Pšenične klice: Kako se koriste pšenične klice? Da li je zdravo jesti pšenične klice?

Pšenične klice predstavljaju deo pšeničnog zrna i služe i kao seme za novu biljku. Klica je glavna nutritivna komponenta pšenice celog zrna. Klice, zajedno sa ljuskom, se uklanjaju iz rafinisanih proizvoda i ne možete ih naći u belom brašnu.

Kako se koriste pšenične klice?

One se dodaju u hranu, možete ih naći u nekim gotovim mešavinama žitarica za obrok, poput muslija ili granola. Dostupne su sirove ili sušene, a dodaju se i u hlebove, voćne pite, možete ih staviti u jogurt ili mleko. One su zdraviji dodatak hrani, na primer, ako pravite ćufte, kineske šnicle ili drugo jelo za koje vam je potrebna prezla.

Obzirom da sadrže biljne proteine, najbolje je da ih kombinujete sa bobičastim voćem koje sadrži puno vitamina C, kako bi pomogli apsorpciju gvožđa uz njih.

Da li je zdravo jesti pšenične klice?

One imaju odličnu nutritivnu vrednost. Dobar su izvor biljnih proteina, vlakana i zdravih masti. Sadrže i magnezijum, cink, tiamin, folate, kalijum i fosfor. Ove klice su bogate i vitaminom E, kao i antioksidativnim svojstvima. Veruje se da smanjuju slobodne radikale u teli i preveniraju bolesti.

Nisu svemoćne, ali neka istraživanja pokazuju i da pomažu pri jačanju imuniteta, održavanju zdravlja srca i mogu smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Ulje pšeničnih klica pomaže u kontroli holesterola, ali nema studija koje potvrđuju da pomaže varenju, odžavanju funkcije mozga, regulaciji krvnom pritiska i starenju kože. To ne znači da nisu efikasni, već da je potrebno izvršiti još istraživanja.

Pšenične klice, pored lanenog semena pomažu u održavanju zdravlja srca kod žena u menopazi, ali potrebno je još istraživanja da bi se utvrdio precizniji mehanizam delovanja. Pored toga u toku su studije koje treba da utvrde benefite upotrebe pšeničnih klica na karcinom i autoimune bolesti uključujući i reumatoidni artritis. ^(*1)

Hleb sa dodatkom pšeničnih klica može da doprinese boljem zdravlju creva, kao i unos pšeničnih klica inače u drugim oblicima i namirnicama.

Ko treba da izbegava da jede pšenične klice?

Ljudi koji imaju celijakiju, alergiju na glutein i intoleranciju ne smeju da jedu pšenične klice i druge proizvode od pšenice i drugih žitarica koje sadrže gluten. Takođe, i osobe sa intolerancijom na histamin ne treba da ih jedu.

Preporučena dnevna doza pšeničnih klica je 2 kašike (15 grama). ^(*2) Ni sa njima ne treba preterivati. Imaju slatkast, orašast ukus, pa ih alergični na orahe mogu koristiti kao zamenu u jelima.

Pšenične klice ili mleveno laneno seme?

Često se spominje mleveno laneno seme kao zdrava opcija, a mnogi se pitaju šta je bolje? I laneno seme i klice su dobra opcija i odličan izvor zdravih vlakana i mast. Laneno seme sadrži više omega-3 masnih kiselina, ali oba možete dodavati u ovsenu kašu, jogurt, ćufte, variva, za pohovanje…

Neželjeni efekti pšeničnih klica

Ljudi koji imaju intoleranciju, alergiju na gluten ili celijakiju treba da izbegavaju konzumiranje klica jer one sadrže gluten. Takođe, ljudi koji planiraju ishanu sa malo ugljenih hidrata ne bi trebalo da ih koriste jer jedna šolja sadrži oko 60 g ugljenih hidrata. Preteran unos može da dovede i do porasta triglicerida, kao i do dijareje, mučnine i gasova.

Kao što smo više puta navodili, ni sa jednom namirnicom ne treba preterivati. Pšenične klice su dobar izbor i za vegane. Možete ih dodavati u vegećufte i slično. Dobra je stvar što se čuvaju u tegli i vrlo lako dodaju u jela po želji. Bogate su hranljivim materijama i odličan izvor biljnih proteina, zdravih masti, vlakana, minerala i vitamina.

_Literatura:

1. _{PubMed: Effect of Avemar–a fermented wheat germ extract–on rheumatoid arthritis. Preliminary data – https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/16870104/}
2. _{SpringerLink: Effect of wheat germ on metabolic markers: a systematic review and meta-analysis of randomized controlled trials – https://link.springer.com/article/10.1007/s10068-020-00769-9}
3. _{PubMed: Long-term wheat germ intake beneficially affects plasma lipids and lipoproteins in hypercholesterolemic human subjects – https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/1732472/}

_{Objavljen: 4. novembra 2023. godine, ažuriran: 10. oktobra 2024. godine}