Šetnja čuva zdravlje

Možda nemate vremena za vežbanje, ali mnogi tvrde da šetnja čuva zdravlje još bolje nego neki vidovi agresivnih vežbi.

Zašto kažemo da šetnja čuva zdravlje?

• Poboljšanje kardiovaskularnog zdravlja: Hodanje pomaže u jačanju srca i poboljšanju cirkulacije, što može smanjiti rizik od srčanih bolesti.
• Regulacija težine: Redovno hodanje može pomoći u održavanju zdrave telesne težine ili gubitku viška kilograma.
• Poboljšanje mentalnog zdravlja: Hodanje može smanjiti simptome depresije i anksioznosti, poboljšati raspoloženje i povećati nivo energije.
• Jačanje mišića i kostiju: Hodanje pomaže u jačanju mišića i kostiju, što može smanjiti rizik od osteoporoze i drugih problema sa kostima.
• Poboljšanje imuniteta: Redovna fizička aktivnost, uključujući hodanje, može poboljšati imunološki sistem i smanjiti rizik od infekcija.
• Poboljšanje probave: Hodanje može pomoći u regulaciji probave i smanjenju problema kao što su konstipacija i nadimanje.
• Povećanje kreativnosti: Studije su pokazale da hodanje može poboljšati kreativno razmišljanje i rešavanje problema.
• Smanjenje rizika od hroničnih bolesti: Redovno hodanje može smanjiti rizik od razvoja hroničnih bolesti kao što su dijabetes tipa 2, hipertenzija i određene vrste raka.

Koji su benefiti šetnje na telesnu težinu?

Hodanje ima brojne koristi za telesnu težinu i opšte fizičko zdravlje. Evo nekoliko ključnih benefita:

1. Sagorevanje kalorija: Hodanje pomaže u sagorevanju kalorija, što doprinosi smanjenju telesne težine ili održavanju zdrave težine. Broj sagorelih kalorija zavisi od brzine hodanja, trajanja i intenziteta.
2. Povećanje metabolizma: Redovno hodanje može povećati bazalni metabolizam, što znači da vaše telo sagoreva više kalorija čak i u mirovanju.
3. Smanjenje masnih naslaga: Hodanje može pomoći u smanjenju masnih naslaga, posebno u predelu stomaka, što je ključno za smanjenje rizika od metaboličkih bolesti.
4. Povećanje mišićne mase: Hodanje pomaže u jačanju i toniranju mišića, posebno nogu, što može doprineti povećanju mišićne mase i smanjenju telesne masti.
5. Kontrola apetita: Redovna fizička aktivnost, uključujući hodanje, može pomoći u regulaciji apetita i smanjenju želje za nezdravom hranom.
6. Poboljšanje varenje: Hodanje posle obroka može pomoći u poboljšanju varenja i smanjenju problema sa konstipacijom i nadimanjem.
7. Smanjenje stresa i emocionalnog jedenja: Hodanje može smanjiti nivo stresa, što može smanjiti emocionalno jedenje i pomoći u održavanju zdrave telesne težine.
8. Poboljšanje kvaliteta sna: Redovno hodanje može poboljšati kvalitet sna, što je važno za regulaciju telesne težine, jer nedostatak sna može dovesti do povećanja težine.
9. Podrška zdravlju kostiju: Hodanje jača kosti i može smanjiti rizik od osteoporoze, posebno kod starijih osoba.
10. Dostupnost i jednostavnost: Hodanje je pristupačno i jednostavno, ne zahteva specijalnu opremu ili članstvo u teretani, što ga čini lako primenjivim u svakodnevnom životu.

Kombinacija ovih faktora čini hodanje izuzetno efikasnim i jednostavnim načinom za održavanje zdrave telesne težine i opšteg fizičkog zdravlja.

Depresija i šetnja

Šetnja se preporučuje kako zdravim osobama, tako i onima koji pate od depresije. Hodanje se pokazalo kao dobar lek, skoro koliko i upotreba antidepresiva. Opšte je poznato da se šetnjom luči hormon seratonin, poznatiji kao hormon sreće. Engleski naučnici su utvrdili da šetnja pomaže i da vratimo izgubljeno samopouzdanje.

Polučasovna šetnja u prirodi kod 70% depresivnih osoba smanjuje depresiju, a kod 90% povećava samopouzdanje. Saznajte više: Depresija i sport: rizik od pojave se može smanjiti vežbanjem

Da li je šetnja dovoljna fizička aktivnost?

Šetnja može biti dovoljna fizička aktivnost za održavanje zdravlja, posebno ako se sprovodi redovno i u skladu sa preporučenim smernicama za fizičku aktivnost. Evo nekoliko načina kako šetnja može biti dovoljna fizička aktivnost i kako je učiniti efikasnijom:

Preporučene smernice za fizičku aktivnost

1. Trajanje: Preporučuje se najmanje 150 minuta umerenog intenziteta ili 75 minuta intenzivne fizičke aktivnosti nedeljno. To se može postići šetnjom 30 minuta dnevno, pet dana u nedelji.
2. Intenzitet: Da bi šetnja bila efikasna, treba da bude umerenog intenziteta. To znači hodanje dovoljno brzo da se ubrza puls i disanje, ali da se i dalje možete razgovarati bez većih problema.

Saveti za efikasnu šetnju

1. Brzina: Povećajte brzinu hodanja kako biste podigli intenzitet. Brza šetnja koja ubrzava puls je efikasnija za kardiovaskularno zdravlje i sagorevanje kalorija.
2. Nagib: Hodajte uzbrdo ili koristite trake za hodanje s nagibom kako biste povećali intenzitet i dodatno opteretili mišiće.
3. Dužina hodanja: Povećajte dužinu hodanja postepeno. Ako trenutno hodate 30 minuta, pokušajte da povećate na 45-60 minuta nekoliko puta nedeljno.
4. Intervali: Ubacite intervale u hodanje. Na primer, hodajte brzo jednu minutu, a zatim sporije dve minute i ponavljajte ciklus.
5. Dodajte otpornost: Nosite lagane tegove za ruke ili koristite prsluk sa opterećenjem kako biste povećali intenzitet vežbanja.
6. Promenite rutinu: Povremeno menjajte rutu hodanja kako biste izbegli monotoniju i angažovali različite mišiće.
7. Postavite ciljeve: Postavite dostižne ciljeve, kao što su povećanje broja koraka ili prelazak određene distance. Korišćenje pedometra ili aplikacija za praćenje aktivnosti može biti motivišuće.

Dodatni benefiti:

1. Povezivanje sa prirodom: Hodanje u prirodi može dodatno poboljšati mentalno zdravlje i smanjiti stres.
2. Socijalna interakcija: Hodanje s prijateljima ili grupama može povećati motivaciju i učiniti aktivnost prijatnijom.
3. Mindfulness: Hodanje može biti prilika za praksu mindfulness-a, fokusiranja na sadašnji trenutak i svesnost tela.

Redovna i pravilno intenzivirana šetnja može biti sasvim dovoljna fizička aktivnost za održavanje i poboljšanje opšteg zdravlja.

PRATITE NAS:

• Instagram
• Facebook
• RSS Feed
• YouTube

_{Objavljen: 22. jul 2015. godine, ažuriran: 4. jun 2024. godine}