Koliko je gojaznost povezana sa mozgom? Izgleda više nego što smo pretpostavljali

„Medikal Njuz Tudej“ je preneo nova istraživanja koja govore o tome koliko je gojaznost povezana sa mozgom, te koliko je sve uslovljeno i ranim razvojem, pa čak i ishranom majke u trudnoći.

Sudeći po skorijim istraživanjima u Srbiji, utvrđeno je da se i u našoj zemlji prati trend gojaznosti i dece sa prekomernom telesnom težinom. Srbija, kao zemlja u razvoju, pravi trend povećanja gojaznosti u svim strukturama društva i starosnim grupama, a svako TREĆE dete ima prekomernu telesnu težinu ili je gojazno. Zaključak je da bismo ozbiljno trebali da radimo na javnom zdravlju i da je ovo problem u koji treba da se uključi kako porodica, tako i brojne organizacije, ali i država. ^{(Izvor: MDPI)}

Uvek treba imati u vidu da je gojaznost među glavnim faktorima rizika za preranu smrtnost. Ona može da utiče na fizičko i mentalno zdravlje, a okidač je i za druga zdravstvena oboljenja uključujući dijabetes tip 2, određene vrste karcinoma, srčana oboljenja i druga zdravstvena stanja.

Da li je i u kojoj meri gojaznost povezana sa mozgom?

Novo istraživanje je sprovođeno na miševima, ali rad naglašava slične veze genoma čoveka i miša koji sugeriše da se epigenetske promene mogu desiti i tokom razvoja ljudskog fetusa. Kod miševa su promena životne sredine i hrane tokom trudnoće, kao i ranog razvoja pokazale da se mogu javiti epigenetske promene u mozgu koje su povezane sa unosom hrane, aktivnošću i metabolizmom.

Prema zvaničnim statistikama i podacima Svetske zdravstvene organizacija, u odnosu na period od pre 4 i više decenije, stopa gojaznosti se utrostručila.

Istraživači smatraju da genetske varijacije svakako doprinose individualnim razlikama u telesnoj težini. Rani uticaj životne sredine, može, uopšteno gledano, da igra ulogu u sklonosti ka gojaznosti.

Istraživanje koje je objavljeno koristi epigenetiku da dokaže da je gojaznost povezana sa mozgom, u vezi sa ishranom tokom određenih faza razvoja.

Šta utiče na pojavu gojaznosti?

Osnovnim faktorima rizika od gojaznosti smatraju se neadekvatna ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti i nedostatak zdravog sna.

Vrsta i količina hrane koju jedemo je u direktnoj vezi sa povezanošću rizika od gojaznosti i konzumiranje viška kalorija dovodi do povećanja telesne težine. Trenutna preporuka jeste da se jedu manje količine hrane, a više vežba kako bi se zaustavila gojaznost.

Međutim, biološka priroda gojaznosti se pokazala mnogo složenijom. Studije prenatalnog i ranog života su povezale pothranjenost sa gojaznošću, pokazala je studija sa pacovima.

Uticaj ishrane trudnice na gojaznost deteta

Studije na ljudima, pokazale su da glad tokom prvog tromesečja trudnoće rezultira većom stopom gojaznosti kod deteta, dok glad u drugom i trećem trimestru trudnoće može da se poveže sa nižim stopama gojaznosti.

Preko 50 različitih gena povezano je sa gojaznošću, te je opšteprihvaćeno da i genetika utiče na gojaznost. Geni određuju signale koje hormoni prenose do mozga i usmeravaju telo da jede ili se kreće. Istraživanje ljudskog genoma je otkrilo da se promene u genima povezanim sa indeksom telesne mase (BMI) izražavaju u mozgu u razvoju.

Šta je pokazalo istraživanje miševa, kako je gojaznost povezana sa mozgom?

Epigenetske promene menjaju sekvencu DNK, odnosno način na koji je telo čita. Tokom studije su praćeni miševi starosti 2 do 4 meseca tokom trudnoće i njihovo potomstvo nakon toga. Istraživači su zaključili da bi gojaznost mogla biti posledica neregulisanog epigenetskog sazrevanja. Kada su ovu studiju uporedili sa studijama ljudskog genoma, otkrivena je velika korelacija između ljudskog genoma povezanog sa indeksom telesne mase i epigenetskih promena kod miševa. Ovo je dovelo do sugestije da kod odraslih gojaznost delimično može biti određena epigenetskim razvojem.

Ovi podaci su još uvek nedovoljni i nema mogućnost da se predvidi šta bi žene u trudnoći trebale tačno da jedu i u kojoj količini. Mimo toga, još jednom je potvrđeno koliko je ishrana trudnica važna i to da li održavaju zdravu telesnu težinu i pre nego što zatrudne, ali i u trudnoći.

Naredne studije će se bazirati upravo na ishrani i telesnoj težini trudnica i uticaju na fetus. Odnosno telesnu težinu deteta kasnije. Gojaznost majke u trudnoći na neki način može da utiče na razvojne promene i rezultira narušenom regulacijom energetskog balansa novorođene bebe tokom života.

_{Objavljen: 6. oktobar 2022. godine, ažuriran: 16. januar 2025. godine}