fbpx
Logoped

Dete živi u inostranstvu, ima 4 godine i ne priča

Majka je zabrinuta jer dete ima 4 godine i ne priča, a žive u Češkoj. Postavila je pitanje logopedu o tome kako da unapredi govor deteta.

Četvorogodišnje dete živi u Češkoj i ne priča još uvek

Poštovani,

Potreban mi je Vaš savet i mišljenje ukoliko je moguće putem mejla.
Imam ćerkicu koja će za tri meseca napuniti 4 godine i ne priča. Razume skoro sve što joj pričam ali ne odgovara kada joj postavim pitanje. Nije samostalna, pomažem joj u svemu i hoće da sarađuje. Mi živimo u inostranstvu i nemamo prijatelje sa malom decom tako da je za sav ovaj period najviše u kontaktu sa suprugom i sa mnom.
Nije odrasla u velikom okruženju ljudi i nije imala drugare. Sa godinu i nešto je izgovorila mama, baba i počela je da nešto priča. Sa dve godine i nekoliko meseci počela je da broji do 10 na srpskom jeziku. Zatim izgovarala je celu abecedu na engleskom, broji na engleskom i srpskom do dvadest i čak i više. Azbuku je takođe izgovarala ali ne baš precizno. Oblike i boje zna na engleskom i nešto na srpskom.
Nismo je ništa od toga terali, već je ka tome pokazala interesovanje i jako dugo se igrala samo sa slovima i brojevima. Voli pesmice tako da smo joj dozvoljavali da ih gleda i sluša kako bi progovorila.
Počela je da ih peva. Ponavlja to što čuje. Čak precizno, bez greške, izgovara to što čuje. Jedno vreme je počela da postavlja pitanja tipa “Šta ti je? Šta radiš to?” Sve što hoće i potrebno joj je pokazuje mi.
Kada je pitam sta želi pokazuje mi i kada joj ja kažem da mi kaže šta želi ona ima histerično ponašanje jer ne dobija to što hoće. Takođe, ne igra se sa drugom decom, već ih samo posmatra.
Počela je da ide u vrtić u Češkoj. U vrtiću ništa ne prihvata i ne želi da sarađuje, ali i ne razume jezik. Ne razumem zašto, ali mislim da ona može da priča, ali mi nikakvu konverzaciju sa njom nemamo. Kada hoće, samo ponavlja pesmice i to je sve. 
 
Unapred hvala na odgovoru.
 
S poštovanjem,
E.

Odgovor logopeda: Dete ima 4 godine i ne priča

Poštovana E.,

Kod vaše devojčice je nekoliko činilaca dovelo do usporenog razvoja govora i jezika. Pre svega dvojezična sredina u velikom broju slučajeva doprinosi da deca kasnije progovore ili da usporeno usvajaju reči i gramatičku strukturu jezika koji uče. Ako se u kući govori dva jezika, ili pak u kući jedan, a u vrtiću, na ulici i svuda okolo drugi jezik dete biva stimulisano sa više pojmova nego što u tom momentu može da razume. Samim tim ne može da dođe do stvaranja rečnika i produkcije tih reči koje dete prepoznaje.

Vremenom je došlo do razvoja razumevanja i do komunikacije na gestovnom nivou. Pokazivanje i odvođenje do predmeta ili ukazivanje na neku svoju potrebu ste vi razumeli kada ona pokaže prstom ili pogleda u datom pravcu. I taj način komunikacije se zadržao i do danas nije prevaziđen.
Ona je spremna za usvajanje jezika i nema perceptivna oštećenja što dokazuje da reprodukuje pesmice koje čuje na televiziji. To je jedan od puteva kojim se govor uči i usvajaju novi pojmovi. To može biti polazna tačka od koje ćete krenuti da vežbate sa njom.

Iskoristite njeno interesovanje za neki pojam ( lutka, lopta neki lik iz pesmice…)
Možete čak odštampati i lepiti u svesku taj lik u različitim situacijama … npr Pepa Prase leži, Pepa crta, Pepa uči, Pepa peva…i da tako formirate početnu rečenicu i razvijete nove pojmove.
kažete da zna oblike i boje. Onda crtajte sve što je žuto npr.


Pa onda oko te Žute boje formirate još dodatnih pojmova – Žuta banana, žuto pile, žuto sunce…
Uek se polazi od tiga što dete interesuje i što ono razume pa se polako uvode novi pojmovi.

Moj savet je da treba da se odlučite za jedan jezik koji će biti primarni kod nje. I onda pružiti podršku i stimulaciju deteta na tom jeziku. NJena ljutnja i frustracije koje ispoljava kada je ne razumete ili u vrtiču će biti sve češće. Ima potrebu da nešto saopšti ali je niko ne razume ili bar ne u dovoljnoj meri. To osujećuje dalji pokušaj za komunikacijom. Jel ako se ona trudi bez uspeha i okolina ne reaguje onda će izgubiti motiv i da govori u prisustvu drugih ljudi ili dece.


Možda bi i učestvovala u zajedničkim aktivnostima sa drugom decom ali ne zna na koji način da im priđe  ili možda nije razumela pravila igre jer ne zna jezik na kom pričaju… Ii je probala da im priđe pa je doživela neuspeh i odbacivanje.  Da bi prevenirali dalje probleme i povlačenje u sebe, psihološke probleme, agresiju ili bilo šta slično čemu su deca sa usporenim razvojem govora sklona što pre je odvedite kod stručnjaka – logoped, psiholog, defektolog (ili okupacioni terapeut) a po potrebi i drugih.

Svakako pored toga što ćete je stimulisati u kućnim uslovima bih Vas savetovala da je odvedete na procenu govorno-jezičkog razvoja i da ako postoji mogućnost bude uključena u tretman jer je već napunila 4 god. i ne treba gubiti vreme. Pravovremena stimulacija daje najbolje rezultate.

Dete živi u inostranstvu, ima 4 godine i ne priča
Dete ima 4 godine i ne priča

S poštovanjem

Marija Ranisav, logoped

Edukativni centar “Prve reči”

Sva pitanja Mariji možete postaviti na logoped@demetra.rs

Ostala pitanja o razvoju govora možete pročitati OVDE

Marija Ranisav

Ja sam Marija Ranisav. Diplomirala sam 2009. godine na fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju na odseku za logopediju. Tokom 2013. godine sam zavrsila edukaciju “Opšta i specifična reedukacija psihomotorike sa opštom defektološkom dijagnostikom i relaksacijom”. Svoja prve korake u radu sa decom ostvarila sam stažirajuci u DZ Zemun, u predškolskom savetovalištu. Od tada se bavim savetodavnim radom, dijagnostikovanjem i tretmanom dece predškolskog i ranog školskog uzrasta. Mama sam dva dečaka i jedne devojčice. Ako imate neka pitanja ili dileme vezano za govorno-jezički razvoj Vašeg deteta, ja sam tu da pronađem pravi odgovor.

Related Articles