Dijabetes tip 1 se najčešće razvija postepeno, ali se može razviti i naglo. Ako primetite da se kod vas ili deteta jave neki znaci dijabetesa tip 1, obavezno se javite lekaru i nemojte odlagati odlazak na pregled.

Sumnja na dijabetes tip 1

Sumnja se da za dijabetes tip 1 okidač može biti neki virus. Međutim, u trenutku bolesti telo još uvek proizvodi insulin i problem nije odmah vidljiv. Vremenom se u organizmu stvara manja količina insulina, ali to može biti neprimetno i nekoliko godina. Do otkrivanja problema često ne dolazi odmah.

Najčešći simptomi dijabetesa tip 1

Sumnja da neko ima dijabetes može se javiti na osnovu sledećih simptoma i znakova:

1. Povećana žeđ (polidipsija): Osoba oseća stalnu žeđ i često pije vodu.
2. Često mokrenje (poliurija): Učestalo mokrenje, naročito noću.
3. Povećana glad (polifagija): Osoba oseća stalnu glad iako jede više nego obično.
4. Gubitak težine: Neobjašnjiv gubitak težine uprkos normalnom ili povećanom unosu hrane.
5. Umor: Konstantan osećaj umora i slabosti.
6. Zamagljen vid: Problemi sa vidom ili zamagljen vid.
7. Spore rane: Rane i posjekotine koje sporo zarastaju.
8. Česte infekcije: Osoba je sklonija infekcijama, posebno kožnim infekcijama, infekcijama mokraćnih puteva i gljivičnim infekcijama.
9. Trnjenje ili peckanje u stopalima ili rukama: Osećaj trnjenja ili peckanja u ekstremitetima može biti znak oštećenja nerva usled visokog nivoa šećera u krvi.

Ako se primete ovi simptomi, važno je posetiti lekara kako bi se obavila potrebna ispitivanja i postavila dijagnoza. Najčešći testovi za dijabetes uključuju merenje nivoa glukoze u krvi na prazan stomak, oralni test tolerancije na glukozu, i HbA1c test koji pokazuje prosečan nivo šećera u krvi tokom poslednja tri meseca.

Ostali znaci dijabetesa tip 1

Znaci dijabetesa koji se mogu jasno izmeriti za razliku od simptoma su:

• Neobjašnjivi gubitak kilograma,
• Ubrzan rad srca,
• Nizak krvni pritisak (dešava se da pada ispod 90/60),
• Niža telesna temperatura.

Najčešći načini testiranja na dijabetes

Najčešći testovi za dijabetes uključuju:

1. Test glukoze u krvi na prazan stomak (Fasting Blood Glucose Test):
   • Ovaj test meri nivo glukoze u krvi nakon što osoba nije jela najmanje 8 sati.
   • Normalan nivo: manje od 100 mg/dL.
   • Predijabetes: 100-125 mg/dL.
   • Dijabetes: 126 mg/dL ili više.
2. Oralni test tolerancije na glukozu (OGTT – Oral Glucose Tolerance Test):
   • Ovaj test meri nivo glukoze u krvi pre i dva sata nakon što osoba popije specijalno pripremljen rastvor glukoze.
   • Normalan nivo nakon dva sata: manje od 140 mg/dL.
   • Predijabetes: 140-199 mg/dL.
   • Dijabetes: 200 mg/dL ili više.
3. HbA1c test (Glikozilirani hemoglobin test):
   • Ovaj test meri prosečan nivo šećera u krvi tokom poslednja dva do tri meseca.
   • Normalan nivo: manje od 5.7%.
   • Predijabetes: 5.7%-6.4%.
   • Dijabetes: 6.5% ili više.
4. Nasumičan test glukoze u krvi (Random Blood Glucose Test):
   • Ovaj test meri nivo glukoze u krvi u bilo koje doba dana, bez obzira na vreme poslednjeg obroka.
   • Nivoi glukoze od 200 mg/dL ili više ukazuju na dijabetes, posebno ako osoba ima simptome kao što su povećana žeđ, često mokrenje, i gubitak težine.

Svaki od ovih testova može pomoći u postavljanju dijagnoze dijabetesa, ali lekar će često koristiti kombinaciju rezultata i uzeti u obzir simptome i anamnezu pacijenta kako bi postavio konačnu dijagnozu.

Problem u društvu

Svest javnosti o dijabetesu je još uvek na niskom nivou uprkos velikom broju obolelih u Srbiji. Retkost je da uz veoma jasno vidljive simptome neko uopšte posumnja na dijabetes tip 1. Od početka bolesti do postavljanja dijagnoze nekada prođe dug vremenski period i već se dogodi oštećenje nekih organa.  U Srbiji generalno ne postoji dobra i dovoljna praksa sistematskih pregleda, gde bi se jasno redovno otklanjala sumnja na ovu bolest.

Osvešćivanje ljudi je veoma važno kako bi se predupredile dalje komplikacije izazvane dijabetesom kod obolelih.

Ako primetite bilo koji od simptoma kod sebe ili svog deteta, neophodno je da se javite lekaru koji će moći da otkloni vaše sumnje nakon jednostavne analize nivoa glukoze u krvi.

_{Objavljen: 15. oktobar 2019. godine, ažuriran: 20. jun 2024. godine, Image by Elsemargriet from Pixabay}