Čulo ukusa ne služi ljudima samo da bi uživali u hrani, već je veoma važno i za održavanje zdravlja. Ako se čulo ukusa poremeti, može se dovesti u pitanje funkcionisanje nekih procesa u organizmu. Nove studije pokazuju da veštački zaslađivači i ugljeni hidrati, kada su pomešani mogu promeniti osetljivost na slatko, a krajnji ishod može biti promena osetljivosti na insulin.
U ovom tekstu:
Uticaj ugljenih hidrata i veštačkih zaslađivača na čulo ukusa i osteljivost na insulin
Mnogi ne razmišljaju koliko je čulo ukusa bitno. Da nije bilo njega, ljudi i dalje ne bi znali da su neke namirnice otrovne i štetne za organizam. Ono vam omogućava da shvatite da, ako je neka hrana previše ljuta, kisela, gorka, slana ili slatka, verovatno može isto tako nepoljovno uticati na vaša creva, kao što vam nije bio prijatan ukus. Ukus pomaže da telo ostane zdravo.
Organizam funkcioniše tako što zdrava osoba uzima slatku hranu, čulo ukusa je prepoznaje i šalje telu signal da izbaci insulin u krv, kako bi se održao optimalni nivo šećera u organizmu.
Insulin je ključni hormon za regulaciju šećera u krvi. Ako dođe po poremećaja u lučenju insulina, dolazi do metaboličnih poremećaja, kao što su dijabetes i insulinska rezistencija.
Nova studija o ugljenim hidratima i zaslađivačima
Sprovedena je nova studija (možete je pročitati ovde – Cell Metabolism) koja je donela nova otkrića iz oblasti endokrinologije i nutricije.
Studija je potvrdila da kod zdravih odraslih osoba upotrebom veštačkih zaslađivača i ugljenih hidrata dolazi do slabije osteljivosti na insulin.
U studiji je učestvovalo 45 osoba između 20 i 45 godina, koje nemaju zdravstvene probleme, a ne konzumiraju uobičajeno veštačke zaslađivače. Istraživači su od njih tražili da piju sedam voćnih sokova koji su sadržali sukralozu ili običan šećer.
Nekim učesnicima, koji su činili kontrolnu grupu pića su bila zaslađena sukralozom koja je sadržala maltodekstrin, koji je ugljeni hidrat. Istraživači su koristili maltodekstrin kako bi mogli da kontrolišu broj kalorija u šećeru, a da napitak ne postane slađi.
Studija je trajala dve nedelje, a učesnicima je rađena MRI pretraga pre, tokom i posle istraživanja.
Veštački zaslađivači i ugljeni hidrati – Rezultati istraživanja
Analize su pokazale iznenađujuće rezultate – učesnici studije koji su uzimali zajedno sukralozu i maltodekstrin imali su izmenjene reakcije mozga na slatke ukuse, kao i izmenjenu osteljivost na insulin i metabolizam glukoze.
Da bi potvdili validnost, druga grupa učesnika je tokom narednih nedelju dana konzumirala pića koja sadrže samo sukralozu ili maltodekstrin. Međutim, ni sam zaslađivač, ni ugljeni hidrati nisu delovali na osetljivost čula ukusa na slatko ili osteljivost na insulin.
U planu je da se naredno istraživanje sprovede tako što će se umesto sukraloze koristiti stevija u kombinaciji sa veštačkim zaslađivačem.
Zašto se ovo dešava?
Naučnici još uvek ne mogu sa sigurnošću da tvrde zašto je ova kombinacija dovela do toga da učesnici studije imaju izmenjenu osetljivost ukusa na slatko. Za sada imaju samo pretpostavke.
Sličan rezultat pokazala je i studija kojom su ispitivani pacovi. Njima je u jogurt dodavan veštački zaslađivač. Tada je studija pokazala da sposobnost korišćenja slatkog tj njena promena može ozbiljno uticati na metaboličke funkcije u organizmu i gojenje tokom vremena.
Šta piti umesto napitaka sa veštačkim zaslađivačima?
Lekari koji su učesnici ovih studija savetuju da je u redu da ponekad popijete dijetalni kola napitak ili nešto slično, ali da ga nikada ne kombinujete sa hranom.
“ Ako jedete pomfit onda je manja šteta da uz njega popijete običan cola ili drugi napitak, a najbolji izbor je obična voda.” – napominje profesor Dejna Smol.
Voda je piće na koje bi bilo najzdravije i najbolje da se u potpunosti preorijentišete. Pića sa veštačkim zaslađivačima će u većoj meri uticati na vaše zdravlje nego napici sa običnim šećerom.
“Ovo istraživanje je veoma bitno iz perspektive javnog zdavlja. Obično konzumiramo zaslađene napitke uz hranu koja sadrži ugljene hidrate. Na primer, zaslađivači se nalaze u mnogim rafinisanim namirnicama sa niskim sadržajem kalorija, a u kombinaciji su sa ugljenim hidratima.” – kaže dr Sara Beri , viši predavač na Kraljevsom koledžu London u Velikoj Britaniji, koja nije bila uključena u ovo istraživanje. (Izvor: Medical News Today)
Ona napominje da nas studije vezane za druge vrste zaslađivača tek čekaju – stevija, aspartam, saharin, stoga ćemo tek znati kako one utiču na organizam i da li imaju neke negativne efekte po zdravlje.
– Objavljen: 9. mar 2020. godine, ažuriran: 29. maj 2024. godine
One Comment