Još jedna mama nam je pričala o tome kako usklađuje svoje poslovne i privatne obaveze. Jasmina Katinski je filolog, stalno zaposlena, mama je petogodišnjeg Dušana i jednogodišnje Anice, a znate je i kao autora bloga Čarapice.
Čime si se bavila pre rođenja dece? Kako je izgledao jedan tvoj dan?
Ne sećam se. Šalu na stranu, to mi zaista tako daleko zvuči i toliko toga se desilo od kada sam mama da se pitam šta sam, zaboga, radila sa tolikim slobodnim vremenom. Malo pre nego što sam zatrudnela sam se zaposlila i upisala doktorske studije na Filološkom fakultetu u Beogradu, tako da sam i dalje u istoj situaciji, samo sa mnogo manje vremena.
Čime se sve baviš trenutno, kada je posao u pitanju?
Bavim se naučnim radom u polju književnosti. Konkretno sam zaposlena na Institutu za književnost i umetnost na jednom malom ali divnom projektu koji se bavi narodnom književnošću i tradicijom.
Kada si počela da radiš nakon porođaja?
Počela sam da radim godinu dana nakon porođaja, ali ne odmah punom parom i punim radnim vremenom. Moja deca su oba puta krenula u jaslice par dana nakon prvog rođendana i ja se nakon adaptacije od dve-tri nedelje vraćam svojim obavezama.
Ko čuva decu kada imaš poslovne obaveze?
Imam tu sreću da radim takav posao koji zahteva dosta istraživačkog rada, odlaske u biblioteke, pa i rad od kuće, pa sam fleksibilna dovoljno da decu čuvam sama i nemam tu vrstu pomoći kada su bolesni ili kada ne idu u vrtić. Kada nemam vrtić ni mogućnost da ne radim, što je retko, decu čuva baka.
Kako usklađuješ pisanje bloga sa decom?
Deca jesu moj blog. Sve što radim s njima i zbog njih inspiracija mi je za blog, tako da mi nije teško da izdvojim vreme i nađem energiju. Pišem uglavnom kada deca spavaju, kasno noću, jer jedino tada imam mir.
Da li stižeš da se baviš kućnim obavezama pored dece i posla?
Na mojoj lestvici prioriteta i rasporeda obaveza kućni poslovi se najniže kotiraju, pa moram priznati da to najviše i trpi. Tešim se time da je to i najmanje važno kada gledam neku širu sliku. Ali moram da napomenem da sve obaveze oko kuće i dece nisu samo moje, da u tome imam ravnopravnog partnera i onda je lakše i više može da se postigne.
Da li stižeš da se baviš planiranjem obroka i kuvanjem za vas četvoro?
Obroke ne planiram, kuvam svaki drugi dan i to su uglavnom jela koja se brzo spremaju ili se “sama kuvaju”. Imam nekoliko jela koja stalno “vrtim”, a onda me uhvati neko ludilo da moramo da jedemo kelerabu i karfiol, pa eksperimentišem nešto sa gugla, pa se ukućani mršte ili oduševe, nikad se ne zna.
Da li razmišljaš o tome da jednog dana blog bude tvoje primarno zanimanje?
Primarno zanimanje ne, jer mnogo volim svoj posao, a i svesna sam da od bloga jako teško da može da se živi, ali bih volela da mogu da razvijem neki lep i isplativ hobi i na tome svakodnevno vredno radim.
Da li ljudi iz tvog okruženja imaju razumevanja za to da ti imaš i deo posla koji obavljaš kod kuće?
Naravno. Srećna sam što imam podršku i razumevanje u svakom smislu. Da nije tako, možda i ne bih radila sve što radim. Ili bi mi bar to išlo mnogo teže i sporije.
Šta misliš, da li ti je lakše što radiš primarno imaš stalan posao sa radnim vremenom?
Često kažem da ne postoji bolji posao za majku od mog. Radno vreme mi se zvanično završava u 15 č., što mnogo znači kada treba pokupiti decu iz vrtića i provesti deo dana s njima kvalitetno. S druge strane, postoji mnogo obaveza koje nije moguće završiti u toku radnog vremena i koje bi trebalo obavljati nakon toga, a ja to prosto ne stižem jer sam posvećena deci i porodici. Tako da koristim prednosti svog posla i napredujem nešto sporije od očekivanog i možda uobičajenog, ali ne može se baš sve. A ja želim sve.
Kada si se prvi put odvojila od deteta na više od 2-3 sata?
Jao sramota me da kažem, mislićete da sam neka lujka. Meni je jako teško da se odvajam od dece u njihovoj prvoj godini, možda zbog dojenja, možda zbog nekih drugih bubica u mojoj glavi, ali prvo veće odvajanje nam je oba puta bio moj povratak na posao. Ja volim da provodim vreme sa svojom decom i srećna sam što mi sam imala priliku da tako i bude.
Koji savet bi dala mamama koje uskoro treba da se vrate na posao?
Nemam savet, imam iskustvo, a ono i ne mora da bude svima takvo. Sada sa Anicom prolazim kroz težak period odvajanja i žal zbog povratka na posao. I ovog puta me je, kao i prvog, pukla emocija toliko jako da sam čak razmišljala i o tome da napustim posao i budem samo majka. Međutim, posle prvih par meseci, kada se i deca i ja uhodamo, shvatim da bi napuštanje posla bila velika greška. Ja volim da sam mama, ali nikako ne bih volela da sam samo mama i prija mi da budem i prijateljica i zaposlena i mama koja ima blog i hobije i još mnogo toga. A kad sam ja zadovoljna, onda sam i strpljivija i bolja mama.
Tekst: Tamara Petković
Foto: privatna arhiva (zabranjeno svako korišćenje)
Pročitajte šta o usklađivanju poslovnog i privatnog kažu druge mame – KLIK
