Nova naučna studija je obuhvatila 180 zdravih ljudi koji su svakodnevno jeli pomfrit ili bademe tokom jednog meseca. Njih 107 je dobijalo pomfrit, a drugih 58 je dnevno jelo porciju badema iste kalorijske vrednosti. Na kraju studije, istraživači nisu našli značajne razlike u ukupnoj količini masti kod ljudi ili promene prilikom merenja glukoze u krvi natašte. Ova studija je objavljena prošlog meseca.(2)
Razlika u kilogramima nije bila toliko značajna, grupa koja je jela pomfit dobila je oko 490 grama, za razliku od grupe koja je jela bademe (oko 100 grama).
Vođa studije, Dejvid Elison, doktor nauka i profesor u Školi za javno zdravlje Univerziteta Indijana u Blumingtonu, rekao je: „Dobro je ako volite bademe, ali jedite ih pomalo. Isto je i sa pomfitom, jedite malo, ali se nemojte prejedati. Verovatno je najbolje da jedete od svega po malo, jer sve ima svoje zdravstvene prednosti.“
„Ova studija potvrđuje ono što nutricionisti već znaju – možete jesti svu hranu. Možete jesti i bademe, pomfrit, kelj i kolače. Konzumacija bilo koje jedne hrane ili izbegavanje određene vrste hrane ne čini zdravu hranu“, kaže Melisa Majumdar, registrovani nutricionista i sertifikovani specijalista za gojaznost i kontrolu težine u Univerzitetskoj bolnici Emori Midtaun u Atalanti. Melisa naglašava i da ova studija ne znači da krompir treba da jedete svaki dan, po ceo dan, bez obzira na njegove hranljive sastojke. Prženu hranu treba jesti veoma ograničeno i povremeno.
„Problem je i što se pomfrit često kombinuje zajedno sa drugom hranom koja je siromašna hranljivim sastojcima, a sadrži visok sadržaj masti, ne bi trebalo da se jede svakodnevno, ali može da bude deo kontrolisane uravnotežene ishrane“, kaže Melisa.
U ovom tekstu
Istraživanje pomfrita je rađeno sa bademima iz razloga što su oni poznati po svojim pozitivnim efektima na energetski balans, sastav tela i nizak glikemijski indeks. U SAD-u potrošnja krompira je ogromna sa čak 13 kg godišnje po stanovniku, dok je potrošnja badema oko 1 kg godišnje po stanovniku u 2021. godini.
Prosečna starost učesnika studije bila bila oko 30 godina i dve trećina učesnica od ukuno 180 osoba, bile su žene. Nasumično su podelili da 60 ljudi u svoju ishranu doda srednju porciju običnog pomfrita sa začinskim biljem, a 60 ljudi je jelo pečene i slane bademe. Nakon što su neki ljudi napustili studiju, poreostalo je 55 ljudi koji su jeli običan pomfrit, 52 koji su jeli pomfrit sa začinskim biljem i 58 koji su jeli orašaste plodove.
Istraživači su skenirali ljude da bi otkrili bilo kakve promene u mastima, merili su im promenu telesne težine, metabolizam ugljenih hidrata, glukoze i insulina u krvi natašte.
Promene u ukupnoj telesnoj masti i holesterolu se nisu značajno menjale bilo da su se jeli pomfrit ili bademi. Što se tiče nivoa glikemije nije bilo nikakve razlike među onima koji su jeli pomfrit ili bademe. Dodavanje začinskog bilja i začina ni na koji način nije promenilo glikemijski indeks učesnika, što su istraživači očekivali da će se dogoditi.
Nivo glukoze natašte, insulina i HbA1C se nisu značajno razlikovali među nijednom od ove tri grupe. Grupa sa bademima je samo u porođenju među grupama imala nešto niži insulinski odgovor od grupe koja je jela čist pomfrit.
Ova studija se mora dalje ponavljati i unapređivati. Pri sledećem istraživanju je potrebno da se uzme u obzir i količina fizičke aktivnosti i vežbe, kao i osobe obolele od dijabetesa. Osim toga, istraživanje u trajanju od samo 30 dana nije dovoljno da se utvrde značajne razlike. Prosto nijedna studija nema uvek i sve odgovore. No, ova nam je pokazala i to da ne treba bilo koju namirnicu odmah karakterisati kao nužno lošu i da je važnije naći balans u količini i načinu na koji unosimo određene namirnice i koliko često.
Objavljen: 23. mart 2022. godine
Ako ste poslednjih nedelja proveli makar nekoliko minuta na TikToku ili Instagramu, velika je šansa da ste naleteli na neobične snimke: mlade devojke sa slojevima maski, flastera, seruma i trakama preko lica, kao da se spremaju za scenu, a ne za spavanje. Ujutru, jedan po jedan sloj se skida, otkrivajući „sveže“, navodno savršeno lice.
Ovo je ubedljivo najjedostavniji recept za mafine koji možete prilagođavati svojim potrebama i ukusu.
Imaju snažan osećaj za lepotu, udobnost i kvalitet života. Vole stabilnost, ali ne samo materijalnu, važan im je i emocionalni mir.
U želji da zaštite, usmere ili „isprave“, roditelji neretko prave greške koje produbljuju jaz i otežavaju komunikaciju. Evo koje su najčešće i kako da ih izbegnete.
Kod žena koje imaju problem sa anovulatornim ciklusima, on dovodi do ovulacije u 70-85% slučajeva. Ipak, treba imati u vidu da se trudnoća ostvari kod 40-50% žena, ali nakon 12 meseci korišćenja ovog leka, ova stopa je čak 80%.
Kalendar trudnoće od 1. do 42. nedelje trudnoće i kalendar za svaki mesec trudnoće (1. do 9. meseca trudnoće)
„Šta ako ne želim decu?“ pitanje je koje sve više ljudi postavlja, ali retko izgovara naglas. Iako se dugo smatralo da je roditeljstvo „podrazumevani put“, savremeno društvo donosi više izbora nego ikada i sve veću slobodu da se živi u skladu sa sopstvenim željama. Važno je razumeti da ova odluka nije znak sebičnosti ili „pogrešnog razmišljanja“, već lični izbor koji treba da bude donet bez pritiska okoline. Upravo zato se o ovoj temi danas sve otvorenije govori.
22. april postaje datum koji menja svest o bolesti za više od 500.000 građana Beograd, 2...
Kakva je stopa fertiliteta u Evropi i koliko se razikuje Srbija u odnosu na zemlje Evropske Uni...
Aflatoksin je jedan od najopasnijih toksina koji se može naći u hrani, iako ga ne vidimo, ne mirišemo i često ga ne možemo ni primetiti. Nastaje kao produkt plesni koje se razvijaju na namirnicama poput žitarica, orašastih plodova i začina, posebno u uslovima vlage i toplote. Upravo zbog toga predstavlja globalni problem bezbednosti hrane. Ono što ga čini posebno zabrinjavajućim jeste činjenica da i male, dugotrajne izloženosti mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje. Razumevanje njegovog delovanja pomaže nam da bolje zaštitimo sebe i svoju porodicu.
Kako da smanjite izloženost mikroplastici? Gde je sve ima? O čemu možda niste razmišljali i mislili da je zdravo?
Osim ekonomije i porasta troškova izdržavanja dece, s godinama su ljudi shvatili da se troši i mentalno i fizičko zdravlje roditelja tokom godina odgajanja dece.
