Depresija i sport: rizik od pojave se može smanjiti vežbanjem
Važno je znati da se sa depresijom može boriti, genetska predispozicija nije presudna i lako se može neutralizovati fizičkom aktivnošću.
Depresija i sport: najnovija istraživanja su pokazala da čak i osobe koje imaju genetski rizik da obole od depresije mogu sprečiti da do nje dođe uz pomoć redovnog vežbanja.
U ovom tekstu
Kako vežbanje može da smanji rizik od depresije?
U ovoj studiji je učestvovalo čak 8.000 ljudi sa genetskom predispozicijom za koje je procenjeno da će im dijagnoza depresije biti postavljena u naredne dve godine. Istraživanja su pokazala da su učesnici sa najvišom aktivnošću uspeli da se zaštite od depresije čak i ako su imali procenjen visok genetski rizik.
Depresija i sport
Niži nivo rizika od depresije je primećen i kod osoba koje su se bavili aktivnostima poput pilatesa i joge, kao i kod onih koji su radili aerobne vežbe, vožnju bicikla i plivanje. Svako ko je vežbao četiri sata nedeljno, umanjio bi rizik od nove epizode depresije za 17% . (Izvor: https://adaa.org)
Važno je znati da se sa depresijom može boriti, genetska predispozicija nije presudna i lako se može neutralizovati fizičkom aktivnošću. Čak i oni koji su već imali epizode depresije, mogu nove napade držati pod kontrolom uz pomoć fizičke aktivnosti.
“Smatra se da 35 minuta dodatne fizičke aktivnosti dnevno može pomoći da ljudi smanje rizik od depresije i zaštite se od budućeg napada depresije”, kaže autor istraživanja Karmel Čoi, saradnik na psihijatriji u bolnici Masačusets.
Šta kažu istraživanja o sportu i depresiji
Brojna istraživanja potvrđuju da fizička aktivnost ima značajan uticaj na smanjenje simptoma depresije. Velika meta-analiza objavljena u časopisu JAMA Psychiatry pokazala je da osobe koje su fizički aktivne imaju do 25% manji rizik od razvoja depresije u odnosu na one koje se ne kreću dovoljno. Zanimljivo je da su koristi primećene čak i kod umerenog nivoa aktivnosti, što znači da i male promene u svakodnevnim navikama mogu imati pozitivan efekat na mentalno zdravlje.
Kako fizička aktivnost utiče na mozak i raspoloženje
Naučna istraživanja pokazuju da vežbanje utiče direktno na rad mozga. Tokom fizičke aktivnosti dolazi do povećanog lučenja serotonina, dopamina i endorfina, što doprinosi boljem raspoloženju. Takođe, vežbanje podstiče neuroplastičnost i smanjuje upalne procese u organizmu, koji se često dovode u vezu sa depresijom. Upravo zbog ovih mehanizama, stručnjaci smatraju da fizička aktivnost može biti važan deo terapije kod blagih i umerenih oblika depresije.
U današnje vreme, depresija je toliko rasprostranjen problem, da se protiv nje moramo boriti svim raspoloživim sredstvima. Mladi su posebno podložni, a jedan je i od vodećih uzroka smrti kod mladih. Sve češće izbegavanje fizičkih aktivnosti ne ide na ruku ovom istraživanju. Deca se nekada u školama ne pripremaju za redovnu fizičku aktivnost kao nešto što se podrazumeva i ne prezentuju im se svi benefiti bavljenja fizičkom aktivnošću.
Zašto je i mala fizička aktivnost važna
Važno je naglasiti da nije neophodno intenzivno trenirati da bi se osetile koristi. Istraživanja pokazuju da čak i umerena fizička aktivnost, poput redovne šetnje, može doprineti poboljšanju raspoloženja i smanjenju simptoma depresije. Fizička aktivnost utiče i na kvalitet sna i nivo energije, što dodatno pomaže u borbi protiv depresije i svakodnevnog stresa.
Objavljen: 18. novembar 2019. godine, ažuriran: 19. mart 2026. godine
Saznajte još:
- Trčanje za bolje raspoloženje i funkciju mozga – dovoljno je i 10 minuta
- 10 znakova da se ne krećete dovoljno
- Zašto je fizička aktivnost važna: 10 najvećih prednosti fizičke aktivnosti
