Alergija na buđ i plesni

Ljudi često ne znaju da uopšte postoji alergija na buđ, te samim tim ne znaju da prepoznaju ni njene simptome, kao ni simptome infekcije koja je posledica izloženosti buđi u zatvorenom prostoru. Ove alergije su češće tokom zime u prostorijama koje imaju problema sa kondenzacijom. Alergija na buđ može izazvati simptome slične polenskoj groznici poput curenja nosa, kašlja i glavobolje.

Alergija na buđ i plesni

Alergijska reakcija na plesni i buđ javlja se kada telo ima imunološku reakciju na izlaganje plesnima. Identifikacija razloga je nekada izazovna upravo što se ovo ne uključuje odmah kao mogući uzrok problema. Lekovi mogu pomoći, a idealno je pribeći uklanjanju buđi ili njenom izbegavanju kada se otkrije odakle potiče.

Alergija na plesni se može razviti nezavisno od uzrasta, a kod nekih se mogu javiti odmah, dok će kod drugih biti potrebno vreme.

Simptomi alergije na buđ

Buđ i plesni su prisutne u nekim domovima, a osoba će se možda osećati bolesno samo periodično. Na primer, nakon što provede par sati u blizini mesta koje ima buđ. Probleme i simptome može da pojača ono što često prati ovakve domove: naprilagođena tempratura, loša ventilacija i prašina.

Najčešći simptomi su:

• kijanje,
• kašljanje,
• svrab nosa, zapušenost i curenje iz nosa,
• svrab i curenje očiju,
• upaljeno grlo, bol u grlu i
• teško disanje/šištanje. ^{Izvor: AAFA}

Alergija na plesni može da izazove i napad astme, a simptomi mogu uključivati šištanje i kratak dah.

Da li je u pitanju alergija na buđ ili gljivična infekcija kao posledica izloženosti plesni i buđi?

Buđ je vrsta gljivica, a gljivične infekcije se razlikuju od alergije na plesni po tome kako mogu da utiču na pluća, kožu, stopala, pa čak i mozak. Svako može dobiti gljivičnu infekciju stopala, a na primer, ali gljivična infekcija koja napada organe tela utiče na ljude koji imaju problem sa imunitetom. Buđ jeste živi organizam, ali alergija na plesni nije.

Zašto se javlja alergija na plesni i buđ?

Alergija se javlja udisanjem sitnih čestica – spora, koje se formiraju kako se buđ razmnožava i mogu lako da putuju kroz vazduh u nos, izazivajući alergijsku reakciju.

Plesni i buđ mogu da rastu i spolja, ali im je u svakom slučaju potrebna vlaga da bi se razvijali. U hladnijim klimatskim uslovima, plesni se mogu naći napolju počevši od kasne zime i dostižu vrhunac tokom kasnog leti i rane jeseni. U toplijoj klimi ih ima tokom cele godine.

Buđ u zatvorenom prostoru je obično viša tokom zimskih meseci, a poplava, curenje vode i kondenzacija povećavaju rizik od pojave buđi. Ona često zavisi od nivoa vlage u kući.

Koje vrste postoje:

• uobičajena buđ na otvorenom (može biti povezana sa teškom astmom) – alternaria,
• najčešća vrsta na otvorenom, koja se prenosi vazduhom – cladosporium,
• uobičajena plesan koja se nalazi u zatvorenom i otvorenom prostoru, povezana je sa brojnim alergijskim problemima, uključujući i teško proširenje bronhija u plućima – aspergillus,
• Penicillium je uobičajena alergija na buđ u zatvorenom koja nije povezana sa alergijom na penicilin,
• postoje još neke vrste alergija na buđ koje se nalaze u trulim biljkama, na poljoprivrednim površinama, na travnjacima u toplijim krajevima…

Većina spora mogu biti alergeni i oni će možda izzvai zapaljenski proces kod osetljivih ljudi.

Kako se postavlja dijagnoza alergije na buđ i plesni?

Ova alergija se postavlja na osnovu simptoma pacijenta, fizičkog pregleda i testiranja. Važno je da primetite kada se javljaju simptomi i da li vam nešto pomaže da oni budu blaži. Lekaru će značiti odgovori na različita pitanja, kako bi što lakše postavio dijagnozu. Lekar će vas poslati na testiranje kako bi utvrdio da li imate alergiju na buđ, a ne gljivičnu infekciju.

Ova vrsta alergija se zasniva na individualnoj osetljivosti, a ne na količini ili vrsti plesni kojoj ste izloženi. Ako primetite da ste osetljivi na buđ u svom domu, preporučuje se čišćenje. Idealno je, ukoliko imate mogućnosti da angažujete stručnu pomoć pri čišćenju, da se ne biste sami izlagali još više. Bilo bi dobro da sanirate uzrok pojave plesni, kao što je višak vode.

Lečenje alergije na buđ i plesni

Alergija se može lečiti. Pre svega je dobro eliminisati uzrok alergije, kada je to moguće. Ukoliko, pak, nije u potpunosti moguće, mogu se koristiti lekovi, koji se i inače koriste kao terapija za alergije. Kortikosteroidi su efikasni u lečenju nazalnih simptoma, kao i kod problema sa očima. Trebalo bi da se u kontinuitetu koriste nekoliko nedelja.

Šta bi trebalo još preduzeti:

• Ukoliko se javlja alergija zbog spoljnih faktora, prozore treba držati zatvorenim, kao i vrata, a koristite klima uređaj opremljen filterima za vazduh.
• Kontrolišite vlagu u zatvorenom pomoću ovlaživača ili pak apsorbera vlage.
• Popravite mesta na kojima curi voda (kupatilo, podrum, kuhinja).
• Obezbedite ventilaciju vlažnih mesta.
• Očistite kontaminirane površine sredstvima za čišćenje.
• Koristite HEPA filter na usisivačima.
• Ograničite sobne biljke i utvrdite da nemaju plesni na listovima ili u zemlji u saksiji.

Alergija na buđ nije retkost, ali se često previdi. O njoj se ne priča učestalo kao kada je u pitanju polenska alergija. Ova alergija je opasna samo za ljude koji imaju astmu, dok drugima ne može izazvati teže simptome.

_{Objavljen: 21. april 2023. godine, ažuriran: 5. novembar 2024. godine}