Cervikalna displazija ili displazija grlića materice je prekancerogeni rast ćelija koje se razvijaju na površini grlića materice. HPV infekcija može da uzrokuje displaziju grlića materice i iako nije kancerogena, stručnjaci ovo stanje opisuju kao preteču raka grlića materice.
Redovni ginekološki pregled koji obuhvata Papa test mogu pomoći u otkrivanju displazija grlića materice. Posle postavljanja dijagnoze, lekar će savetovati lečenje, kako bi sprečio napredovanje problema. Koji su simptomi, faktori rizika i kako izgleda lečenje cervikalne displazije?
Cervikalna displazija – simptomi
Cervikalna displazija uglavnom ne izaziva nikakve simptome i većina žena ne zna da ima zdravstveni problem, ako ne ide na kontrolne preglede. Lekari često postavljaju dijagnozu nakon što urade rutinski Papa test u sklopu pregleda.
Ako se displazija grlića materice razvije u karcinom, osoba može imati simptome, mada se ni tada često ne javljaju u ranim fazama raka grlića materice.
Uznapredovali rak grlića materice može da izazove atipično krvarenje i iscedak, kao i pojavu krvarenja posle seksa.
Zašto se javlja displazija grlića materice?
Cervikalna displazija nastaje kao rezultat upornog HPV-a. Znamo da je HPV najčešća polno prenosiva infekcija kojoj je izloženo 90% seksualno aktivnih osoba, ali se kod većine ljudi virus očisti iz tela u roku od 2 godine. Kada virus ostane u telu, kod nekih osoba, on može da dovede do displazije grlića materice i bez lečenja, do raka grlića materice.
Faktori rizika za pojavu cervikalne displazije su:
- zaraza HPV virusom,
- partner sa HPV-om,
- seksualna aktivnost u dobi mlađoj od 18 godina,
- više seksualnih partnera,
- pušenje,
- dugotrajna upotreba oralnih kontraceptiva,
- oslabljen imunitet,
- prethodna zaraza hlamidijom,
- višestruke trudnoće,
- porođaj pre 20 godina života,
- izlaganje sintetičkom uzimanju estrogena,
- porodična istorija raka grlića materice.
Koje su faze i kako napreduje cervikalna displazija?
Cervikalna displazija može biti blaga, umerena ili teška. Lekari ocenjuju koji je stepen displazije:
Svamozna intraepitelna lezija niskog stepena – LSIL – CIN 1
Ovo je oblik displazije koja se naziva i CIN1. Blago atipične ćelije su prisutne na površini grlića materice, a lezije se obično povlače bez lečenja. Međutim, ako se prošire na obližnje tkivo, mogu da postanu kancerogeni.
Skvamozna intraepitelna lezija visokog stepena – HSIL – CIN 2 ili CIN 3
HSIL je umereni ili teški oblik displazije koje zdravstveni radnici mogu nazivati CIN2 ili CiN3. CIN 2 je kada se na površini grlića materice razvijaju umereno atipične ćelije, a CIN 3 kada se na površini grlića materice pojavljuju izrazito atipične ćelije. Obe vrste mogu, ali ne moraju postati kancerogene.
Za displaziju grlića materice može biti potrebno i 10 do 30 godina da napreduje u rak grlića materice, pa stručnjaci sugerišu da je većina ljudi koji razviju cervikalnu displaziju moralo prvi put doći u kontakt sa HPV-om u mladosti.
Postavljanje dijagnoze – displazija grlića materice
Dijagnoza displazije se može utvrditi rutinskim papa testom. Kada rezultat ukaže na LSIL, lekar će tražiti da se uradi dodatno testiranje i utvrdi da li su i koliko promene ozbiljne. Ako postoji prisustvo HSIL, kolposkopskim pregledom će lekar detaljnije pregledati tkivo grlića materice. U zavisnosti od toga da li pregled pokaže da li displazija ima neke prekancerogene ili kancerogene ćelije, lekar će preporučiti dalje lečenje.
Lečenje cervikalne displazije
Metoda lečenja zavisi od toga o kom stepenu cervikalne displazije se radi. Za blage slučajeve se savetuju redovne kontrole, najviše na godinu dana, gde će biti praćeno da li se displazija ne razvija dalje.
Za umerene i teške slučajeve displazije ili uporne blage slučajeve koji ne prolaze, lekar će preporučiti uklanjanje izraslina. Postoje različite metode uklanjanja:
- konizacija grlića materice,
- laserska terapija cervikalne displazije,
- rpocedura elektrohiruške ekscizije u petlji,
- kriokauterizacija ili kriohirurgija za zamrzavanje atipične oblasti.
Prevencija
Da bi se sprečila pojava cervikalne displazije, osoba treba da primi vakcinu protiv HPV-a. Preporučuje se vakcinacija dece uzrasta od 11 do 12 godina i one koja su mlađa od 26 godina.
Redovni ginekološki pregledi koji uključuju pregled grlića materice, kolposkopiju i papa test su neophodni. Vodite računa i o tome da imate bezbedan seks uz upotrebu kondoma koji će smanjiti šanse da dođe do HPV infekcije.
Cervikalna displazija ne dovodi uvek do raka grlića materice i postoje opcije lečenja kada se uklanjaju atipične ćelije pre nego što se razviju u karcinom. Važno je da redovno pratite promene i ne preskačete redovne ginekološke preglede.
Literatura:
- CDC: What Are the Symptoms of Cervical Cancer? – https://www.cdc.gov/cancer/cervical/basic_info/symptoms.htm
- Planned Parenthood: What are the symptoms of HPV? – https://www.plannedparenthood.org/learn/stds-hiv-safer-sex/hpv/what-are-symptoms-hpv
- StatPearls: Cervical Dysplasia – https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK430859/
- NIH: HPV and Cancer – https://www.cancer.gov/about-cancer/causes-prevention/risk/infectious-agents/hpv-and-cancer
