PARADAJZ: Zašto je paradajz zdrav i da li je VOĆE ili POVRĆE?

Paradajz je veoma zdrava namirnica, a usled gajenja u stakleniku i uvoza poslednju deceniju je dostupan u mnogo više vrsta i tokom cele godine. On je glavni izvor antioksidansa likopena u ishrani koji ima brojne zdravstvene prednosti. Odličan je izvor i vitamina C, kalijuma, folata i vitamina K. Iako obično jedemo crveni, može se naći i u žutoj, narandžastoj, roze, zelenoj i ljubičastoj boji.

Zašto je zdrav?

Sadržaj vode u ovom plodu je oko 95%, a ostalih 5% su uglavnom ugljeni hidrati i vlakna. U 100 grama sirovog paradajza ima:

• 18 kalorija
• 95% vode
• 2,6 grama šećera
• 1,2 grama vlakana – većina je nerastvorljiva
• 0,2 grama masti
• 0,9 proteina
• 3,9 grama ugljenih hidrata (oko 4%) od čega su jednostavni šećeri glukoza i fruktoza oko 70%

Unos paradajza je povezan sa boljim zdravljem srca, smanjenim rizikom od raka i boljim zdravljem kože. Obzirom da je srčani i moždani udar najčešći uzrok smrti u svetu, ne treba zapostaviti značaj unosa paradajza. Unos likopena može pomoći smanjenju LDL (lošeg) holesterola. Smanjuje rizik od oksidativnog stresa i upale.

Kada je u pitanju prevencija karcinoma, opservacione strudije su pokazale da je niži stepen raka prostate, pluća i želuca. Smatra se da je visok sadržaj likopena odgovoran, ali je potrebno izvršiti još istraživanja. Kod žena je pokazano da visoka koncentracija karotenoida štiti od raka dojke.

Kada je u pitanju zdravlje kože, paradajz i njegove prerađevine mogu donekle štititi od opekotina od sunca, ali i poboljšati opšti izgled kože.

Sve prednosti paradajza

Poreklo ove namirnice je iz Južne Amerike, ali raste u Evropi već vekovima, pa se može smatrati domaćom namirnicom. 

On sadrži vitamine A, C i E, kao i flavonoide (prirodna anti-upalna supstanca), zatim kalijum i druge mineralne soli. Ako pojedete jedan paradajz, uneli ste oko 28% dnevnih potreba za vitaminom C. Osim toga, kalijum iz ove namirnice koristan je za kontrolu krvnog pritiska i prevenciju srčanih oboljenja, a vitamin K1 služi za zgušnjavanje krvi i pomaže zdravlju kostiju. Vitamin B9 (folna kiselina) važan je za normalan rast tkiva i funkciju ćelija, a posebno kada su u pitanju trudnice.

Osim toga, sadrži još i likopen, beta karoten (u telu se pretvara u vitamin A), naringenin (štiti od upale), hlorogenu kiselinu (antioksidant i ima sposobnost da snizi krvni pritisak),

Likopen u paradajzu

Najveća prednost paradajza je upravo likopen – antioksidans koji pomaže da se zaštitimo od štetnih slobodnih radikala. Likopen je koristan u borbi protiv raka prostate, dojke, želudca i kod senilne makularne degeneracije. Osim toga, likopen ima sposobnost da štiti kožu od uticaja štetnog UV zračenja, a ima i značajnu ulogu kao pomoć u smanjenju lošeg holesterola. Likopen doprinosi i zdravlju kože. Ukoliko želite glatku kožu, sa manje bora, jedite obilje ove namirnice kažu stručnjaci sa Univerziteta u Berlinu. Važno je naglasiti i da se likopen, odnosno paradajz mora jesti kao deo zdrave i uravnotežene ishrane, jer nije magična pilula koja preko noći može otkloniti sve probleme.
Zreo i crveni sadrži više likopena od svetlog, nezrelog ili čak zelenog.

Najviše likopena se nalazi u prozivodima koji su prerađevina: kečapu, soku od paradajza, pelatu i sosovima od paradajza. Iz ovih izvora se obezbeđuje oko 80% likopena. Ipak vodite računa o tome da je kečap prepun šećera, ali i da je savet lekara da se prednost uvek daje svežim i sirovim namirnicama kada su dostupne. Stoga dajte prednost svežem paradajzu, a druge oblike koristite za kuvanje i kada vam svež nije dostupan.

Kuvanje paradajza za podsticanje zdravog učinka

Kuvani paradajz sadrži više likopena od svežeg. Likopen je rastvorljiv u mastima pa je bolje da se sprema sa malo ulja.
Kuvanjem se smanjuje vitamin C, međutim, preporuka je da se jede naizmenično i svež i kuvani, odnosno onaj koji vam je u datom trenutku dostupan u lakšem, a pristupačnijem obliku.
Sosovi od ove namirnice kao baza mogu da se jedu kao čorba, dodatak testenini, gulašima, sosovima i pikantnim umacima. Svež se može jesti kao prilog i u salati ili u sendviču.

Alergija na paradajz

Alergija na paradajz je veoma retka, ali je češća kod osoba koje imaju alergiju na travu u odnosu na druge. On se generalno dobro podnosi i retkost je da se bilo kakav vid alergije na njega javi. U nekim situacijama ljudi koji imaju alergiju na lateks mogu da imaju unakrsnu reaktivnu reakciju na paradajz.

Da li je paradajz voće ili povrće?

Paradajz je verovatno jedna od češćih namirnica u upotrebi i obično se grupiše uz povrće, ali možda ste čuli da ga neki nazivaju voćem. Da li je paradajz voće ili povrće? Šta je to što zbunjuje i koje su razlike?

Nutritivno gledano, i voće i povrće su važan izvor vitamina, minerala i vlakana. ^{(Izvor: PubMed)} Sa druge strane voće i povrće imaju neke jasne razlike. Da li je određena hrana voće ili povrće zavisi od toga da li se stvari sagledavaju u botaničkom ili kulinarskom smislu. U botaničkom i naučnom smislu paradajz jeste voće. Formira se na lozi od malih cvetova i plod prirodno sadrži puno semena, koji se kasnije može koristiti za proizvodnju više biljaka.

Zašto se onda kaže i da je paradajz povrće?

Većina konfuzija potiče od toga što je u kulinarskim aplikacijama i marketima on svrstan među povrće, a ne među voće. Kuvanje je umetnost i sve češće se u pripremi koristi kombinacija slatkih i slanih ukusa, kao i kombinovanje, na primer, voća i mesa.

Tome do prinosi i vrsta hrane sa kojom se upotrebljava, a to je drugo povrće i isključivo slani recepti. Bilo da ga koristite kao deo jela ili sirov u salati, verovatno ćete ga i posoliti. Stoga se paradajz svrstava u povrće iako je botanički to vrsta voća. Paradajz nije jedina biljka oko koje se spori da li je u pitanju voće ili povrće. Osim njega, biljke koje rastu kao voće, a kulinarski se pripremaju kao povrće su: plavi patlidžan, krastavac, tikvica, tikva, paprika, grašak, bamija.

Sa druge strane, rabarbara se koristi za slatka jela, a zapravo se radi o povrću, a isto je i sa kolačem od šargarepe.

Jedan zanimljiv događaj je preokrenuo situaciju da paradajz definitivno počne da se smatra povrćem. Naime radi se o trgovcu koji je krajem 19. veka ovu namirnicu deklarisao kao voće jer je stopa carine bila niža. Vrhovni sud SAD-a 1893. godine, doneo je presudu da paradajz treba klasifikovati kao povrće zbog njegove kulinarske primene. Od tada se uglavnom više ne dovodi u pitanje da li je voće.

Još jednom možemo zaključiti, kao i kod svih saveta o ishrani da je ključ zdravlja u raznovrsnoj ishrani. Svaka namirnica ima svoje prednosti, a ni sa jednom ne treba preterivati prilikom unosa. Ovo je namirnica koju svako može naći u obliku koji voli, pa je nikako nemojte zapostavljati u ishrani.

_{Objavljen: 17. jul 2016. godine, ažuriran: 16. maja 2024. godine}zIozoziIIrvIISave