Prekovremeni rad povećava rizik od smrtnosti usled srčanog ili moždanog udara

Prekovremeni rad je doveo do 745.000 smrtnih slučajeva od moždanog udara i ishemijske bolesti srca u 2016. godini, što je porast od 29% u odnosu na 2000. godinu, prema najnovijim procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Međunarodne organizacije rada (MOR) objavljene 17. maja. (*1)

U prvoj globalnoj analizi smrtnosti i zdravlja povezanog sa produženim radnim vremenom, SZO i MOR procenjuju da je 2016. godine 398.000 ljudi umrlo od moždanog udara i 347.000 ljudi od srčanih bolesti kao rezultat rada od najmanje 55 sati nedeljno.

Broj umrlih od srčanih bolesti usled dugog radnog vremena od 2000. do 2016. godine povećao se za 42%, a moždanog udara za 19%.

Ovo se posebno odnosi na muškarce (72% smrtnih slučajeva su se dogodili među muškarcima), posebno u regionima zapadnog Pacifika, jugosistočne Azije, u srednjih i starijim godinama. Ali ni stanovnici Evrope i Severne Amerike, na odgovornim radnim mestima nisu u mnogo boljoj poziciji, samo je u globalu procenat ljudi na ovim pozicijama manji, te je i uzorak manji. Najizraženije je među ljudima koji su radili više od 55 sati u dobi od 45 do 74 godine.

Radno vreme kao faktor rizika za zdravlje

Radno vreme je odgovorno za oko trećinu bolesti povezanog sa radom i utvrđeno kao faktor rizika sa najvećim opterećenjem profesionalne bolesti. Stoga se mora razmišljati o novom psihosocijalnom faktoru profesionalnog rizika po ljudsko zdravlje.

Studija je zaključila da je rad od 55 i više sati nedeljno povezan sa procenjenih 35% većim rizikom od moždanog udara i 17% većim rizikom od umiranja od ishemijske bolesti srca, u poređenju sa onima koji rade 35 do 40 sati nedeljno.

Trenutno 9% svetske populacije radi produženo radno vreme što povećava rizik od smrtnosti i bolesti.

COVID -19 i radno vreme

„Pandemija COVID-19 je značajno promenila način rada mnogih ljudi“, rekao je dr Tedros Adhanom Gebrejesus, generalni direktor SZO. „Rad na daljinu postao je norma u mnogim industrijama, često brišući granice između kuće i posla. Pored toga, mnoga preduzeća su primorana da smanje obim ili ukinu operacije da bi uštedela novac, a ljudi koji su i dalje na platnom spisku na kraju rade duže sati.

Nijedan posao nije vredan rizika od moždanog udara ili bolesti srca. Vlade, poslodavci i radnici moraju da rade zajedno kako bi se dogovorili o ograničenjima u zaštiti zdravlja radnika. “

Prekovremeni rad: Šta treba preduzeti da se smanji rizik od prevremene smrti?

Vlade država, zatim poslodavci i radnici moraju da preduzmu mere zaštite zdravlja radnika:

• vlade mogu da uvedu zakone kojima će se zabranjivati prekovremeni rad i omogućiti radnicima da imaju optimalno radno vreme i vreme za odmor;
• kolektivni ugovori između poslodavaca i sindikata mogu organizovati fleksibilnije radno vreme, a da se broj radnih sati ne povećava;
• zaposleni bi morali da obrate pažnju da njihov broj radnih sati nedeljno ne dostiže 55 sati.

Pročitajte još: 10 vodećih uzroka smrti poslednjih 20 godina

Izvor: Svetska zdravstvena organizacija, 17. maj 2021. Godine

*Napomena: Za ovu studiju sprovedena su dva sistematska pregleda i metaanaliza najnovijih dokaza. Sintetizovani su podaci iz 37 studija o ishemijskoj bolesti srca koje pokrivaju više od 768 000 učesnika i 22 studije o moždanom udaru koje pokrivaju više od 839 000 učesnika. Studija je pokrivala globalni, regionalni i nacionalni nivo, a zasnivala se na podacima iz više od 2300 anketa prikupljenih u 154 zemlje od 1970-2018.

Literatura:

1.       ScienceDirect: Global, regional, and national burdens of ischemic heart disease and stroke attributable to exposure to long working hours for 194 countries, 2000–2016: A systematic analysis from the WHO/ILO Joint Estimates of the Work-related Burden of Disease and Injury – https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0160412021002208, 17.maj 2021. godine

Image by Hands off my tags! Michael Gaida from Pixabay

_{Objavljen: 25. maj 2021. godine, ažuriran: 18. novembar 2024. godine}