Ljudi se često plaše ovakvih podataka, zaziru od njih, kao da će to nešto promeniti. Nauka i statistika služe i tome da nam ukažu na greške koje pravimo. Od nas u mnogome zavisi kako ćemo se ponašati prema sopstvenom zdravlju i kakav svet ostavljamo deci. Nije virus korona jedino o čemu treba da razmišljamo kada je zdravlje u pitanju. Među 10 vodećih uzroka smrti nezarazne bolesti čine 7 od 10 najčešćih uzročnika smrti prema proceni Svetske zdravstvene organizacije poslednjih 20 godina. Bolesti srca su vodeći uzrok smrtnosti, a u prvih 10, našli su se i dijabetes i demencija.
SVETSKA STATISTIKA: Vodeći uzrok smrti i invaliditeta od 2000. -2019. godine
Poslednjih 20 godina, statistika uzroka smrtnosti i invaliditeta se značajno promenila. Poređenja radi, samo 4 od 10 vodećih uzroka smrtnosti do 2000. godine su bile nezarazne bolesti, dok ih je sada čak 7. Podaci vezani za poslednje dve decenije, jasno nam pokazuju da je neophodna bolja prevencija, ali i dodatni napredak u lečenju kardiovaskularnih oboljenja, zatim tumora, dijabetesa i hroničnih bolesti.
Kardiovaskularne bolesti – prvi od 10 vodećih uzroka smrti poslednjih 20 godina
Nije novina da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti na globalnom nivou poslednjih 20 godina. Međutim, situacija se drastično promenila u lošem smeru.
Broj preminulih od srčanih bolesti je sa 2 miliona godišnje 2000. godine, porastao na skoro 9 miliona godišnje u 2019. godini. Tako sada kardiovaskularne bolesti predstavljaju 16% svih smrtnih slučajeva na planeti.
Veliko povećanje u broju smrtnih slučajeva odnosi se na region Zapadnog Pacifika, a u evropskom regionu je zabeležen manji pad u broju srčanih oboljenja.
Zarazne bolesti kao uzrok smrtnosti od 2000.-2019. godine
Pad smrtnosti kao posledice zaraznih bolesti je i dalje veliki izazov u zemljama sa nižim prihodima. Ipak, HIV/AIDS je 2000. godine bio na 8. mestu vodećih uzroka smrtnosti, dok je 2019. godine na 19. mestu. Ovo je direktan uspeh uloženog napora da se infekcija spreči, blagovremeno obavlja testiranje i leči bolest. HIV/AIDS je još uvek četvrti uzrok smrtnosti u Africi, ali je brojka od milion umrlih godišnje 2000. godine, sada smanjena na 439.000 u 2019. godini.
Zarazne bolesti poput malarije, tuberkuloze i HIV/AIDS-a koje su bile u 10 vodećih uzroka 2000. godine, sada se smanjuju, ali su i dalje prisutne u velikom broju.
Upala pluća, tuberkuloza i druge infekcije donjih disajnih puteva
Najsmrtnosnija grupa zaraznih bolesti u 2019. godini bile su bolesti disajnih puteva i zajedno su svrstane u 4. najčešći uzrok smrtnosti. U poređenju sa 2000. godinom, ovaj broj je pao za skoro pola miliona. Ni tuberkuloza više nije na listi 10 najčešćih uzročnika u svetu. U odnosu na 7. mesto 2000. godine, sada je na 13. mestu sa padom oko 30% na globalnom nivou.
Dijabetes i stopa smrtnosti
Broj umrlih od dijabetesa povećan je za 70% na globalnom nivou u poslednjih 20 godina, s tim da je u 80% slučajeva porast dijabetesa zabeležen kod muškaraca. U istočnom Sredozemlju je ova stopa više nego udvostručena.
Alchajmerova bolest i drugi oblici demencije
Među 10 najčešćih uzroka smrti sada su Alchajmerova bolest i drugi oblici demencije, koji su u Evropi i Americi na 3. mestu, a pogađaju žene u čak 65% slučajeva.
Presek poslednjih 20 godina: Duži život, više invaliditeta
Povećan je broj invalida u periodu od 2000.-2019. godine. Povrede su jedan od glavnih uzroka invaliditeta i smrti. Globalno gledano, kada su drumske nesreće u pitanju, u čak 75% slučajeva, muškarci su ti koji gube život.
U Americi je droga veoma veliki problem, jer je stopa smrtnosti od droge povećana trostruko. Ova zemlja je jedina u kojoj upotreba droge zauzima najveći procenat smrtnosti među zdravim i mladim osobama, dok u ostatku sveta, droga nije među prvih 25 mesta.
Dobra vest je da životni vek traje čak 6 godina duže nego pre dve decenije, te je globalni prosek 73 godine.
Još malo statistike – vodeći uzrok smrti i podaci o stopi smrtnosti
Godišnje u svetu umre oko 60 miliona ljudi. Naveli smo da je od tog broja oko 9 miliona onih koji umru od kardiovaskularnih problema. Još oko 8 miliona ljudi umre od različitih oblika karcinoma, gde su preventivni pregledi veoma važna stavka kako bi se bolest otkrila i lečila na vreme.
Od posledica pušenja godišnje umre preko 4.7 miliona ljudi, dok od alkohola premine 2 i po miliona stanovnika.
Smatra se da je glad jedan od uzroka smrti kod više od 10 miliona ljudi. Pod ovom brojkom su ljudi koji se usled neadekvatne ishrane razbole od drugih bolesti, a ne samo oni koji preminu jer bukvalno nisu ništa okusili. (Izvor: https://www.wfp.org) Takođe, godišnje premine 800.000 ljudi zbog zaraznih bolesti koje se prenose putem vode.
U 21. veku još uvek veliki broj žena premine na porođaju. Godišnje je to cifra od čak 300.000 žena, a ovaj broj je značajno manji nego u prošlom veku. (Izvor: https://www.worldometers.info/)
Pročitajte: Statistika o porođajima u Evropi, a gde je Srbija? – Carski rez, kućni porođaj ili nešto treće
Podaci o stopi smrtnosti poslednje dve decenije
Ovi podaci su prikupljeni iz svih zemalja koje pokriva Svestka zdravstvena organizacija i rađeni su na osnovu procene na globalnom nivou. Zaključak je da je veoma važno obezbediti preventivu, zatim ranu dijagnostiku, ali i lečenje, kako bi došlo do smanjenja stope smrtnosti.
Do sada je samo od infekcije virusom korona preminulo više od milion i po ljudi, a osobe sa hroničnim bolestima poput bolesti srca, dijabetesa i problema sa plućima su u većem riziku od komplikacija ako dobiju COVID-19.
Objavljen: 14. decembar 2020. godine, ažuriran: 10. avgusta 2023. godine
One Comment