Kolposkopija: šta je, da li boli i kada je neophodna?
Kolposkopija može otkriti promene na grliću materice mnogo pre nego što postanu ozbiljne, a sama procedura traje svega nekoliko minuta i često spašava život.
Kolposkopija je dijagnostička procedura kojom ginekolog detaljno pregleda grlić materice, vaginu i spoljašnji deo genitalne regije pomoću posebnog uređaja koji se naziva kolposkop.
Ova procedura najčešće se radi nakon abnormalnog Papa testa ili pozitivnog HPV nalaza, kako bi lekar mogao preciznije da proceni postoje li promene na ćelijama grlića materice.
Kolposkopija je minimalno invazivna, kratko traje i u većini slučajeva ne izaziva ozbiljan bol. U pojedinim situacijama tokom pregleda može se uzeti i mali uzorak tkiva – biopsija, radi dodatne analize.
U ovom tekstu
Šta je zapravo kolposkopija?
Kolposkopija omogućava lekaru da uz pomoć uvećanja i osvetljenja mnogo detaljnije pregleda tkivo grlića materice nego tokom običnog ginekološkog pregleda.
Kolposkop je uređaj koji:
- uvećava tkivo grlića materice
- omogućava detaljan pregled krvnih sudova i promena
- pomaže u otkrivanju abnormalnih ćelija
- olakšava uzimanje biopsije ukoliko je potrebna
Tokom pregleda lekar koristi posebne rastvore koji pomažu da se sumnjive promene lakše vide.
Zašto se radi kolposkopija?
Najčešći razlog za kolposkopiju jeste abnormalan Papa test, ali postoje i druge situacije kada lekar može preporučiti ovu proceduru.
Kolposkopija se može raditi zbog:
- abnormalnih ćelija na Papa testu
- pozitivnog HPV testa
- sumnje na prekancerozne promene
- kontaktnog krvarenja nakon odnosa
- hronične upale grlića materice (cervicitis)
- genitalnih bradavica
- neuobičajenog vaginalnog krvarenja
- praćenja prethodno lečenih promena
- sumnjivih polipa ili drugih promena na grliću materice
Ova procedura pomaže lekaru da proceni da li su promene bezazlene ili zahtevaju dodatno lečenje.
Kako izgleda kolposkopija?
Kolposkopija se obavlja u ginekološkoj ordinaciji i najčešće traje između 5 i 10 minuta. Pregled je veoma sličan standardnom ginekološkom pregledu.
Tok procedure
Tokom pregleda:
- žena leži na ginekološkom stolu
- lekar postavlja spekulum kako bi otvorio vaginalni kanal
- kolposkop se postavlja ispred vaginalnog otvora, ali ne ulazi u telo
- grlić materice se premazuje rastvorom sirćetne kiseline ili joda
- lekar posmatra promene pod uvećanjem
- po potrebi uzima se biopsija
Rastvor koji se nanosi na grlić može izazvati blago peckanje ili osećaj toplote, ali to uglavnom traje kratko.
Da li kolposkopija boli?
Većina žena kolposkopiju opisuje kao neprijatnu, ali ne i bolnu proceduru.
Tokom pregleda može se javiti:
- osećaj pritiska zbog spekuluma
- blago peckanje zbog rastvora
- kratkotrajna nelagodnost
- blagi grčevi ukoliko se uzima biopsija
Ako lekar uzme uzorak tkiva, moguće je osetiti kratko štipanje ili bol sličan menstrualnim grčevima.
Šta je biopsija tokom kolposkopije?
Ukoliko lekar primeti sumnjive promene, može uzeti mali uzorak tkiva sa grlića materice radi laboratorijske analize. Izvor: Glown
Postoje dve osnovne vrste biopsije:
- biopsija spoljnog dela grlića materice
- biopsija unutrašnjeg dela cervikalnog kanala
Biopsija omogućava da se utvrdi:
- da li postoje prekancerozne ćelije
- da li su promene povezane sa HPV infekcijom
- da li postoji rak grlića materice
- koliko su promene ozbiljne
Uzimanje biopsije može izazvati blago krvarenje nekoliko dana nakon procedure.
Kako se pripremiti za kolposkopiju?
Za najbolju preglednost grlića materice preporučuje se da žena nije u menstrualnom periodu tokom pregleda, mada pojedini lekari mogu obaviti kolposkopiju i tada.
Najčešće preporuke pre procedure uključuju izbegavanje:
- seksualnih odnosa 24 sata pre pregleda
- vaginaleta i krema
- tampona
- vaginalnog ispiranja
Važno je obavestiti lekara ukoliko postoji mogućnost trudnoće ili alergija na jod, lateks ili određene lekove.
Šta se dešava nakon kolposkopije?
Nakon same kolposkopije bez biopsije većina žena odmah može da nastavi sa svakodnevnim aktivnostima. Moguće je da se javi blago tačkasto krvarenje, osećaj nelagodnosti i lagani grčevi. Ako je urađena biopsija, oporavak može trajati jedan do dva dana.
Oporavak nakon biopsije
Nakon biopsije mogu se javiti:
- tamniji sekret
- blago vaginalno krvarenje
- bolovi nalik menstrualnim
- osećaj umora
Lekar može koristiti posebne rastvore za zaustavljanje krvarenja, zbog čega sekret ponekad može biti tamnosmeđe ili crne boje, nalik talogu kafe. To je normalna pojava i obično nije razlog za zabrinutost.
Šta treba izbegavati nakon biopsije?
Kako bi tkivo pravilno zaraslo, lekar može savetovati da se nekoliko dana izbegavaju:
- seksualni odnosi
- tamponi
- vaginalna ispiranja
- intenzivne fizičke aktivnosti
U većini slučajeva oporavak prolazi brzo i bez komplikacija. Izvor: ACOG
Rezultati kolposkopije – šta znače?
Rezultati zavise od toga da li su tokom pregleda pronađene abnormalne ćelije. Mogući nalazi uključuju:
- uredan nalaz
- blage promene koje zahtevaju praćenje
- HPV promene
- prekancerozne ćelije
- ozbiljnije abnormalnosti koje zahtevaju dodatno lečenje
Ako je urađena biopsija, uzorak se šalje na patohistološku analizu. Na osnovu rezultata lekar može preporučiti:
- češće Papa testove
- HPV testiranje
- LEEP proceduru
- lasersko uklanjanje promena
- konizaciju
- krioterapiju
Rizici i moguće komplikacije
Kolposkopija je veoma bezbedna procedura i ozbiljne komplikacije su retke. Međutim, nakon biopsije mogu se javiti: infekcija, obilnije krvarenje, bol u donjem delu stomaka, kao i temperatura ili neprijatan vaginalni sekret. Potrebno je javiti se lekaru ukoliko:
- krvarenje postane obilno
- menjate više od jednog uloška na sat
- imate temperaturu ili jezu
- osećate jak bol
- sekret postane žut ili neprijatnog mirisa
Kolposkopija tokom trudnoće
Kolposkopija se može bezbedno raditi i tokom trudnoće. Izvor: Planned Parenthood
U pojedinim slučajevima lekar može odložiti biopsiju do nakon porođaja, osim ako proceni da je neophodna ranija dijagnostika.
Zbog pojačane prokrvljenosti tokom trudnoće biopsija može izazvati nešto obilnije krvarenje nego inače.
HPV i značaj redovnih kontrola
Veliki broj abnormalnih promena na grliću materice povezan je sa HPV infekcijom. Važno je znati:
- HPV je veoma čest virus
- većina infekcija prolazi spontano
- redovni Papa testovi smanjuju rizik od raka grlića materice
- kolposkopija omogućava rano otkrivanje promena
Rano otkrivanje prekanceroznih ćelija omogućava uspešno lečenje pre razvoja karcinoma.
Rezime
Kolposkopija je važna dijagnostička procedura koja omogućava detaljan pregled grlića materice i rano otkrivanje abnormalnih promena. Sama procedura je kratka, minimalno invazivna i uglavnom dobro podnošljiva.
Iako abnormalan Papa test može izazvati zabrinutost, važno je znati da mnoge promene nisu opasne i da se upravo zahvaljujući kolposkopiji mogu otkriti i lečiti na vreme.
FAQ – najčešća pitanja o kolposkopiji
- Koliko traje kolposkopija? Najčešće između 5 i 10 minuta.
- Da li kolposkopija boli? Obično ne boli, ali može izazvati blagu nelagodnost ili grčeve.
- Da li kolposkopija znači da imam rak? Ne. Kolposkopija služi da se detaljnije pregledaju promene koje često nisu kancerogene.
- Da li mogu da idem na posao nakon procedure? Da, većina žena odmah nastavlja normalne aktivnosti.
- Šta ako tokom kolposkopije uzmu biopsiju? Mogući su blagi bolovi i oskudno krvarenje nekoliko dana.
- Kada stižu rezultati biopsije? Najčešće u roku od nekoliko dana do dve nedelje.
- Da li je tamni sekret nakon biopsije normalan? Da. Posebni rastvori za zaustavljanje krvarenja mogu izazvati tamnosmeđ ili crn sekret nalik talogu kafe.
Sve o ginekologiji, preventivnim pregledima i lečenju u kategoriji GINEKOLOGIJA ⇓
