Nove studije su pokazale da je trčanje za bolje raspoloženje efikasno. Čak i kratkotrajno trčanje tokom dana pobošljava skup procesa koji uključuju pažnju, pamćenje, planiranje, organizaciju i kontrolu implusa. Trčanje je povezano sa boljim protokom krvi i raspoloženjem, a istovremeno je i najpristupačnija i jeftina fizička aktivnost.
10 minuta trčanja podstiče mozak i poboljšava raspoloženje
Trčanje poboljšava zdravlje kardiovaskularnog sistema, pobošljava jačinu kostiju i mišića, ali i mentalno zdravlje. Naučnici Univerziteta Cukuba u Japanu su radili studiju kojom su potvrdili da samo 10 minuta trčanja umerenog intenziteta ima pozitivan uticaj na moždanu funkciju.
Snimanje mozga nakon trčanja u trajanju od 10 minuta pokazalo je povećan lokalni protok krvi u delu mozga koji ima važnu ulogu u kontroli raspoloženja i izvršnih funkcija u odnosu na protok krvi kod osoba koje nisu išle na trčanje.
Kakav uticaj ima trčanje za bolje raspoloženje i efikasnije razmišljanje?
Iako se vama čini da je trčanje veoma jednostavna aktivnost, mozak mora da obradi velike količine senzornih informacija da bi koordinirao kretanje tokom trčanja i održavao ravnotežu tela. Tokom ove aktivnosti aktivira se prefrontalni korteks, deo mozga koji je zadužen za raspoloženje i organizacione sposobnosti. Osim toga, trčanje i fizički povećava cirkulaciju krvi, pa i na taj način pobošljava moždanu funkciju.
Naučnici su istraživali i pomeranje glave gore-dole tokom trčanja kod životinja i zaključili da ono doprinosi regulaciji receptora serotonina u prefrontalnom korteksu koje može igrati ulogu u poboljšanju raspoloženja i kognitivnih kontrola.
Razlika između trčanja i odmora
Istraživači su upoređivali funkciju mozga nakon mirovanja i desetominutnog trčanja na traci i vršili testiranje među učesnicima. Rezultati su pokazali da su učesnici nakon trčanja pokazali značajno bolje raspoloženje, kao i viši nivo zadovoljstva i uzbuđenja.
I sami istraživači su bili iznenađeni rezultatom koliko je samo desetominutno trčanje imalo pozitivan uticaj ne samo na izvršne funkcije već i na bolje raspoloženje.
Studija nije bila toliko obimna da bi mogla da sa sigurnošću tvrdi koliki je uticaj trčanja i da li ono može biti od veće koristi kada su u pitanju epizode anksioznosti i za osećaj smirenosti.
U narednoj fazi planirano je da se istaži uticaj trčanja i plesa u odnosu na aktivnosti kao što je vožnja bicikla, kroz različite intenzitete, opterećenje i vreme trajanja, kao i u odnosu na stariju i mlađu populaciju. Te da se utvrdi detaljniji uticaj na raspoloženje i funkcije mozga.
Rezultati ove dosadašnje studije su veoma važni jer osim što je trčanje za bolje raspoloženje, potvrđuju da trčanje i fizička aktivnost imaju višestruke pozitivne efekte po zdravlje ljudi, pa im mogu olakšati da prevagnu i odluče se da počnu da trče ako nemaju volje da se pokrenu.
Trčanje je i jeftin vid fizičke aktivnosti, osim sportske opreme, nema mesečne članarine i drugih finansijskih izdataka, a intenzitet, doba dana i vreme trajanja određujete sami.
Pročitajte:
