Kao i svako voće, i ovo ima svoje brojne zdravstvene benefite. Jagode su voće koje pomaže zdravlju srca, creva i mozga. Prosečna potrošnja jagoda je između 1 i 3 kg po glavi stanovnika. U nekim zemljama, gde su lakše dostupne ova količina je veća. Međutim, problem je što su jagode često među voćem sa najviše pesticida.
Jagode su moćan antioksidansi pružaju podršku u smanjenju rizika od karcinoma, pomažu zdravlje creva i srca. One su dobar izvor vitamina C, karotena, vlakana, kao i drugih vitamina i minerala. Van sezone su dostupne zaleđene, u konzervi i u formi džema. Najbolja očuvanost vitamina iz jagoda je upravo kada se one zalede. Zaleđene jagode možete koristiti tokom cele godine.
Ovo voće sadrži visok nivo vitamina C, antioksidanata, magnezijum, fosfor, vitamin K, folate, kalcijum, kalijum i mangan.
Hranljive materije – porcija od 1 šolje sadrži:
1. VITAMIN C – Za zdrav imuni sistem
Preporučena dnevna doza vitamina C je 75 mg za žene i 90 mg za muškarce. Kako jedna šolja jagoda sadrži 98 mg vitamina C, to je više od 100% unosa dnevnih potreba. Više nego što ćete uneti ako jedete pomorandže.
2. ANTIOKSIDANT – Pomažu smanjenje oksidativnog stresa
Bobičasto voće je među najmoćnijim izvorom antioksidanata među 3100 testiranih različitih namirnica objavio je magazin „Nutrišn Džurnal“. Oni su šumske jagode grupisali među najbogatije antioksidansima, a tu su i divlje borovnice, kupine i crne ribizle.
Antioksidansi deluju tako što neutrališu slobodne radikale i nestabilne molekule kiseonika koji mogu oštetiti ćelije i izazvati bolest. Oksidativni stres može da bude štetan za ljudsko zdravlje i doprineti srčanim oboljenjima i raku, a voće nalik jagodama, taj rizik smanjuje. Ovo voće smanjuje rizik od karcinoma debelog creva i još nekih vrsta raka.
3. Smanjuju kardiometabolički rizik
Ovo voće ima blagotvorno dejstvo na zdravlje srca. Zbog antioksidanata koje sadrže, ukoliko se redovno konzumiraju mogu smanjiti rizik od pojave dijabetesa i srčanog udara, kao i od zapaljenja povezanih sa kardiometaboličkim rizicima. Istraživanja su pokazala i da redovna konzumacija jagoda značajno poboljšava problem insulinske rezistencije kod odraslih koji imaju visok LDL holesterol ili su gojazni. Naravno, podrazumeva se da se konzumiraju bez šećera i šlaga, kao i da se to ne odnosi na jagode u prahu.
4. Smanjuju nivo holesterola
Visok holesterol obično nema simptome, pa ćete za njega saznati tek nakon analize krvi. Veoma je često da on bude praćen i visokim krvnim pritiskom. Smatra se da oko 12% odraslih, starijih od 20 godina ima problem sa visokim holesterolom. Sveže voće, kao što su jagode, pomaže da se smanji nivo lošeg holesterola. Jagode značajno snižavaju loš holesterol, s tim da se podrazumeva dugotrajna upotreba istih.
5. Podržava kognitivne funkcije i smanjuje rizik od demencije
Kognitivni pad se češće događa kod muškaraca nego kod žena. Važno je imati na umu da demencija nije svaka zaboravnost. Normalno je da s godinama ne znate da li ste obavili neki rutinski zadatak ili ne. Pojačana zaboravnost prirodno prati starenje. Nažalost, odrasli koji su skloniji kognitivnom padu imaju tendenciju da imaju problem i sa dijabetesom, artristisom i bolestima srca. Veći unos jagoda smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti i srodnih demencija.
6. Imaju funkciju prebiotika koja je važna za zdrava creva
Jedan od razloga zašto su dobre jagode je i njihova prebiotička aktivnos u crevima. Polifenoli u jagodama pomažu da se podstakne rast korisnih probiotskih mikroba kao što su bifidobakerije u crevima. Anti-inflamatorni efekti jagoda i značajno poboljšanje zdravlja creva se može videti nakon samo šest nedelja konzumiranja jagoda.
7. Jedinjenja iz jagoda smanjuju upale
Hronične upale mogu za posledicu imati pojavu artritisa, dijabetesa, raka i drugih bolesti. Visok sadržaj flavonoida i antioksidanasa u jagodama može imati pozitivne efekte na smanjenje ulaple, a ima i antidijabetička svojstva. Pigment, koji jagodama daje boju, ima antiinflamatorno dejstvo, posebno ako se konzumira kao užina, minimum dva sata nakon prethodnog obroka.
Literatura:
Objavljen: 16. aprila 2024. godine, ažuriran: 30. maj 2024. godine
U ljubavi su ozbiljni, lojalni i oprezni. Ne zaljubljuju se lako, ali kada se vežu, to je duboko i dugoročno. Potrebno im je vreme da nekome u potpunosti veruju, ali jednom kada se to dogodi, postaju snažan oslonac partneru.
Ne podnose neozbiljnost, haos i neodgovornost. Vole jasno postavljene granice i stabilne odnose, kako u poslu, tako i privatno.
Efikasan skrining omogućava lekarima da otkriju bolest pre nego što ona uznapreduje i proširi se na druga područja. Skrining raka grlića materice podrazumeva HPV test, PAPA test ili oboje.
Ukoliko ste želeli da probate svinjski file malo drugačijeg ukusa, medaljoni sa majčinom dušicom bi mogli da budu vaš izbor za ručak ovih dana.
Rođeni 26. decembra veoma cene poštenje, stabilnost i doslednost. Ne podnose haos, neorganizovanost i neodgovornost. Njihova snaga leži u istrajnosti jer mogu podneti dugotrajne napore bez odustajanja.
Kalendar trudnoće od 1. do 42. nedelje trudnoće i kalendar za svaki mesec trudnoće (1. do 9. meseca trudnoće)
Efikasan skrining omogućava lekarima da otkriju bolest pre nego što ona uznapreduje i proširi se na druga područja. Skrining raka grlića materice podrazumeva HPV test, PAPA test ili oboje.
Jajnici su mali, ali izuzetno aktivni organi. Oni proizvode jajne ćelije i hormone estrogen i progesteron, koji utiču na ciklus, plodnost, trudnoću i opšte hormonsko zdravlje. Njihova veličina prirodno varira tokom života i čak tokom jednog menstrualnog ciklusa.
Šta je ljudski horionski gonadotropin? Kako ovaj hormon utiče na ljude? Koje su referentne vrednosti? Kada se radi analiza? Šta ako dođe do disbalansa? Kako se leči disbalans ovog hormona? Koji su simptomi niskog i visokog hormona? Da li postoji razlika kod muškaraca i žena?
Gardnerella vaginalis je jedna vrsta bakterija unutar vaše vagine i deo onoga što je poznato kao mikrobiom ili vaginalna flora. Ona podrazumeva različite vrste i količine bakterija koje održavaju vašu vaginu zdravom.
Čemu služi soda bikarbona i kako sve možete da je upotrebljavate?
Prekomerna hidratacija nastaje kada se u telu nakupi više vode nego što bubrezi mogu da izbace. To se može dogoditi zbog prevelikog unosa tečnosti ili zbog zdravstvenih stanja koja dovode do zadržavanja vode.
