Rana menopauza

Prosečno vreme početka menopauze je 51 godina života. Nekada zbog genetike, bolesti ili nekog medicinskog postupka, to se dešava pre 40. godine života žene. Ovo je takozvana – preuranjena ili rana menopauza.

Preuranjena (prerana) menopauza

Nije uobičajeno da žena bude u menopauzi sa manje od 40 godina. Pored brojnih simptoma poput čestih promena raspoloženja, valunga i drugog, žene se mogu suočiti i sa emocionalnim problemima poput toga da više ne mogu da zatrudne, ako su to želele.

Simptomi rane menopauze

Simptomi rane menopauze su uglavnom slični onima koje imaju žene koje prolaze kroz menopauzu u kasnijim godinama, a uključuju valunge, neredovne menstruacije i menstrualna krvarenja koja su dosta obilnija ili, pak, oskudnija od redovnih. Mogu se javiti i:

• česte promene raspoloženja, razdražljivost,
• blaži oblici depresije,
• vaginalna suvoća,
• inkontinencija urina,
• suva koža, usta i oči,
• nesanica,
• smanjena seksualna želja.

Ukoliko imate neko od ovih stanja:

• neuspešno pokušavate da zatrudnite duže od godinu dana,
• majka vam je imala preuranjenu menopauzu,
• vi ili član bliže porodice imate hipotireozu, lupus ili Grejvsovu bolest,
• bili ste podvrgnuti zračenju ili hemoterapiji,

pored navedenih simptoma menopauze, trebalo bi da se javite lekaru, kako bi utvrdio da li se radi o ranoj menopauzi i kod vas.

Kako se postavlja dijagnoza prerane menopauze?

Lekar će vas prvo pregledati, a zatim i tražiti određene analize krvi, kako bi se isključila mogućnost trudnoće i problema sa štitnom žlezdom. Moguće je da ćete nakon toga raditi i analizu hormona, pre svega estradiola (oblik estrogena). Nizak nivo ovog hormona može da ukaže na ranu menopauzu. Najvažnija analiza koju ćete raditi je analiza FSH koji uzrokuje da vaši jajnici proizvode estrogen. Više o FSH…

Zdravstveni problemi koji pogađaju žene u ranoj menopauzi

Žene u menopauzi imaju niži nivo estrogena, a on može dovesti do promena zdravlja žene i povećati rizik za određena stanja poput osteoporoze. Povećava se rizik i od raka debelog creva, jajnika, bolesti desni i paradentoze, stvaranja katarakte.

Žene koje uđu u prevremenu menopauzu ranije imaju smanjen estrogen od žena koje ulaze u menopauzu nakon 50. Godine. Stoga imaju veći rizik od ovih zdravstvenih problema koji su povezani sa menopauzom.

Tretmani za ublažavanje prerane menopauze

Ne postoji terapija koja može preokrenuti i sprečiti prevremenu menopauzu, ali se simptomi mogu ublažiti.

Hormonska terapija kod prerane menopauze

Hormonska ili estrogenska terapija je dostupna u različitim oblicima – pilule, flasteri, transdermalni sprejevi, gelovi i kreme. Hormonska terapija je najefikasniji način za kontrolu simptoma poput valunga i vaginalne suvoće. Međutim, pošto je estrogenska terapija povezana sa određenim zdravstvenim rizicima, savetuje se kontrolisana upotreba nižih doza u kraćem periodu.

Kontraceptivne pilule i prerana menopauza

Oralna kontracepcija se ponekad koristi kao oblik hormonske terapije za ublažavanje simptoma menopauze, ali nju nije uvek poželjno koristiti. U svakom slučaju se vodite savetima svog lekara.

Osim navedenih terapija, u određenim situacijama se mogu prepisati lekovi protiv depresije koji pomažu kod pojave valunga, zatim vaginalni gelovi, kreme i lubrikanti koji rešavaju problem vaginalne suvoće.

Ukoliko žena želi da ostane u drugom stanju u menopauzi, trudnoća se može ostvariti vantelesnom oplodnjom uz pomoć donirane jajne ćelije.

Prerana menopauza: Kako se mentalno nositi sa problemom prerane menopauze?

Prerana menopauza može biti izazovna i emotivno opterećujuća situacija za mnoge žene. Ipak, ona ne znači da će vam kvalitet života biti nužno lošiji ili drugačiji. Imajte na umu da, na primer, zdrav i uspešan seksualni život imaju i žene nakon 60. godine života. Pored toga, neke od stvari na koje treba da obratite pažnju i koje možete preduzeti ukoliko ste žena u ranoj menopauzi su:

1. Edukcija: Informišite se o preranoj menopauzi, uzrocima, simptomima i opcijama lečenja. Razumevanje situacije može vam pomoći da se osećate manje nemoćno i da se suočite s tim.
2. Prihvatanje osećanja: Dopustite sebi da osećate sve emocije koje dolaze s ovom situacijom, kao što su tuga, ljutnja, frustracija ili strah. Važno je prihvatiti te emocije i dozvoliti im da prođu umesto da ih potiskujete.
3. Podrška: Potražite podršku od prijatelja, porodice ili grupe za podršku. Razgovor s drugima koji su prošli kroz slično iskustvo može biti veoma koristan.
4. Briga o sebi: Vodite računa o svom fizičkom i mentalnom zdravlju. Redovna fizička aktivnost, zdrava ishrana i tehnike opuštanja poput joge ili meditacije mogu pomoći u smanjenju stresa i poboljšanju opšteg blagostanja.
5. Profesionalna pomoć: Ako se osećate preplavljeno ili imate problema da se nosite s emocionalnim izazovima prerane menopauze, razmotrite razgovor s terapeutom ili savetnikom koji vam može pružiti podršku i strategije za suočavanje.
6. Istražite opcije lečenja: Razgovarajte sa svojim lekarom o opcijama lečenja koje su dostupne za upravljanje simptomima prerane menopauze, kao što su hormonska terapija, terapija zamene estrogena ili druge terapijske opcije. Razumevanje vaših mogućnosti može vam pomoći da se osećate više u kontroli.
7. Istražite alternativne metode: Pored konvencionalnih medicinskih tretmana, istražite i alternativne metode kao što su biljne terapije, akupunktura ili suplementacija. Ipak, pre nego što započnete bilo koji novi tretman, obavezno se posavetujte sa svojim lekarom.

Svaka žena prolazi kroz preranu menopauzu na svoj način, pa je važno da pronađete strategije koje najbolje odgovaraju vašim potrebama i situaciji.

• Instagram
• Facebook
• RSS Feed
• YouTube

_{Objavljen: 7. februara 2019. godine, ažuriran: 28. maja 2024. godine}

_{Image by Alp Cem from Pixabay}