U ovom tekstu
Iako se ponekad kaže da su dijabetičari doživotno na dijeti i da imaju vrlo ograničen izbor namirnica koje smeju da jedu, ovo je u stvari velika zabluda.
Mnogi nutricionisti zapravo smatraju da se dijabetičari hrane vrlo zdravo i da njihov način ishrane treba da bude uzor i zdravim ljudima.
Naravno, ipak postoje neka pravila. Najpre, to se odnosi na količinu hrane koja se unosi i broj obroka u toku jednog dana. Dijabetičar bi trebalo da ima pet ili šest obroka dnevno, pravilno raspoređenih i svakog dana otprilike u isto vreme. Uz tri glavna obroka (doručak, ručak, večera), potrebna su još 2 ili 3 (prepodnevna, popodnevna užina i užina pre spavanja).
Zašto je ovo važno? Kada osoba ima više manjih obroka, koncentracija šećera u krvi nema nagle skokove i ne nagomilava se, već samo lagano osciluje.
Veliki deo hrane koja se unosi mora biti sveža – sveže voće i sveže povrće. Pre svega treba jesti raznovrsne salate jer je sveže povrće nisko kalorično, nemasno i brzo se vari. Voće, ono koje nema velike količine šećera, takođe treba jesti u većoj količini. Međutim, mora se izbegavati grožđe, smokve, urme i slični plodovi koji sadrže puno šećera.
Takođe, važno je da dijabetičari ne jedu premasnu hranu. Lekari preporučuju korišćenje pre svega hladno ceđenog biljnog ulja kao što je maslinovo, a što manju količinu životinjskih masti. Zato treba da jesu i manje masno meso kao pileće, teleće i ribu.
Poželjno je da se sva hrana sprema brzo, kako se termičkom obradom ne bi gubile hranljive materije. Najbolje je kuvati na pari, dinstati, peći u teflonu ili na roštilju. Treba izbegavati pohovanje i posebno prženje.
Kako bi stekli predstavu o tome koju hranu je poželjno jesti a koju izbegavati, pogledajte glikemijske indekse različitih namirnica. Važno je znati da skok količine šećera u krvi zavisi od glikemijskog indeksa namirnice, količine hrane koju unesemo, ali i od toga kako spremamo hranu. Što je veći glikemijski indeks hrane, brže se povećava nivo šećera u krvi.
Namirnice koje najviše treba unositi su one čiji glikemijski indeks ne prelazi 45. Hrana sa indeksom većim od 60 treba da se koristi izuzetno retko.
Rođeni na ovaj datum u ljubavi traže osobu koja će razumeti njihovu složenost i emotivnu dubinu. Ne zadovoljavaju se površnim odnosima, njima je potrebna duhovna i intelektualna povezanost.
Razumevanje rizika i prevencija srčanih bolesti tokom menopauze može značajno doprineti očuvanju kardiovaskularnog zdravlja tokom ovog životnog perioda.
Dobra vest: insulinska rezistencija se može usporiti ili čak preokrenuti uz promene u načinu života, zdravu ishranu i fizičku aktivnost.
Često se dešava da lekari ne mogu naći uzrok pobačaja. Kod samo polovine parova uzrok bude otkriven, a ako vi niste taj slučaj, ne preostaje vam ništa drugo osim da budete hrabri i nastavite dalje jer istraživanja pokazuju da 70% parova kod kojih ne uspe da se utvrdi uzrok na kraju ipak ostvari normalnu trudnoću.
Akne se najčešće pojavljuju u pubertetu i kod žena u PMS-u ili u toku menstruacije. Razlog tome su hormoni, koji imaju jednu od ključnih uloga kada su bubuljice u pitanju.
Kalendar trudnoće od 1. do 42. nedelje trudnoće i kalendar za svaki mesec trudnoće (1. do 9. meseca trudnoće)
Akne se najčešće pojavljuju u pubertetu i kod žena u PMS-u ili u toku menstruacije. Razlog tome su hormoni, koji imaju jednu od ključnih uloga kada su bubuljice u pitanju.
Listovi nane sadrže brojne korisne sastojke – pre svega mentol, ali i flavonoide, tanine i kiselinu koja deluje antioksidativno.
Niskokalorična dijeta se može držati kratko u medicinske svrhe i pod nadzorom lekara. Važno je napomenuti da je ovo dijeta koju nikada ne treba da držite na svoju ruku.
Nedavna istraživanja su otkrila da je veća konzumacija zelenog čaja povezana sa manjim rizik od pojave lezija na mozgu koje su karakteristične za demenciju.
Mnogi ljudi primećuju da su nekada veoma brzo gladni posle jela. Koja je to lista namirnica posle kojih ćete brzo biti gladni?
Kandida obuhvata više od 100 različitih vrsta gljivica koje žive na koži, ustima, u crevima i vagini. Normalni rast gljivica pomaže zdravlje creva i aporbovanje hranljivih materija, a pomaže i varenje. Međutim, prekomerni rasta ovih gljivica može dovesti do infekcija.
