Dete živi u Holandiji i slabo govori

Majka se javila da pita za savet. Naime, od 18 meseci, dete živi u Holandiji i slabo govori sve jezike, koje pride i meša. Osim toga, izoluje se od društva. Nije voljna da provodi vreme sa njima.

Pitanje: Dete živi u Holandiji i slabo govori sve jezike

Poštovana,
Majka sam devojčice od 3 godine i mesec dana. Živimo u inostranstvu od pre godinu i nešto. Moje dete ide od 2.5 godine u takozvanu školicu. Sve do polaska u školicu je vrlo malo bila u kontaktu sa drugom decom. Sa detetom govorim srpski, moj suprug holandski, a nas dvoje se sporazumevamo na engleskom.

Prohodala je sa 12 meseci, prvi zub sa 13 meseci. Mama i papa (prve 2 reči) je izgovorila jako kasno, sa 12 meseci. Naime,ona jako slabo govori za svoj uzrast. Uglavnom su to rečenice od po 2-3 reči. Rečnik je otprilike oko 100 reči.

Na holandskom možda 30 reči. Nekada, ali vrlo retko, izgovori dužu rečenicu. Na primer: mama idemo napolje, mama voji te (volim te). Kad joj nešto treba, uglavnom kaže „Mama, Mia jede nešto“ „Mia pipi“, „Mia napoe (napolje)“ itd. Vrlo kratko, 2 reči. 

Uglavnom meša ova tri jezika i često traži najlakšu opciju za izgovor. Na primer: Kad je završila sa nošom kaze „Mia je done (na srpskom bi bilo „završila sam“ na holandskom „mia is gedaan“). Ona koristi englesku reč, koja je jednostavnija. Ima dana kad nešto više kaže, ali uglavnom je ćutljiva. 

Kad ja krenem da pevam kreće i ona. Peva pesmice (ne cele već par stihova) na sva tri jezika ali uz puno grešaka. Muzikalna je na oca i bez obzira na tekst tonovi su besprekorni i savršeni. 

Pored ovog miksa u jezicima, mi roditelji, uspevamo da razumemo šta dete želi. U školi je već drugačije. Ona u školi ne ispusti čak ni jedan zvuk tokom 8 sati koliko tamo sa decom provede. Jednom je rekla „ja“ i to je sve. Ona se nekako plaši od svojih vršnjaka. Deca žele da se igraju sa njom, pružaju ruku i slično, ali ona odmah počinje da plače i traži prisustvo vaspitačice. U školi takože vrlo slabo jede. Jasno mi je da joj škola nije omiljeno mesto, ali prosto socijalizacija je, po mom.mišljenju, jako bitna.

Kada smo u Srbiji, prosto me ne primećuje i potpuno je posvećena baki i ujacima.  Ne želi čak ni da je presvučem. Odmah negoduje. Prosto kao da hoće da kaže „Mama, kod bake sam, ostavi me na miru“. Kada smo kod kuće želi kontakt jedino sa mnom i isključivo sa mnom. Moram da priznam da je jako svojeglava i uporna. Čim joj se nešto ne dozvoli u stanju je da plače satima. 

Ja ne radim i potpuno sam posvećena njoj. U školicu je vodim isključivo zbog druženja sa decom i jezika jer primećujem da jako slabo razume holandski. Čula sam pre par dana komentar dečaka iz njenog odeljenja koji je svojoj majci rekao da je moje dete tužno. Očigledno je takva u školi. Vaspitačica stalno naglašava kako slabo jede, ne govori, kako mora na svaki sat da je vodi na nošu (jer dete ne govori), pita me stalno da li ona sama jede, da li se sama igra itd. 

Kući je vrlo vesela i aktivna. Zainteresovana je za sve ali joj jedino crtani film drži duže pažnju. Sve ostalo je vrlo kratkog daha. Krene da crta, pa se posle par minuta prebaci na neku drugu igru, pa na treću itd. Zna da se igra sama ali uglavnom ja moram da iniciram. Što se hrane tiče, slabo jede i bukvalno moram da je molim da jede. 

Brine me njena komunikacija generalno i socijalizacija sa drugom decom!? Plašim se što se u školici bukvalno izoluje i plaši od dece. Njeni vršnjaci, iako puno njih dolazi iz mešanih brakova, govori bez problema. Ja to slušam svakog dana jer je posmatram sa decom barem 15 minuta kada je ostavim u školi. 

Zabrinuta mama

Odgovor logopeda: Dete živi u Holandiji i slabo govori

Postovana V,

Razumem Vašu zabrinutost. Naime, koliko sam razumela preselili ste se u inostranstvo kada je dete imalo oko 18 meseci. Dete živi u Holandiji i slabo govori.
Do tada je govor slušala na srpskom jeziku. To je bio period kada je na trebala da ima određen broj reči koje jasno imenuje, da razume verbalne naloge ( odnesi, dodaj, upali svetlo,baci loptu….).

To što ste naveli da je prva reč bila sa 12 meseci nije kasno, tada se i očekuje prva reč sa značenjem. Znači, ako dete kaže mama, onda da misli na vas, da vas pogleda kada npr. ulazite u prostoriju i kaže mama ili da vas zove iz druge prostorije. Pre toga je faza „udvajanja slogova“  kada dete izgovara, baba, papa, mama, data, bupu…. što može podsećati na prave reči ali dok ta reč ne dobije mentalnu sliku sa kojom se povezuje ne predstavlja PRVU REČ.

Stimulacija na više jezika kod male dece ne mora nužno da stvori problem, ali dešava se da kod dece u višejezičnoj sredini bude prisutan neki govorno-jezički problem pa je onda potrebno da deca stvore bazu jednog jezika (u vašem slučaju bi to bio srpski jezik) pre uvođenja drugog jezika. Njen govorno -jezički razvoj  je dodatno opterećen jer je strimulisana na 3 jezika.

Zamislite konfuziju koja se stvara kada jedan pojam treba povezati sa tri naziva, a da pritom treba i da uklopi u gramatički konkretnu rečenicu te iste pojmove, a nije do kraja razvila bazu ni jednog jezika. Zato i dolazi do pojave da u istoj rečenici pomeša jezike i iskoristi reč koja joj poznatija za dati pojam.
Takođe je povezano sa njenim ponašanjem u vrtiću. I mi odrasli, kada bi bili prinuđeni da se snađemo u drugom govornom području, a svesni smo da ne razumemo i da nam je vrlo teško bili bi jako frustrirani i

„tužni“ kao što je Vaša devojčica. Sa razvojem razumevanja i bogaćenjem svojih komunikativnih veština promeniće se i njeno emotivno reagovanje i imaće više samopouzdanja.

 Ono što vam mogu reći kao savet je da razdvojite govorne situacije u kojima je dete stimulisano, npr. da sa vama isključivo priča na jednom jeziku a sa ocem i vršnjacima na drugom. Da izaberete jezik koji ce njoj biti bazičan i da se više fokusirate na njega. Ako planirate da živite u Holandiji i da se dete tamo školuje, svakako bih Vam savetovala da onda to bude bazični jezik koji ce prvo savladati.

Morate joj olakšati da stekne osnovna znanja na jednom jeziku, da postavi bazu jezika, obogati svoj rečnik, da koristi gramatička pravila… (da razvije jezik na kom će misliti, sanjati)….. Tada će moći da ga upoređuje sa drugim jezikom i da uviđa razlike u strukturi rečenice i poredi sa rečima iz drugog govornog područja.

 Vršnjačka grupa i školica u koju je upisana je odlična stimulacija i zbog razvoja govora koliko i zbog socijalizacije tako da ne razmišljajte o napuštanju iste. Pružite joj dodatnu stimulaciju, razgovarajte što više, čitajte joj, postavljajte što više pitanja, ali u formi jednostavnih rečenica koje može da razume. Dobro je što pevate i učite nove pesmice, to takođe razvija govor, rimu, učvršćuje gramatička pravila i bogati rečnik.

Dajte joj malo vremena, verujem da će uz dodatnu stimulaciju napredovati i do sada stečena znanja ( jer verovatno više razume nego što govori) moći da primeni u aktivnom rečniku.
Ako se odlučite da holandski bude primarni jezik Vašem detetu, posetite logopeda koji će ispratiti govorno-jezički razvoj i dati konkretne savete oko upotrebe drugog ili trećeg jezika kod vaše devojčice.

S poštovanjem,

Marija Ranisav, logoped

Edukativni centar “Prve reči”

Sva pitanja Mariji možete postaviti na logoped@demetra.rs

Još iskustava sa decom iz inostransta:

Ostala pitanja o razvoju govora možete pročitati OVDE

Objavljen: mart 2018. godine, ažuriran: novembar 2022. godine