Začinsko bilje koje možete saditi u jesen u Srbiji
Jesen je idealno vreme za sadnju mnogih višegodišnjih začinskih biljaka, jer im hladniji period omogućava da se ukorene pre zime i dočekaju proleće snažne i spremne za rast.
Prošlo je leto, ali još se može saditi po nešto u bašti. Začinsko bilje koje možete saditi u jesen na našem podneblju je šaroliko.
Jesen je idealno vreme za sadnju mnogih višegodišnjih začinskih biljaka, jer im hladniji period omogućava da se ukorene pre zime i dočekaju proleće snažne i spremne za rast. U Srbiji klimatski uslovi omogućavaju gajenje velikog broja aromatičnih biljaka na otvorenom, a neke od njih se najbolje sade upravo u jesen.
U ovom tekstu
Začinsko bilje koje možete saditi u jesen
Višegodišnje začinske biljke najčešće se sade u septembru i oktobru, dok je zemlja još uvek dovoljno topla za razvijanje korena:
- Žalfija (Salvia officinalis) – otporna biljka koja voli sunčane položaje i dobro drenirano zemljište. Sadnja u jesen pomaže da do proleća razvije stabilan koren.
- Timijan (Thymus vulgaris) – izuzetno otporan na hladnoću, pogodan za gajenje u kamenjarima i na sunčanim mestima. Ako se sadi u jesen, do proleća će se dobro primiti.
- Origano (Origanum vulgare) – višegodišnja biljka koja podnosi kontinentalne zime, a jesenja sadnja daje prednost u razvoju sledeće sezone.
- Matičnjak (Melissa officinalis) – voli polusenovita mesta i vlažnije zemljište. Jesenja sadnja osigurava raniji porast u proleće.
- Lavanda (Lavandula angustifolia) – iako više poznata kao ukrasna i lekovita, lavanda se koristi i u kulinarstvu. Najbolje uspeva ako se sadi u jesen na osunčanom mestu.
- Vlašac (Allium schoenoprasum) – pripadnik porodice luka, uspeva na otvorenom i brzo se širi. Jesenja sadnja daje odlične rezultate.
Jednogodišnje biljke koje mogu da prezime
Neke jednogodišnje biljke mogu se sejati u jesen kako bi prezimile i ranije nikle na proleće:
- Peršun (Petroselinum crispum) – ako se poseje u oktobru, seme će proći prirodnu stratifikaciju tokom zime i niknuće čim se zemlja ugreje.
- Kopar (Anethum graveolens) – može se sejati krajem jeseni; proklijaće rano u proleće, čim se vreme otopli.
Koje su zdravstvene prednosti i za koja jela se može koristiti bilje koje se sadi tokom jeseni
Žalfija (Salvia officinalis)
- Zdravstvene koristi: antiseptička i protivupalna dejstva, koristi se kod upale grla, desni i problema sa varenjem.
- U kuhinji: daje intenzivnu aromu mesu, posebno svinjetini i jagnjetini, odlična za punjenja, supe i masna jela jer olakšava varenje.
Timijan (Thymus vulgaris)
- Zdravstvene koristi: prirodni antiseptik, jača imunitet, dobar za disajne puteve i probavu.
- U kuhinji: nezaobilazan u mediteranskoj kuhinji, koristi se u jelima sa piletinom, ribom, povrćem i krompirom, kao i u marinadama.
Origano (Origanum vulgare)
- Zdravstvene koristi: snažan antioksidans, antibakterijski efekat, pomaže kod varenja.
- U kuhinji: osnovni začin za pice, paste i paradajz sosove, odlično ide uz sir, masline i povrće.
Matičnjak (Melissa officinalis)
- Zdravstvene koristi: poznat kao “biljka za smirenje”, ublažava stres, nervozu, nesanicu i blage probavne tegobe.
- U kuhinji: koristi se za aromatizovanje čajeva, osvežavajućih pića, voćnih salata i deserta, daje blagu limunastu aromu.
Lavanda (Lavandula angustifolia)
- Zdravstvene koristi: deluje umirujuće, smanjuje napetost i pomaže kod nesanice; eterično ulje ima antiseptičko dejstvo.
- U kuhinji: cvetovi se mogu koristiti u kolačima, sirupima, domaćim limunadama, pa čak i u marinadama za meso.
Vlašac (Allium schoenoprasum)
- Zdravstvene koristi: sadrži vitamine A i C, podstiče imunitet i poboljšava apetit.
- U kuhinji: blagi ukus luka, koristi se svež – u salatama, na krompiru, jajima, sirovom siru, supama i varivima.
Peršun (Petroselinum crispum)
- Zdravstvene koristi: bogat vitaminom C, gvožđem i antioksidansima, dobar za bubrege i izbacivanje viška tečnosti.
- U kuhinji: univerzalan začin – koristi se u supama, varivima, salatama, marinadama, ribljim i mesnim jelima.
Kopar (Anethum graveolens)
- Zdravstvene koristi: poboljšava varenje, umiruje stomak, dobar za nadimanje.
- U kuhinji: nezaobilazan u jelima sa krastavcem (tzatziki), ribom, krompirom i kiselim kupusom, a koristi se i kod kiseljenja povrća.
Saveti za jesenju sadnju začinskog bilja
1. Odabir lokacije
- Sunce vs. polusenka – većina mediteranskih biljaka (timijan, žalfija, lavanda, origano) traži što više sunca, dok matičnjak i peršun bolje uspevaju u delimičnoj senci.
- Zaštita od vetra – mlade biljke mogu da stradaju od jakog severnog vetra, pa je poželjno saditi ih uz ogradu, zid ili prirodnu zaštitu.
2. Kvalitet zemljišta
- Dreniranost – začinsko bilje ne podnosi stajaću vodu. Ako je zemljište teško i glinovito, obavezno dodajte pesak ili kompost da bude rastresitije.
- Plodnost – bilju nisu potrebna preterano bogata zemljišta, ali redovan sloj komposta ili stajnjaka (dobro pregorelog) će obezbediti stabilan rast.
3. Razmak između biljaka
Prozračnost – ako se sadi pregusto, biljke su podložnije bolestima i buđi. Na primer, lavanda i žalfija traže 40–50 cm razmaka, dok je vlašcu dovoljno 20–30 cm.
4. Zalivanje
- Tokom jeseni biljke treba zalivati umereno, ali redovno – naročito dok se ne ukorene.
- Nakon prvih mrazeva zalivanje se smanjuje ili potpuno prestaje, da se koren ne bi smrzavao u vlažnom zemljištu.
5. Malčiranje
Sloj slame, suhog lišća ili piljevine oko biljaka štiti koren od izmrzavanja, čuva vlagu i sprečava rast korova. Posebno korisno kod lavande i matičnjaka.
6. Zaštita od mraza
- Mladi zasadi mogu se pokriti agroplatnom, starim džakovima ili plastičnim flašama (odsečenim) preko pojedinačnih biljaka.
- Kod peršuna i kopra koji se seju u jesen, dovoljno je da seme prezimi u zemlji bez posebne zaštite.
7. Održavanje tokom zime
- Višegodišnje biljke nije preporučljivo orezivati u jesen – bolje je to uraditi u proleće, kada počnu da listaju.
- Jedino lavanda i žalfija mogu se malo oblikovati, ali nikako radikalno seći.
Rezime
Sadnja začinskog bilja u jesen odličan je način da pripremite baštu za narednu sezonu. Mnoge višegodišnje biljke bolje se primaju i razvijaju kada se posade u septembru ili oktobru, dok sejanje nekih jednogodišnjih vrsta omogućava raniju berbu na proleće. Uz malo pažnje, vaša jesenja sadnja obezbediće vam bogat začinski kutak već sledeće godine.
- Pročitajte: Kada se menja zemlja za cveće i biljke – 4 saveta u vezi sa presađivanjem biljki
- Više saveta o baštovanstvu i čuvanju biljaka možete pročitati ovde ⇓
