Hlamidija (Chlamydia trachomatis)

Prema statistikama, 1 od 10 seksualno aktivnih ljudi je zaražen hlamidijom. Ova bolest je, prema broju obolelih, odmah iza kondiloma, odnosno na drugom mestu u Srbiji. U Americi je ona na prvom mestu, sa neverovatnom cifrom od oko 2.800.000 obolelih godišnje.

Testiranje hlamidije

Vrši se isključivo putem uzimanja brisa i na taj način se pravilno dijagnostifikuje da li je bakterija Chlamydia trachomatis prisutna. Iako možete sami posumnjati da je imate, dijagnozu i terapiju OBAVEZNO prepustite vašem lekaru. Ukoliko lekar posumnja da ste zaraženi ovom bolešću, možda će vam prepisati terapiju odmah i pre nego što rezultati budu gotovi, kako bi se sprečilo dalje napredovanje bolesti.

Ukoliko praktikujete seks bez kondoma, bilo bi dobro da se testirate i proverite da li već nemate hlamidiju. Period inkubacije je jedna do tri nedelje i tada bi trebalo da se pokažu, kada se budete testirali.

SIMPTOMI HLAMIDIJE

Mogu biti neprimetni kod čak 70-80% zaraženih žena i 25-50% zaraženih muškaraca. Ukoliko ima simtoma to su:

•    Peckanje prilikom mokrenja – prisutno kod oba pola,
•    Kod žena – pojačan vaginalni sekret, bol u donjem delu leđa, neuobičajen bol prilikom seksa, međumenstrualno vaginalno krvarenje.
•    Kod muškaraca – ponekad neugodan svrab oko vrha penisa, bolovi i upaljeni ili natečeni testisi i iscedak iz penisa.

PRENOŠENJE HLAMIDIJE

Svaka seksualno aktivna osoba može dobiti hlamidiju, a što je veći broj seksualnih partnera, povećava se rizik od infekcije. Hlamidija se prenosi seksualnim kontaktom sa obolelom osobom, uključujući seksualni odnos, analni seks i oralni seks. Može se preneti i u toku vaginalnog porođaja sa majke na bebu. Ukoliko se ne leči, može dovesti do steriliteta kod oba pola. Hlamidija je takođe i jedan od najčešćih uzroka upale pluća kod novorođenčadi.

Hlamidija i gonoreja imaju slične simptome, a mogu imati i slične komplikacije ako se ne leče, pa se hlamidija ponekad pogrešno dijagnostikuje kao gonoreja, i obrnuto. Ovo je loše, jer se lečenje ove dve polne bolesti razlikuje.

Obzirom da je kod mladih devojaka grlić materice još u razvoju, one su posebno rizična grupa. Hlamidija kod žena može inficirati cerviks i urinarni trakt, a takođe može da uzrokuje i zapaljenje karlice kada dospe u kanale materice.

Hlamidija kod muškarca može da inficira urinarni trakt i epididimis, a posledica mogu biti epididimitis (upala semevoda, tj. semenih kanalića), otekline ili zapaljenje testisa, kao i bolovi u testisima.

Hlamidija u trudnoći povećava šanse za infekciju vodenjaka i plodove vode, što može da izazove prevremeno pucanje vodenjaka i prevremeni porodjaj, iako blagovremena terapija može da smanji rizik od ovih problema. Postoji i rizik infecije materice posle porođaja.

Ukoliko imate infekciju, za vreme porođaja postoji šansa da prenesete hlamidiju na svoju bebu. Statistički gledano, to se dešava u 50%  slučajeva, kod beba koje dođu na svet vaginalnim porođajem. Neke bebe rođene carskim rezom će takođe dobiti hlamidiju. Određen broj beba koje su dobile hlamidiju (između 25 i 50 posto) će razviti konjuktivitis, a između 5 i 20 procenata beba će dobiti upalu pluća nekoliko nedelja ili nekoliko meseci nakon rođenja. Bebe koje se blagovremeno leče antibioticima uglavnom prolaze dobro.

Image via www.regentstreetclinic.co.uk