Kao i svako voće, i ovo ima svoje brojne zdravstvene benefite. Jagode su voće koje pomaže zdravlju srca, creva i mozga. Prosečna potrošnja jagoda je između 1 i 3 kg po glavi stanovnika. U nekim zemljama, gde su lakše dostupne ova količina je veća. Međutim, problem je što su jagode često među voćem sa najviše pesticida.
Jagode su moćan antioksidansi pružaju podršku u smanjenju rizika od karcinoma, pomažu zdravlje creva i srca. One su dobar izvor vitamina C, karotena, vlakana, kao i drugih vitamina i minerala. Van sezone su dostupne zaleđene, u konzervi i u formi džema. Najbolja očuvanost vitamina iz jagoda je upravo kada se one zalede. Zaleđene jagode možete koristiti tokom cele godine.
Ovo voće sadrži visok nivo vitamina C, antioksidanata, magnezijum, fosfor, vitamin K, folate, kalcijum, kalijum i mangan.
Hranljive materije – porcija od 1 šolje sadrži:
1. VITAMIN C – Za zdrav imuni sistem
Preporučena dnevna doza vitamina C je 75 mg za žene i 90 mg za muškarce. Kako jedna šolja jagoda sadrži 98 mg vitamina C, to je više od 100% unosa dnevnih potreba. Više nego što ćete uneti ako jedete pomorandže.
2. ANTIOKSIDANT – Pomažu smanjenje oksidativnog stresa
Bobičasto voće je među najmoćnijim izvorom antioksidanata među 3100 testiranih različitih namirnica objavio je magazin „Nutrišn Džurnal“. Oni su šumske jagode grupisali među najbogatije antioksidansima, a tu su i divlje borovnice, kupine i crne ribizle.
Antioksidansi deluju tako što neutrališu slobodne radikale i nestabilne molekule kiseonika koji mogu oštetiti ćelije i izazvati bolest. Oksidativni stres može da bude štetan za ljudsko zdravlje i doprineti srčanim oboljenjima i raku, a voće nalik jagodama, taj rizik smanjuje. Ovo voće smanjuje rizik od karcinoma debelog creva i još nekih vrsta raka.
3. Smanjuju kardiometabolički rizik
Ovo voće ima blagotvorno dejstvo na zdravlje srca. Zbog antioksidanata koje sadrže, ukoliko se redovno konzumiraju mogu smanjiti rizik od pojave dijabetesa i srčanog udara, kao i od zapaljenja povezanih sa kardiometaboličkim rizicima. Istraživanja su pokazala i da redovna konzumacija jagoda značajno poboljšava problem insulinske rezistencije kod odraslih koji imaju visok LDL holesterol ili su gojazni. Naravno, podrazumeva se da se konzumiraju bez šećera i šlaga, kao i da se to ne odnosi na jagode u prahu.
4. Smanjuju nivo holesterola
Visok holesterol obično nema simptome, pa ćete za njega saznati tek nakon analize krvi. Veoma je često da on bude praćen i visokim krvnim pritiskom. Smatra se da oko 12% odraslih, starijih od 20 godina ima problem sa visokim holesterolom. Sveže voće, kao što su jagode, pomaže da se smanji nivo lošeg holesterola. Jagode značajno snižavaju loš holesterol, s tim da se podrazumeva dugotrajna upotreba istih.
5. Podržava kognitivne funkcije i smanjuje rizik od demencije
Kognitivni pad se češće događa kod muškaraca nego kod žena. Važno je imati na umu da demencija nije svaka zaboravnost. Normalno je da s godinama ne znate da li ste obavili neki rutinski zadatak ili ne. Pojačana zaboravnost prirodno prati starenje. Nažalost, odrasli koji su skloniji kognitivnom padu imaju tendenciju da imaju problem i sa dijabetesom, artristisom i bolestima srca. Veći unos jagoda smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti i srodnih demencija.
6. Imaju funkciju prebiotika koja je važna za zdrava creva
Jedan od razloga zašto su dobre jagode je i njihova prebiotička aktivnos u crevima. Polifenoli u jagodama pomažu da se podstakne rast korisnih probiotskih mikroba kao što su bifidobakerije u crevima. Anti-inflamatorni efekti jagoda i značajno poboljšanje zdravlja creva se može videti nakon samo šest nedelja konzumiranja jagoda.
7. Jedinjenja iz jagoda smanjuju upale
Hronične upale mogu za posledicu imati pojavu artritisa, dijabetesa, raka i drugih bolesti. Visok sadržaj flavonoida i antioksidanasa u jagodama može imati pozitivne efekte na smanjenje ulaple, a ima i antidijabetička svojstva. Pigment, koji jagodama daje boju, ima antiinflamatorno dejstvo, posebno ako se konzumira kao užina, minimum dva sata nakon prethodnog obroka.
Literatura:
Objavljen: 16. aprila 2024. godine, ažuriran: 30. maj 2024. godine
Ljudi rođeni 14. avgusta pripadaju znaku Lava, ali ih broj 14 obogaćuje osobinama koje ih čine komunikativnijim, radoznalijim i pokretljivijim od tipičnog Lava. Ovi Lavovi su hrabri govornici, večiti istraživači i duhoviti vođe koji vole da šire svoje znanje i uticaj.
Sa dolaskom leta, roditelji uglavnom misle da su odahnuli i da do jeseni nema odlaska lekaru i susreta sa virusima, temparaturom i lekovima. Nažalost i leto ima svoje mane i zdravstvene poteškoće koje donosi.
Sinoćne scene pucanja petardi, raketa i paljenja u Novom Sadu uznemirile su, ne samo građane koji su primorani da slušaju rafale i vidljivi dim, već i najosetljivije među nama - novorođene bebe u porodilištu Betanija, koje se nalazi na svega 400 metara od epicentra dešavanja.
Vrtoglavica kod dece je uglavnom strašno iskustvo za roditelja, ali obično nije uzrokovana ozbiljnim problemom. Većina mladih se oporavi od gubitka svesti nakon manje od jednog minuta.
Dok jedno ili dva pića mogu biti korisna i omogućiti nezaboravno seksualno iskustvo, više alkohola može izazvati upravo suprotne efekte.
Kalendar trudnoće od 1. do 42. nedelje trudnoće i kalendar za svaki mesec trudnoće (1. do 9. meseca trudnoće)
Pre svega je važno da svakodnevno pijete puno vode. Imajte u vidu da bi psoebno trebalo da povećate količinu vode koju unosite ili da ograničite odlazak u saunu ili bilo gde gde se možete previše znojiti. Preterani gubitak tečnosti kroz znoj može da pogoduje razvoju znoja. Isto važi i za znojenje tokom letnjih meseci.
Nakon postavljanja spirale može da se javi nepravilno krvarenje dok se telo ne navikne na ovaj vid kontracepcije. Može proći i do šest meseci dok pojava sukrvice i krvi ne prođe.
Ako je neko zaražen HPV-om niskog rizika bradavice se mogu pojaviti 1-3 meseca nakon izlaganja, a nekada čak i godinama kasnije. Opasniji tipovi HPV-a koji izazivaju abnormalan papa test i karcinom često nemaju druge simptome.
Hronično povišen kortizol može dovesti do upale, a upala može dovesti do mnogih stanja kao što su gojaznost, pojava dijabetesa tip 2, kardiovaskularnih i autoimunih bolesti.
Da li vrućina utiče na ciklus? Koliko se hormoni menjaju tokom leta? Da li se nešto može promeniti zbog vrućine? Ima li veze toplota sa hormonima?
Odabir hrane vam pored aktivnog vežbanja i zdravog načina života može pomoći da smanjite rizik od pojave osteoporoze.
