Nove studije su pokazale da je trčanje za bolje raspoloženje efikasno. Čak i kratkotrajno trčanje tokom dana pobošljava skup procesa koji uključuju pažnju, pamćenje, planiranje, organizaciju i kontrolu implusa. Trčanje je povezano sa boljim protokom krvi i raspoloženjem, a istovremeno je i najpristupačnija i jeftina fizička aktivnost.
Trčanje poboljšava zdravlje kardiovaskularnog sistema, pobošljava jačinu kostiju i mišića, ali i mentalno zdravlje. Naučnici Univerziteta Cukuba u Japanu su radili studiju kojom su potvrdili da samo 10 minuta trčanja umerenog intenziteta ima pozitivan uticaj na moždanu funkciju.
Snimanje mozga nakon trčanja u trajanju od 10 minuta pokazalo je povećan lokalni protok krvi u delu mozga koji ima važnu ulogu u kontroli raspoloženja i izvršnih funkcija u odnosu na protok krvi kod osoba koje nisu išle na trčanje.
Iako se vama čini da je trčanje veoma jednostavna aktivnost, mozak mora da obradi velike količine senzornih informacija da bi koordinirao kretanje tokom trčanja i održavao ravnotežu tela. Tokom ove aktivnosti aktivira se prefrontalni korteks, deo mozga koji je zadužen za raspoloženje i organizacione sposobnosti. Osim toga, trčanje i fizički povećava cirkulaciju krvi, pa i na taj način pobošljava moždanu funkciju.
Naučnici su istraživali i pomeranje glave gore-dole tokom trčanja kod životinja i zaključili da ono doprinosi regulaciji receptora serotonina u prefrontalnom korteksu koje može igrati ulogu u poboljšanju raspoloženja i kognitivnih kontrola.
Istraživači su upoređivali funkciju mozga nakon mirovanja i desetominutnog trčanja na traci i vršili testiranje među učesnicima. Rezultati su pokazali da su učesnici nakon trčanja pokazali značajno bolje raspoloženje, kao i viši nivo zadovoljstva i uzbuđenja.
I sami istraživači su bili iznenađeni rezultatom koliko je samo desetominutno trčanje imalo pozitivan uticaj ne samo na izvršne funkcije već i na bolje raspoloženje.
Studija nije bila toliko obimna da bi mogla da sa sigurnošću tvrdi koliki je uticaj trčanja i da li ono može biti od veće koristi kada su u pitanju epizode anksioznosti i za osećaj smirenosti.
U narednoj fazi planirano je da se istaži uticaj trčanja i plesa u odnosu na aktivnosti kao što je vožnja bicikla, kroz različite intenzitete, opterećenje i vreme trajanja, kao i u odnosu na stariju i mlađu populaciju. Te da se utvrdi detaljniji uticaj na raspoloženje i funkcije mozga.
Rezultati ove dosadašnje studije su veoma važni jer osim što je trčanje za bolje raspoloženje, potvrđuju da trčanje i fizička aktivnost imaju višestruke pozitivne efekte po zdravlje ljudi, pa im mogu olakšati da prevagnu i odluče se da počnu da trče ako nemaju volje da se pokrenu.
Trčanje je i jeftin vid fizičke aktivnosti, osim sportske opreme, nema mesečne članarine i drugih finansijskih izdataka, a intenzitet, doba dana i vreme trajanja određujete sami.
Pročitajte: 10 znakova da se ne krećete dovoljno
Objavljen: 15. mart 2021. godine, ažuriran: 17. decembar 2024. godine
Poslednjih godina društvene mreže pune su objava o takozvanom kortizolnom stomaku. Uz nekoliko fotografija „pre i posle“, često se nude čudotvorni suplementi, posebne dijete ili masaže koje navodno „topе kortizol“ i uklanjaju salo sa stomaka.
Ne možemo vratiti vreme, ali možemo uticati na ono što će se dešavati u godinama koje dolaze.
Evo kojih pet najčešćih mitova o oporavku nakon porođaja treba zauvek ostaviti iza sebe.
Krv majke dolazi do posteljice kroz krvne sudove materice i okružuje sitne resice posteljice, koje su ispunjene bebinim krvnim sudovima. Upravo na tom mestu odvija se razmena – kiseonik i hranljive materije prelaze ka bebi, dok se ugljen-dioksid i otpadni produkti vraćaju u krvotok majke.
Verovali ili ne u astrologiju, većina makar radi razbibrige voli da pročita nekad. Šta kaže horoskop za dete OVAN, a šta kada je roditelj ovan.
Kalendar trudnoće od 1. do 42. nedelje trudnoće i kalendar za svaki mesec trudnoće (1. do 9. meseca trudnoće)
Rutina za zdravu i lepu figuru nije samo estetski cilj, već ključ za opšte blagostanje i dugove...
Redovno praktikovanje Aviva metode donosi ženama brojne benefite – fizičke – pomoć u ostvarivanju trudnoće jedan je od glavnih benefita ove vrste vežbanja, ali i psihičke.
Redovna rekreacija u kombinaciji sa zdravom ishranom, najbolji je poklon vašem telu. No, ovakvo ponašanje ne godi samo fizičkom, već i mentalnom zdravlju i ujedno pojačava osećaj zadovoljstva sobom. Redovna fizička aktivnost pomaže u sprečavanju mnogih bolesti i smanjenju ili održavanju telesne težine.
Važno je znati da se sa depresijom može boriti, genetska predispozicija nije presudna i lako se može neutralizovati fizičkom aktivnošću.
Pubertet je vreme velikih promena – telo raste, hormoni se menjaju, a emocije često idu gore-dole. U tom periodu, sport i fizička aktivnost mogu da budu moćan saveznik, ne samo za zdravlje tela već i za mentalnu ravnotežu i samopouzdanje.
Karlično dno je osnova našeg jezgra tela koja nas stabilizuje i poravnava kukove i kičmu. Oni daju mogućnost da se kontroliše otpuštanje fekalija, urina i gasova, ali i odlaže pražnjenje, kada vam to odgovara.
