Da li je štetno govoriti detetu da “nije dobro”?
PITANJE:
Poštovani,
Činjenično stanje: Supruga i ja smo roditelji dečaka starosti godinu dana i 8 meseci. Živimo u stanu od 50m2 (nemamo dvorište), dete ne ide u vrtić, čuva ga baka, moja majka, koja dolazi svaki dan u naš stan, do pola 6 poslepodne kada se mi vraćamo sa posla. Redovno posećujemo bake i deke koji imaju kuće nadomak grada, dete ide u parkiće svaki dan, društven je, voli komunikaciju i stariju decu, stalno se osmehuje svima, vrlo je fizički aktivan i spretan.
{loadmodule mod_banners,Banner google u članku}
Pitanje je sledeće, da li supruga i ja grešimo u vaspitavanju kada “smatramo” da je dete bezobrazno kada baca igračke po stanu, kada neće da pokupi komadiće hrane koje on ostavi na podu? Mi insistiramo da on hranu pokupi sam i odnese do korpe, a to zna da traje više od pet minuta, gde mi detetu često povišenim tonom govorimo da “nije dobar dečak” fizički mu ne damo da se pomeri od mesta gde ja bacio igračku ili hranu, pasivno ga držeći za ruku i ponavljajući da pokupi dok sam ne pokupi ostatak koji je odbacio? Na prve reči da pokupi dete se samo smeška i ignoriše. Da li je ovakvo insistiranje štetno za psihički razvoj deteta obzirom na uzrast, da li grešimo, da li je još mali da shvati šta je ispravno da uradi u takvim situacijama? Dete tada jako plače i odmahuje glavnom i viče “ne ne”! Takođe “smatramo” da je dete “sebično za razliku od neke druge dece tog uzrasta”, pa mu govorimo da nije dobar i grdimo ga kada neće sa drugom decom da deli svoje igračke a tuđe hoće da uzima na silu? Da li deca uopšte mogu da shvate koncept svojine i držanja stvari u tim uzrastima. Kako reagovati?
Uhapred hvala na odgovoru
Uroš
ODGOVOR PSIHOTERAPEUTA:
Poštovani Uroše,
Zahvaljujem na ukazanom poverenju da nam se obratite i podelite svoje nedoumice.
Na osnovu opisanog rekla bih da ste dosledni u sprovođenju vaspitnih mera, što je svakako veoma dobar pristup. Iako je doslednost važna u vaspitanju dece, nekada je neophodno „olabaviti“ i usmeriti pažnju na razloge zbog kojih se dete ponaša „bezobrazno“. S obzirom da veći deo dana provodi sa bakom, a nema ni pune dve godine, vrlo je moguće da svojim ponašanjem zapravo privlači vašu pažnju jer vas se tokom dana zaželeo, a vaše reakcije mu daju povoda da je radnja koju radi zapravo idealna za privlačenje vaše pažnje. To ne znači da je vaše dete „bezobrazno“ ili loše vaspitano.
Što se tiče trajanja neke ranje koju vaše dete obavlja ponovo bih se vratila na njegov uzrast, sasvim je u redu da radnja koju on obavlja traje značajno sporije u odnosu na to kada Vi to isto uradite.
Primećujem da često pominjete rečenicu „da nije dobar“, koju upućujete detetu. Ponavljanjem te rečenice on će se vremenom identifikovati sa njom i zaista za sebe misliti da nije dobar. Takvo ubeđenje svakako mogu štetiti izgradnji njegovog samopouzdanja.
Kada je u pitanju podela igračaka, sasvim je u redu da neke igračke želi, a neke ne želi da podeli sa drugom decom. Pokušajte da ga učite da razmenjuje igračke, da davanjem jedne dobije drugu – da ne ostane „praznih ruku“. Deci su uvek privlačnije tuđe igračke, ma koliku količinu svojih da imaju. Znači, učite ga da lepo pita drugo dete kada želi da pozajmi igračku, ali i da, kada uzima, daje i nešto svoje. Svakako je podela nešto što se uči, potrebno je da imate strpljenja.
Svako dobro!
Srdačan pozdrav,
Maja Antonić
{loadmodule mod_banners,Banner google u članku}
