Zakonodavni proces razvoda: Koraci i prava u Srbiji

Razvod braka je pravni, ali i duboko lični proces. U Srbiji, zakonodavni okvir razvoda postavljen je tako da štiti prava oba supružnika, ali i interese dece, ukoliko ih brak ima. Razumevanje procedura, prava i obaveza pomaže da se ovaj proces prođe sa manje neizvesnosti, konflikata i dugoročnih posledica. U nastavku sledi jasan i pregledan vodič kroz zakonodavni proces razvoda u Srbiji.

Pravni osnov za razvod braka u Srbiji

Razvod braka u Republici Srbiji regulisan je Porodičnim zakonom. Osnovni princip zakona je da brak može biti razveden kada su bračni odnosi teško i trajno poremećeni ili kada brak objektivno više ne ostvaruje svoju svrhu.

Zakon ne insistira na dokazivanju „krivice“, već na proceni stvarnog stanja odnosa.

Zakonodavni proces razvoda i načini razvoda braka

U Srbiji postoje dva osnovna načina razvoda:

1. Sporazumni razvod

Ovo je najjednostavniji, najbrži i najmanje konflikan način razvoda.

Uslovi za sporazumni razvod:

• saglasnost oba supružnika da se brak razvede
• postignut sporazum o:
  • vršenju roditeljskog prava (ako imaju decu)
  • izdržavanju dece
  • podeli zajedničke imovine (nije obavezno u istom postupku)

Sporazumni razvod se pokreće zajedničkim predlogom sudu.

2. Razvod po tužbi

Ako ne postoji saglasnost među supružnicima, razvod se pokreće tužbom jednog supružnika.

Sud tada:

• utvrđuje da li su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni
• posebno odlučuje o:
  • deci
  • izdržavanju
  • stanovanju deteta
  • roditeljskom pravu

Ovaj postupak je duži, složeniji i emocionalno zahtevniji.

Zakonodavni proces razvoda: Postupak pred sudom – korak po korak

1. Podnošenje predloga ili tužbe

Postupak se pokreće pred osnovnim sudom prema:

• mestu poslednjeg zajedničkog prebivališta ili
• prebivalištu tuženog supružnika

2. Pokušaj mirenja ili posredovanja

Kod brakova sa maloletnom decom sud može uputiti supružnike na posredovanje, kako bi se pokušalo sa:

• mirnim rešavanjem spora
• zaštitom interesa deteta

Posredovanje nije obavezno ako je očigledno da brak nema šansu za opstanak.

3. Uključivanje Centra za socijalni rad

Ako postoje maloletna deca, sud obavezno pribavlja mišljenje Centra za socijalni rad, koji daje stručno mišljenje o:

• najboljem interesu deteta
• roditeljskom kapacitetu oba roditelja
• modelu viđanja i starateljstva

4. Sudska odluka

Sud donosi presudu kojom:

• razvodi brak
• odlučuje o roditeljskom pravu
• utvrđuje alimentaciju
• reguliše kontakte deteta sa roditeljem s kojim ne živi

Zakonodavni proces razvoda – Photo by Sasun Bughdaryan on Unsplash

Prava i obaveze supružnika nakon razvoda

Starateljstvo i roditeljsko pravo

Roditeljsko pravo može biti:

• samostalno (jedan roditelj)
• zajedničko (ako postoji saglasnost i dobra komunikacija)

Osnovni princip: najbolji interes deteta.

Alimentacija

Alimentacija je često jedna od najemotivnijih tema nakon razvoda, jer se u njoj prepliću osećaj odgovornosti, krivice, straha i neizvesnosti. Ipak, važno je jasno razumeti jednu stvar: alimentacija nije kazna za roditelja koji ne živi sa detetom, niti „pomoć“ drugom roditelju. Ona je zakonsko pravo deteta.

Kada se roditelji raziđu, dete ne prestaje da ima iste potrebe. Ono i dalje mora da jede, ide u školu, ima odeću, zdravstvenu negu, slobodne aktivnosti i stabilno okruženje. Zakon upravo iz tog razloga propisuje obavezu izdržavanja deteta za roditelja s kojim dete ne živi, jer roditeljstvo ne prestaje razvodom.

Visina alimentacije ne određuje se proizvoljno, niti prema željama ili emocijama roditelja. Sud uvek polazi od realnih potreba deteta – njegovog uzrasta, zdravstvenog stanja, obrazovanja i životnih okolnosti. Paralelno sa tim, uzimaju se u obzir i stvarne finansijske mogućnosti roditelja koji plaća alimentaciju. Cilj nije iscrpljivanje jednog roditelja, već obezbeđivanje stabilnosti detetu.

U situacijama kada roditelj ne ispunjava ovu obavezu, zakon jasno štiti dete. Alimentacija je zakonska obaveza i, ukoliko se ne plaća dobrovoljno, može se prinudno izvršavati putem suda i izvršitelja. Time se šalje jasna poruka da izdržavanje deteta nije stvar ličnog izbora, već trajna odgovornost.

Kada se alimentacija posmatra iz ove perspektive – ne kao konflikt između bivših partnera, već kao kontinuitet brige o detetu – ona prestaje da bude izvor borbe i postaje ono što zaista jeste: osnov sigurnosti deteta u promenjenim porodičnim okolnostima.

Brak25.05.2025

Da li ste spremni za razvod – 8 pitanja koja sebi morate da postavite

Odnosi u porodici06.02.2025

Bračno savetovanje: Kada je vreme da potražite bračno savetovanje

Brak18.12.2024

Glavni prediktori za razvod: Nauka je pokazala da su ovo 4 glavna prediktora za krah braka

Zakonodavni proces razvoda: Podela imovine posle razvoda

Kada dođe do razvoda, jedno od pitanja koje gotovo uvek izaziva najviše nedoumica i tenzija jeste podela imovine. Mnogi ljudi polaze od pretpostavke da imovina „pripada onome na koga glasi“, ali porodično pravo u Srbiji polazi od sasvim drugačijeg principa. Sve što je stečeno tokom trajanja braka smatra se bračnom tekovinom, bez obzira na to da li je formalno upisano na ime jednog ili oba supružnika. Suština nije u papiru, već u tome da je imovina nastala zajedničkim životom i doprinosom.

U praksi, podela imovine može da se dogodi na dva načina. Kada među bivšim partnerima postoji minimum komunikacije i spremnosti na dogovor, imovina se može podeliti sporazumno. Takav dogovor je najbrži, najmanje iscrpljujući i često najpravičniji način da se zatvori jedno životno poglavlje. Sporazum daje bivšim supružnicima mogućnost da sami odluče kako će podeliti ono što su zajedno sticali, umesto da odluku prepuste sudu.

Međutim, kada dogovor nije moguć, podela imovine se rešava sudskim putem, u posebnom postupku. Sud tada razmatra poreklo imovine, doprinos oba supružnika i okolnosti pod kojima je ona stečena. Iako zakon polazi od pretpostavke da je podela jednaka, ta pretpostavka nije apsolutna. Ukoliko se dokaže da je jedan supružnik dao znatno veći doprinos – bilo kroz finansijska ulaganja, bilo kroz brigu o domaćinstvu i deci – sud može odlučiti da raspodela ne bude striktno pola-pola.

Zato je važno razumeti da podela imovine nije mehaničko deljenje, već proces u kojem se vrednuje celokupan zajednički život. Pravičnost ne znači uvek matematičku jednakost, već uvažavanje stvarnog doprinosa oba partnera u periodu dok je brak trajao.

Pravo na izdržavanje bivšeg supružnika

Bivši supružnik može imati pravo na izdržavanje ako:

• nema dovoljno sredstava za život
• nije sposoban za rad
• razvod ne predstavlja zloupotrebu prava

Ovo pravo se ne dodeljuje automatski.

Koliko traje i koliko košta razvod

• Sporazumni razvod: nekoliko meseci
• Razvod po tužbi: može trajati i godinu dana ili duže

  

  Zakonodavni proces razvoda – Photo by Dimitar Belchev on Unsplash

Troškovi zavise od:

• vrste postupka
• advokatskih usluga
• sudskih taksi

Sporazumni razvod je uvek finansijski i emocionalno povoljniji.

Koliko košta razvod u Srbiji?

Cena razvoda u Srbiji u velikoj meri zavisi od toga da li se supružnici razilaze uz dogovor ili kroz sudski spor. Kada je reč o sporazumnom razvodu, troškovi su relativno niski i predvidivi. U praksi se svode na osnovne sudske takse, koje se kreću u rasponu od nekoliko hiljada dinara, eventualnu overu sporazuma kod notara i, ako se angažuje advokat, honorar koji najčešće iznosi od oko 150 do 300 evra za ceo postupak. Zbog toga se sporazumni razvod često može završiti sa ukupnim troškom od pedesetak do najviše trista evra, uz znatno kraće trajanje i manji emocionalni pritisak.

Suprotno tome, razvod po tužbi gotovo uvek znači veće finansijsko opterećenje. Sudske takse su veće, postupak traje duže, a advokatski troškovi se u praksi kreću od nekoliko stotina do više od hiljadu evra, u zavisnosti od broja ročišta i složenosti spora. Ako se u razvod uključe pitanja starateljstva, alimentacije ili podele imovine, ukupni troškovi lako mogu dostići raspon od 500 do 1.500 evra, a kod sporova oko nekretnina, kredita ili veštačenja i znatno više. Zbog toga se u praksi pokazuje da razvod nije najskuplji zbog samog prekida braka, već zbog dugotrajnih sukoba i izostanka dogovora, dok sporazumni razvod gotovo uvek ostaje najpovoljnija opcija – i finansijski i životno.

Važne napomene

• Razvod braka ne utiče na roditeljska prava i obaveze – roditeljstvo ne prestaje razvodom
• Sud nije mesto kažnjavanja, već procene realnih odnosa
• Sporazumi koji ugrožavaju interese dece neće biti potvrđeni

Rezime

Zakonodavni proces razvoda u Srbiji postavljen je tako da omogući razvod braka bez dokazivanja krivice, uz snažan fokus na zaštiti dece i osnovnih prava oba supružnika. Razumevanje procedura, prava i obaveza ključno je za donošenje promišljenih odluka i smanjenje konflikata. Kada god je moguće, sporazumni razvod ostaje najzdravija opcija – pravno, emocionalno i dugoročno.

_Literatura:

1. _{Portal pravosuđa Srbije – https://portal.sud.rs/sr/baza-znanja/deoba-zajednicke-imovine-supruznika}
2. _{Otvorena vrata pravosuđa – https://otvorenavratapravosudja.rs/pitanja-i-odgovori/vodic-kroz-pravno-uredenje-braka/sporazumni-razvod-braka}
3. _{Paragraf: Porodični zakon – https://www.paragraf.rs/propisi/porodicni_zakon.html}

Zašto brak bez seksa nije dobra opcija?