Celijakija je digestivni problem koji je uzrokovan abnormalnom reakcijom imuniteta na gluten, odnosno kao enteropatija osetljiva na gluten. Gluten je protein koji se nalazi u nekoliko vrsta žitarica: pšenica, spelta, ječam, a ovas je najčešće kontaminiran.
Problem je u tome što se gluten u tragovima može naći u mnogim prerađenim namirnicama, pa čak i u lekovima i kozmetici.
Pored celijakije, postoje još i intolerancija na gluten. A celijakiju ne treba mešati ni sa osetljivošću na gluten, koja nije autoimuni poremećaj. Kada je u pitanju celijakija, autoimuni odgovor na gluten su toksini koji uništavaju crevne resice, a kada su resice oštećene, telo nije u stanju da apsorbuje hranljive materije iz hrane što može dovesti do neuhranjenosti, ali i drugih zdravstvenih komplikacija. (*1)
U ovom tekstu:
Celijakija – autoimuna bolest
Statistika kaže da jedna od 100-150 osoba ima celijakiju. Što znači da bolest nije retka, učestalost je nešto manja od 1% u populaciji. Žene su ugroženije, jer se kod njih gotovo duplo češće javlja.
Kada se sumnja da je u pitanju celijakija?
Simpotomi celijakije obično uključuju probleme sa probavom i crevima, ali mogu se javiti i drugi problemi poput: gubitka težine, povraćanja, nadimanja, bolova u stomaku, dijareje ili zatvora.
Deca sa celijakijom se često mogu osećati umorno i razdražljivog, moguće je da budu sitnija od druge dece i da imaju odloženi pubertet.
Odrasli sa celijakijom mogu da imaju iste probavne simptome, ali pored toga i: anemiju, slabe kosti, umor, poremećaje kože (ekcem, vitiligo), utrnutnost i žmarce u rukama i nogama, promena boje zuba, ranice u ustima, nepravilni menstrualni ciklusi, neobjašnjiva neplodnost i spontani pobačaji. Više: Celijakija i neplodnost
Dermatitis herpetiformis
Dermatitis herpetiformis je uobičajeni simptom celijakije koji se javlja kod 15-25% ljudi sa ovim zdravstvenim stanjem. Odlikuje ga intenzivni svrab kože sa izbočinama i plikovima. Razvija se na laktovima, zadnjici i kolenima. Oni koji imaju ovaj problem uglavom nemaju probavne simptome. (*2)
Simptomi variraju i u zavisnosti od drugih faktora:
- kada je uveden gluten,
- količina glutena koja se jede,
- koliko je osoba dugo bila dojena,
- stanje oštećenja creva.
Neki ljudi nemaju naoko vidljive simptome, ali su paralelno razvili druga zdravstvena oboljenja prouzrokovana upravo celijakijom. Više: Simptomi celijakije
Da li je celijakija nasledna bolest?
Celijakija je nasledna u oko 10-20% slučajeva. (Izvor: Celiac.org) Što znači da je moguće da će je dete razviti ako imaju roditelji ili bliski rođaci. Postoje još neka stanja koja povećavaju rizik od celijakije, a to su:
lupus, reumatoidni artritis, autoimnuna bolest jetre, bolesti štitne žlezde, dijabetes tip 1, intolerancija na laktozu, tumor creva, Daunov, Turnerov i Sjogrenov sindrom.
Kako se postavlja dijagnoza celijakije?
Postavljanje dijagnoze počinje pregledom i postavljanjem pitanja od strane lekara. Lekari će morati da izvrše i različita testiranja da bi potvrdili dijagnozu. Ljudi koji imaju celijakiju često imaju visoke nove antiendomizijuma (EMA), kao i anti-tkivne transglutaminaze (tTGA) antitela. Zbog njih se radi analiza krvi, a testovi su najpouzdaniji dok pacijent još uvek konzumira gluten. Više: Dijagnoza celijakije
Ne postoji način da se celijakija trajno izleči, a osoba počne da jede pšenicu i unosi gluten.
Lečenje celijakije
Jedini način da se celijakija drži pod kontrolom jeste potpuno izbacivanje glutena iz ishrane. Ne postoji način da se celijakija trajno izleči, a osoba počne da jede pšenicu i unosi gluten. Jedini način da se creva izleče i ponovo formiraju resice jeste potpuno odsustvo glutena iz hrane. Vremenom ćete naučiti šta sve smete da jedete i kako da se pridržavate pravilne ishrane, a da jedete raznovrsno.
Jedna od važnijih stvari jeste i da naučite da tumačite etikete zbog skrivenog glutena u namirnicama. Osim toga možete jesti hranu koja je deklarisana „bez glutena“.
Simptomi se mogu poboljšati posle nekoliko dana ili nekoliko meseci u zavisnosti od stepena oštećenja creva. Važno je i da ne uklonite gluten iz ishrane pre vremena, kako biste mogli da utvrdite jasnu dijagnozu.
Kod dece do oporavka creva dolazi posle 3 do 6 meseci, a kod odraslih može proći do godinu do nekoliko godina da creva budu potpuno oporavljena.
Koje sastojke treba izbegavati?
- pšenica
- spelta
- raž
- ječam
- graham brašno
- griz
Ako na etiketi ne piše da je bez glutena izbegavajte:
- musli,
- hleb, dvopek, krutone,
- pivo,
- torte, kolače i pite,
- bombone,
- testeninu,
- prerađevine od mesa, kobasice i viršle,
- prelivi za salatu i sosevi,
- veganske mešavine koje su zamena za meso,
- gotove supe.
Dozvoljene žitarice su: heljda, kukuruz, pirinač, amarant, kinoa, tapioka, brašno od krompira, soje, pasulja i pirinča.
Dozvoljena hrana bez glutena su: meso, riba, jaja, voće, povrće, mahunarke, većina mlečnih proizvoda, vino, prirodni sokovi i rakije.
Objavljen: 10. jun 2013. godine, ažuriran: 8. maj 2024. godine
