Dete se boji da kaki i zadržava stolicu
Pozdrav,
U avgustu smo ostavili dnevne pelene jer sam po njoj videla da je spremna. Sama je krenula da seda na nošu kada bi piškila. Velika nužda je išla malo teže. Mesec dana pre nego što smo ostavili pelene, ja sam pokušala da ostavimo i nije kakila 7-8 dana. Išli smo kod pedijatra, rekao je da odložimo na mesec dana odvikavanje, dao lek Laktuloza i Mikrolax čepiće. Imala je užasno tvrdu stolicu i za nju tako malu teško. Super se očistila i nakon toga je lepo kakila samovoljno.
Počela je da ide u vrtić. Ubrzo smo ostavili i noćnu pelenu. Što se pelena tiče, nije ih tražila nazad nikada. Posle nekog perioda, opet je počela da zadržava stolicu. I ne kaki po 3 do 4 dana. I to su traume kada treba da kaki. Nekad je tvrđe, nekada ne, ali bez obzira ona ne želi da sarađuje kada treba da vrši nuždu. Pokušala sam ishranom regulisati, ali nisam uspela. Ja sam već jako jako nervozna, jer sam zatekla sebe kako ne mogu da joj pomognem, psihički me ubija pa samim tim i ja nju. Jer ne znam gde pucam. Moram pod hitno rešenje da nađem jer upropastiću rođeno dete.
Hvala!
ODGOVOR PSIHOTERAPUETA:
Poštovana Stela,
Zadržavanje stolice je uglavnom vezano za temu kontrole. Obično je to odgovor na neku situaciju, stanje neprijatnosti. Veoma je važno da mi odgovorite na sledeća pitanja kako bih Vam dala precizniji odgovor.
Koliko tačno godina/meseci ima Vaše dete?
Da li se u Vašoj porodici dogodila neka promena (selidba, rodjenje mladjeg deteta, veća odsutnost zbog posla i slično)?
Kako se Vaše dete adaptiralo na vrtić?
Da li ste uočili neku pravilnost kada je prisutno zadržavanje stolice?
Srdačan pozdrav,
Maja Antonić
NASTAVAK – ODGOVOR ČITATELJKE
Dete ima tačno 2 godine i 9 meseci.
Ništa se značajno nije događalo u našoj porodici a ni okolini pa da bih posumnjala da je uticalo isto na nju. Tata radi ceo dan, ali posao je u sklopu dvorišta pa često i ulazi u kuću kako bi bio tu sa nama.
Nije bilo problema oko adaptacije, mi smo mesec-dva dana unazad išli na tzv. adaptaciju i uživala je. Prvih nedelju dana je voljno isla,nakon toga je dosao period plakanja i odbijanja odlaska u vrtic trajao je isto nekih nedelju do dve dana,ali je brzo prosla tu fazu pa je sada sve uredu.
Primetila sam kada oseti da je vreme za praznjenje creva prci guzu napolje tj savija se i trci po kuci sva uplasena i vise joj mama,jako je strasno. Ali kada dodje vec do kraja da je kaka tu bez problema je izgura.
PSIHOTERAPEUT ODGOVARA
Poštovana Stela,
U skladu sa informacijala koje ste mi dali rekla bih da je ovo Vaš problem možda i više nego njen. Veoma je važno da razumete da deca preuzimaju osećanja, strahove i brige roditelja i stvari doživljavaju onako kako ih roditelj doživljava, a uglavnom i naglašenije jer nemaju dovoljno razvijene mehanizme da razumeju šta se zapravo dešava. Ukoliko je moja hipoteza ispravna, vi ste ušli sada u jedan začarani krug u kome je prisutno 1. Vaše očekivanje da dete nema problem tj. u iščekivanju ste da sve prodje bez problema, 2. dete prepoznaje Vašu uznemirenost, 3. javlja se zatvor, 4. Vi osećate razočarenje i očaj..i tako se krug ponavlja.
U ovakvim situacijama kada ne postoji zdravstveni razlog za ovakav simptom, kada vodite računa o ishrani koja potpomaže metabolički sistem i ne postoji realan spoljni faktor (promena, trauma i dr.) onda preostaje da se opustite i dozvolite joj da sama prevaziđe ovu fazu. Od neprocenjivog je značaja da se vi opustite.
Ukoliko situacija bude baš dugo trajala, ponovo se obratite lekaru.
Dodatno bih proverila sa vaspitačima da li su one primetile nešto tokom boravka u vrtiću, kako dete reaguje kada ste Vi odsutni i da li dete ima saveznika u konzumiranju slatkiša krišom.
Stojim Vam na raspolaganju za dodatna pitanja.
Srdačan pozdrav,
Maja Antonić
NOVO PITANJE MAME
Hvala Vam na odgovoru! Ali imala bih pitanje. Šta da kažem i kako da postupim u sledećoj situaciji (danas se dogodila): dete trči po kući sa osećajem za pražnjenja creva: Tri puta sam je stavljala na toalet. Ništa nisam forsirala. Trudila sam se da budem maksimalno opuštena koliko je to moguće u toj situaciji. Ona je sva tri puta sama sišla sa stavom “neću da kakim”. Ja sam samo ćutala. Nakon ta tri puta, posle 2 minuta nakon sto je sišla sa toaleta, ponovo su je uhvatili ti nagoni. Ja sam odlučila da pažnju okrenem na nešto drugo. Ona je tako trčkarala po kući sa rečenicom “joj ukakiću se”… I tako se završilo, ona se ukakila u gaće. Ja sam smireno reagovala i rekla da to nije ništa strašno jer je plakala što se ukakila u gaćice. Zato pitam: Kako da reagujem u takvoj situaciji? Šta da kažem?
Hvala!
ODGOVOR PSIHOTERAPEUTA
Poštovana Stela,
Vaš primer potvrđuje da devojčica na neki način privlači pažnju i manipuliše odlaskom u toalet. Pokušajte je motivisati na sledeći nači:
– recite joj da nikako ne koristi wc šolju jer je to za velike, pa kada i ona bude dovoljno velika moći će da je koristi (to joj možete reći kada se iz nekog drugog razloga nadjete u toaletu, npr. da perete ruke, kupate je). Predstavite joj to kao neki veliki čin, kroz priču. Kada se detetu za nešto kaže “to nikako ne može sada”, žude za tim da tu stvar isprobaju što pre. – ovo ima smila pod pretpostavkom da trenutno koristi nošu
– igrajte se sa njom tako što ćete neku njoj bitnu igračku (medu, zeku, lutku) učiti da koristi nošu; Ovaj pristup se koristi generalno prilikom skidanja pelena, ali svakako možete pokušati i u vašoj situaciji. Možete preko igračke oponašati ono što ona radi i korigovati “medu”. To može imati više efekata nego njoj direktno da se obraćate. Dok sprovodite ovakvu igru sa njom veoma je važno da to za Vas bude igra i da ste opušteni jer samo tada može zaista imati efekta.
Tu sam za sva dodatna pitanja.
Srdačan pozdrav i lep dan Vam želim,
Maja Antonić
MAMA DETETA ODGOVARA PSIHOTERAPEUTU
Pozdrav. Moram da Vam se zahvalim za savete jer su upalili. Dete sada uglavnom samovoljno ide da bavi nuždu, svaki dan. Ako nemate ništa protiv, daću sebi za pravo da Vam se obratim ako budem imala bilo kakve probleme?
PSIHOTERAPEUT ODGOVARA
Veoma mi je drago da čujem lepe vesti 🙂 Hvala Vam što ste to podelili samnom.
Naravno, slobodno me kontaktirajte.
Lep dan Vam želim!
Maja Antonić
