U novom intervjuu na portalu Demetra, svoje iskustvo sa prvom godinom majčinstva podelila je Aleksandra Petrovski. Ona je brend priprovedač i kreator sadržaja, ali i mama jednogodišnje devojčice. Brižljivo je birala i planirala, kako svoj poslovni, tako i privatni put, te je trudnoća došla očekivano. Stoga smatra da je u boljoj poziciji od mnogim mama, jer ima privilegiju da uklapa poslovne i privatne obaveze i bude sa bebom kod kuće.

Mi, sa portala Demetra, joj kažemo da je retkost da neko tako mudro planira i da je sve sama postigla i zaslužila da sada uživa. Pročitajte kako se Aleksandra snašla u ulozi majke, pa sami procenite.

Zaposlena mama: Aleksandra Petrovski

Da li ste na isti način obavljali posao pre rođenja deteta? Kako je izgledao jedan vaš dan?

Tek nakon što sam postala mama shvatila sam koliko sam pre imala slobodnog vremena, mada sam dosta radila. Zbog prirode posla nijedan dan nije izgledao potpuno isto, te sam uvežbala fleksibilnost. No, sada je ona definitivno na višem nivou.

Pre nego što sam dobila dete prepodne je bilo rezervisano za zadatke koji zahtevaju najveću koncentraciju, pa zatim nakon podneva komunikaciju sa klijentima, sastanke, odlaske na događaje… Gde god sam mogla išla sam peške i usput slušala podkaste.

Gde ste trenutno poslovno angažovani?

Kreiram sadržaj za nekoliko velikih kompanija i držim edukacije u oblasti poslovnog pripovedanja.

Da li ste počeli da radite nakon porođaja?

Porodila sam se 15 dana nakon što je Svetska zdravstvena organizacija proglasila pandemiju COVID-19, te je moja odluka bila da 2-3 dana po izlasku iz porodilišta počnem da radim pomalo. Imajući u vidu sve okolnosti (u prvih 40 dana, suprug i ja nismo imali nikakvu pomoć, osim podrške Viberom i ručkova koje nam je moja mama spremala), isto bih ponovila.

To angažovanje mi je pomoglo da održim glavu iznad vode u čitavoj potpuno nepoznatoj i neizvesnoj situaciji. Sada u šali kažem da mi je to bila okupaciono-radna terapija i konekcija sa “prethodnim” životom.

Kako usklađujete obaveze oko posla i deteta?

Imam ogromnu privilegiju da suprug radi od kuće i takođe ima fleksibilno radno vreme, kao i da smo ravnopravni partneri u svim kućnim i porodičnim obavezama. Uz to i ćerka lepo spava noću. U suprotnom bih verovatno morala svoje ambicije da stavim na pauzu.

Ne preterujem kada kažem da radimo u 3 smene i da je uvek makar jedan laptop u našoj radnoj sobi aktivan. Maltene spavamo i radimo na smenu. Da se ne zavaravamo, bilo je dana kada legnem u krevet u 5, a beba se probudi posle sat vremena i traži da doji.

Ja najveći deo posla obavljam noću, tako da tokom dana samo odgovaram na bitne i hitne pozive i poruke. Sada radim manje, ali kvalitetnije. Mislim da je to i rezultat odvojenosti od ekrana. Imam više vremena da o nekoj ideji promislim, preispitam je i pronađem još bolje rešenje. Na sopstvenom primeru potvrdila sam da ograničenje resursa (u mom slučaju vremena) crpi iz tebe novu kreativnost.

Da li sada stižete da se bavite kućnim obavezama pored druženja sa porodicom i posla?

Uvek ću pre odabrati da vikendom odemo negde u prirodu, nego da sređujem kuću. Svakog dana, koliko mi beba dozvoli, uradim ponešto i onda izbegavam onaj trenutak velikog spremanja.

Da li kuvate i kako se organizujete, kada su obroci u pitanju?

Iako je ovo portal, nema toliko prostora koliko bih se zahvaljivala mami i svekrvi na svim spremljenim obrocima. Tu je i dostava hrane, kroz koju povremeno ugađamo sebi i kompenzujemo to što više od godinu dana nismo privirili u restoran.

Ogromna je pomoć što sam maltene oslobođena kuvanja ručka za nas dvoje i pripremam obroke samo za bebu. Najčešće vikendom pravim raspored za narednih 7 dana i onda kombinujem tako da na primer skuvam žitarice, koje će večerati naredna 2 dana.

Kako vam se čini, da li je lakše biti majka sa fiksnim radnim vremenom ili je fleksibilno radno vreme bolja opcija?

Rad od kuće i fleksibilno radno vreme za mene su blagodet. Baš skoro sam razmišljala za koliko veću platu ili koju drugu pogodnost bih se toga odrekla. Posebno je to od koristi, u našem slučaju, kada ne planiramo da dete ide u jaslice, a sva je prilika da ćemo makar do jeseni nastaviti samo nas dvoje da je čuvamo.

Da li ste se do sada odvajali od deteta na više od sat-dva? I kako je to izgledalo ako jeste?

Koronavirus, zbog koga se još uvek i to povremeno viđamo samo sa najužom porodicom, prilično mi je poremetio planove. Inače, bih verovatno zbog posla više odsustvovala iz kuće.

Možda sam u nekoj ranijoj inkarnaciji bila kamikaza, ali čak sam, kada je beba tek napunila 2 meseca, pripremala i držala nekoliko višesatnih edukativnih radionica. (To je bilo početkom leta, kada se epidemiološka situacija smirila) Mame koje doje razumeju kakvu sve to logistiku i fizički napor podrazumeva.

Zbog svega toga, i kada odem u kupovinu ili da obavim neke administrativne poslove, već osećam da mi nedostaje ćerka i proveravam šta radi, iako znam da se otac odlično stara o njoj.

Koji savet biste dali majkama koje uskoro treba da se vrate na posao?

Često smo svedoci da u medijima vidimo naslove ili komentare “porodila se pre samo X meseci, a sada izgleda kao bomba” ili “vratila se poslu X nedelja nakon porođaja”. Ranije je moja rekcija bila “wow! Duboko poštovanje”. Sada se na njih ježim. Sa iskustvom majčinstva mislim da je to preveliki teret društvenih očekivanja, posebno za prvorotke.

Da se razumemo, još uvek smatram da je brz povratak u formu ili na posao (pod uslovom da su svojevoljni) za respekt, ali ne smemo da prenebregnemo niz okolnosti koji tome prethodi ili doprinosi. Nažalost, većina ljudi čita samo naslove i onda je to dodatno istrgnuto iz konteksta i najčešće šteti, posebno u postnatalnom periodu, kada je žena neretko u emotivnom rodeu.

Mamama koje se uskoro vraćaju na posao rekla bih što i ostalim ženama: slušajte svoj unutrašnji glas i utišajte spoljašnje, idite svojim ritmom, ništa ne podrazumevajte i tražite pomoć. Samo nežno prema sebi.

Fotografije: Privatna arhiva

Pročitajte kako druge mame balansiraju između poslovnih obaveza i majčinstva OVDE.