U ovom tekstu
Šta se dešava u telu kada smo pod stresom?
Kada telo prepozna stresor, aktivira se hipotalamusno-hipofizno-nadbubrežna (HPA) osa. Kao odgovor, telo luči hormone poput kortizola i adrenalina. I dok su korisni u kratkotrajnim situacijama, hronični stres dovodi do disbalansa koji se odražava na koži.
Kortizol povećava lučenje sebuma, a to je direktan okidač za akne. Osim toga, on smanjuje sposobnost kože da zadrži vlagu i usporava regeneraciju ćelija – što može dovesti do suvoće, perutanja i oslabljene barijerne funkcije kože. Saznajte više: 7 stvari koje odmah možete uraditi za niži nivo kortizola
Kako stres utiče na zdravlje kože: šta kažu istraživanja
- Akne – Studija objavljena u Archives of Dermatology (2003) pokazala je da su studenti tokom ispitnog roka imali znatno više akni nego van perioda stresa.
- Atopijski dermatitis i psorijaza – Hronični stres pogoršava ove bolesti. Istraživanje iz Journal of Investigative Dermatology (2017) otkriva da osobe sa atopijskim dermatitisom imaju povišene markere stresa u pljuvački.
- Rozacea – Emocionalni stres je među najčešćim okidačima. U studiji iz 2018. (Rosacea Consensus Panel), više od 50% ispitanika navelo je stres kao faktor koji pogoršava simptome.
- Ubrzano starenje kože – Kortizol smanjuje proizvodnju kolagena, ključnog proteina za elastičnost i čvrstinu kože. Dugoročno, to može doprineti preuranjenoj pojavi bora i opuštenosti kože.
Stres povećava upalne procese, a upala je ključni faktor u razvoju akni.
Psihodermatologija: nova grana medicine
Psihodermatologija proučava vezu između mentalnog zdravlja i kožnih oboljenja. Lekari koji se bave ovom oblasti ističu da kod mnogih pacijenata nije dovoljno tretirati samo fizičke simptome kože – već i uzroke koji dolaze iz psihe.
Primer iz prakse: Pacijentkinja s hroničnom urtikarijom (koprivnjačom) beležila je smanjenje simptoma nakon uključivanja psihoterapije i tehnika relaksacije.
Kako stres utiče na zdravlje kože: Kako umiriti kožu… i um
Evo naučno podržanih načina za smanjenje efekta stresa na kožu:
- Mindfulness i meditacija – Studija iz 2020. (Frontiers in Psychology) pokazala je da redovna mindfulness praksa značajno snižava kortizol i smanjuje subjektivni osećaj stresa. Benefiti se odražavaju i na koži – manje upalnih procesa i brža regeneracija.
- Uravnotežena ishrana – Hrana bogata omega-3 masnim kiselinama, vitaminom D i antioksidansima može pomoći u smanjenju upala. Losos, orašasti plodovi, borovnice i zeleni čaj su odličan izbor.
- Fizička aktivnost – Vežbanje poboljšava cirkulaciju, smanjuje upale i pomaže telu da eliminiše višak hormona stresa.
- Kvalitetna nega kože – Hidratantne kreme sa ceramidima i hijaluronskom kiselinom pomažu obnavljanju barijere. Izbegavajte agresivne tretmane u stresnim periodima. Koristite SPF – stres može pojačati osetljivost na UV zračenje.
Rezime
Veza između emocija i kože je dublja nego što mislimo. Umirivanjem uma – umirujemo i kožu. Briga o sebi nije luksuz već neophodnost, pogotovo u današnjem ubrzanom ritmu života. Sledeći put kad primetite promene na koži, možda je vreme da stanete, udahnete – i oslušnete šta vam telo poručuje.
