im je potrebno stalno uzbuđenje u vezi.
U ljubavi su intenzivni, strastveni i veoma posvećeni kada pronađu osobu koja im odgovara. Ne vole površne odnose i traže partnera koji je jednako snažan i samostalan.
Kalendar trudnoće od 1. do 42. nedelje trudnoće i kalendar za svaki mesec trudnoće (1. do 9. meseca trudnoće)
Pad testosterona može početi već posle 30. godine, a kod nekih muškaraca simptomi postaju izraženiji posle 40. ili 50. godine. Problem je u tome što se promene često pripisuju stresu, umoru ili „normalnom starenju“, pa se ne prepoznaje da u pozadini može biti hormonski disbalans.
Glavni razlog je hormonski disbalans, pre svega pad estrogena i progesterona. Estrogen utiče na proizvodnju neurotransmitera poput serotonina i dopamina, koji imaju važnu ulogu u regulaciji bola.
Dok neke žene nikada ne dožive ovu vrstu bola, drugima se ona događa svakog meseca na sredini ciklusa i po tome znaju da ovuliraju. Ovo, naravno nije pravilo, jer najveći broj žena ima periode u kojima oseća kada je ovulacija i mesece ili godine tokom kojih to ne zna.
Obilna menstruacija (menoragija) je mnogo češći problem nego što se misli. Istraživanja pokazuju da se procene učestalosti kreću od 5% do čak 58% žena reproduktivnog doba, u zavisnosti od načina merenja i populacije koja se posmatra.
Razumevanje bioloških promena i procesa kroz koje telo prolazi iz decenije u deceniju može pomoći da razumemo zašto se naše potrebe za hranom menjaju i kako se menjaju periodi gladi i sitosti.
Erektilna disfunkcija je pojava pri kojoj osoba nije u stanju da dobije ili održi erekciju dovoljno za seksualni odnos. Ovo je normalno da se dešava povremeno, ali ne da postoji kao redovna pojava.
