Kao i svako voće, i ovo ima svoje brojne zdravstvene benefite. Jagode su voće koje pomaže zdravlju srca, creva i mozga. Prosečna potrošnja jagoda je između 1 i 3 kg po glavi stanovnika. U nekim zemljama, gde su lakše dostupne ova količina je veća. Međutim, problem je što su jagode često među voćem sa najviše pesticida.
Jagode su moćan antioksidansi pružaju podršku u smanjenju rizika od karcinoma, pomažu zdravlje creva i srca. One su dobar izvor vitamina C, karotena, vlakana, kao i drugih vitamina i minerala. Van sezone su dostupne zaleđene, u konzervi i u formi džema. Najbolja očuvanost vitamina iz jagoda je upravo kada se one zalede. Zaleđene jagode možete koristiti tokom cele godine.
Ovo voće sadrži visok nivo vitamina C, antioksidanata, magnezijum, fosfor, vitamin K, folate, kalcijum, kalijum i mangan.
Hranljive materije – porcija od 1 šolje sadrži:
1. VITAMIN C – Za zdrav imuni sistem
Preporučena dnevna doza vitamina C je 75 mg za žene i 90 mg za muškarce. Kako jedna šolja jagoda sadrži 98 mg vitamina C, to je više od 100% unosa dnevnih potreba. Više nego što ćete uneti ako jedete pomorandže.
2. ANTIOKSIDANT – Pomažu smanjenje oksidativnog stresa
Bobičasto voće je među najmoćnijim izvorom antioksidanata među 3100 testiranih različitih namirnica objavio je magazin „Nutrišn Džurnal“. Oni su šumske jagode grupisali među najbogatije antioksidansima, a tu su i divlje borovnice, kupine i crne ribizle.
Antioksidansi deluju tako što neutrališu slobodne radikale i nestabilne molekule kiseonika koji mogu oštetiti ćelije i izazvati bolest. Oksidativni stres može da bude štetan za ljudsko zdravlje i doprineti srčanim oboljenjima i raku, a voće nalik jagodama, taj rizik smanjuje. Ovo voće smanjuje rizik od karcinoma debelog creva i još nekih vrsta raka.
3. Smanjuju kardiometabolički rizik
Ovo voće ima blagotvorno dejstvo na zdravlje srca. Zbog antioksidanata koje sadrže, ukoliko se redovno konzumiraju mogu smanjiti rizik od pojave dijabetesa i srčanog udara, kao i od zapaljenja povezanih sa kardiometaboličkim rizicima. Istraživanja su pokazala i da redovna konzumacija jagoda značajno poboljšava problem insulinske rezistencije kod odraslih koji imaju visok LDL holesterol ili su gojazni. Naravno, podrazumeva se da se konzumiraju bez šećera i šlaga, kao i da se to ne odnosi na jagode u prahu.
4. Smanjuju nivo holesterola
Visok holesterol obično nema simptome, pa ćete za njega saznati tek nakon analize krvi. Veoma je često da on bude praćen i visokim krvnim pritiskom. Smatra se da oko 12% odraslih, starijih od 20 godina ima problem sa visokim holesterolom. Sveže voće, kao što su jagode, pomaže da se smanji nivo lošeg holesterola. Jagode značajno snižavaju loš holesterol, s tim da se podrazumeva dugotrajna upotreba istih.
5. Podržava kognitivne funkcije i smanjuje rizik od demencije
Kognitivni pad se češće događa kod muškaraca nego kod žena. Važno je imati na umu da demencija nije svaka zaboravnost. Normalno je da s godinama ne znate da li ste obavili neki rutinski zadatak ili ne. Pojačana zaboravnost prirodno prati starenje. Nažalost, odrasli koji su skloniji kognitivnom padu imaju tendenciju da imaju problem i sa dijabetesom, artristisom i bolestima srca. Veći unos jagoda smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti i srodnih demencija.
6. Imaju funkciju prebiotika koja je važna za zdrava creva
Jedan od razloga zašto su dobre jagode je i njihova prebiotička aktivnos u crevima. Polifenoli u jagodama pomažu da se podstakne rast korisnih probiotskih mikroba kao što su bifidobakerije u crevima. Anti-inflamatorni efekti jagoda i značajno poboljšanje zdravlja creva se može videti nakon samo šest nedelja konzumiranja jagoda.
7. Jedinjenja iz jagoda smanjuju upale
Hronične upale mogu za posledicu imati pojavu artritisa, dijabetesa, raka i drugih bolesti. Visok sadržaj flavonoida i antioksidanasa u jagodama može imati pozitivne efekte na smanjenje ulaple, a ima i antidijabetička svojstva. Pigment, koji jagodama daje boju, ima antiinflamatorno dejstvo, posebno ako se konzumira kao užina, minimum dva sata nakon prethodnog obroka.
Literatura:
Objavljen: 16. aprila 2024. godine, ažuriran: 30. maj 2024. godine
Rođeni 30.juna poseduju izuzetno izraženu harizmu, toplinu i pronicljivost, ali i neobičnu mešavinu snage i ranjivosti. Njihova ličnost je često oslonjena na unutrašnju mudrost, snažnu intuiciju i duboku emotivnu inteligenciju. Ove osobe su prirodni diplomate - vešto balansiraju emocije i razum, čak i kada drugi oko njih to ne uspevaju.
Tek je počeo ovaj letnji raspust, ali nas zanima kada su školski raspusti 2025/2026. godine. Naredna školska godina zvanično počinje u ponedeljak, 1. septembra 2025. godine, i donosi neke značajne novine koje će obradovati i đake i roditelje.
Oko toga da li redovan seks produžava život ili zdrave osobe imaju češće seks uvek postoje brojne rasprave. To mu dođe kao ono da li je starija kokoška ili jaje. Bilo kako bilo, seksualni odnosi mogu samo da poboljšaju kvalitet vašeg života i, ukoliko je moguće, ne bi trebalo da ih izbegavate i smatrate bespotrebnim.
Blizu 20% svih trudnoća koje su potvrđene završi se spontanim pobačajem, dok do biohemijske trudnoće dolazi u čak oko 50% slučajeva, ali žene tada ni ne znaju još uvek da su ostajale u drugom stanju. Koliki je uticaj kariotipa na ponovljeni pobačaj i kako se utvrđuje da je roditeljski kariotip uzročnik?
Najčešće komplikacije u ranoj trudnoći su vanmaterična trudnoća, molarna trudnoća i spontani pobačaj. Pored toga, mnoge trudnice se suočavaju sa implantacijskim krvarenjem, jutarnjim mučninama i drugim problemima, koji su deo normalnog toka trudnoće.
Kalendar trudnoće od 1. do 42. nedelje trudnoće i kalendar za svaki mesec trudnoće (1. do 9. meseca trudnoće)
Kada u proleće ili jesen počne kijanje, kašalj i često ljudi ne znaju da prepoznaju da li je alergija ili prehlada u pitanju. Iako se mnogi simptomi preklapaju, prehlada i alergija su dve različite stvari. Važno je da prepoznate šta je u pitanju, kako biste dobili adekvatnu terapiju i sebi olakšali funkcionisanje tokom svakodnevnice.
Možda niste razmišljali o tome da u domu mnoštvo stvari može biti štetno, pre svega, da postoji nezdrav pribor u kuhinji. Ali da, i te kako može biti stvari koji štete vašem zdravlju, a da toga niste ni svesni. Uz male promene, lako ćete kuhinju učiniti bezbednim mestom po zdravlje. Ovo su neke od stvari na koje bi trebalo da obratite pažnju u svom domu.
Maline su, kao i borovnice, bogate antioksidantima koji mogu pomoći u prevenciji raka, srčanih bolesti i različitih upala.
Ukoliko se dešava da vam se čini da morate da mokrite nakon što ste već posetili toalet može bi...
Bakterijska vaginoza može biti seksualno prenosiva, sugeriše nova studija objavljena u časopisu N...
U poslednjih nekoliko godina, koncept povremenog posta (intermittent fasting), a posebn...
