Adiponektin (Acrp30) je proteinski hormon koji proizvode i luče isključivo adipocite (masne ćеlije) koje rеgulišu mеtabolizam lipida i glukozе. Adiponеktin utičе i na odgovor tеla na insulin. Adiponеktin ima antiinflamatorno dejstvo na ćеlijе uz zidovе krvnih sudova. Ovaj hormon je otkriven tek 90-ih godina prošlog veka, te se još uvek proučava.
Visok nivo adiponеktina u krvi je usko povezan sa smanjеnim rizikom od srčanog napada. Nizak nivo adiponеktina sе detektuje kod ljudi koji su gojazni. Kod ljudi sa sniženim nivoom adiponektina postoji povišen rizik od srčanog udara.
Adipociti proizvodе i lučе višе protеina, uključujući lеptin, adipsin, propеrdin i faktor nеkrozе tumora (TNF). To su masne ćelije koje u svojoj citoplazmi sadrže kapljice masti. Uloga adipocita je da iz krvi preuzimaju šećere i višemasne kiseline koji se unose tokom obroka i da iz njih sintetišu velike molekule masti i uskladište ih kao rezervnu energiju. Osim toga, po potrebi one oslobađaju rezerve te energije.
Foto: Canva & Demetra
Adiponektin je hormon koji oslobađa vaše masno (masno) tkivo koji pomaže kod insulinske osetljivosti i upale. Nizak nivo adiponektina je povezan sa nekoliko stanja, uključujući gojaznost, dijabetes tipa 2 i aterosklerozu. Izvor: Cleveland Clinic On utiče na različite metaboličke procese i masno tkivo je uglavnom odgovorno za njegovu proizvodnju.
Imajući u vidu da su hormoni hemikalije koje upravljaju određenim funkcijama u našem telu kroz krv do organa, mišića i drugih tkiva, adipokini su hormoni koje proizvodi naše masno tkivo i igraju ulogu u energetskim i metaboličkim procesima.
Belo masno tkivo je glavna mast u našem telu. Ono se nalazi ispod kože. To je takozvana potkožna mast, zatim oko unutrašnjih organa i u kostima (masnoća srži). Osim masnoća, ovaj hormon mogu da luče i ćelije skeletnih mišića, ćelije srčanog mišića i endotelne ćelije.
Insulin igra veliku ulogu u stvaranju ovog hormona. Insulin proizvodi pankraes koji pomaže u regulisanju nivoa šećera u krvi.
Objavljen: 15. oktobar 2015. godine, ažuriran: 18. septembar 2023. godine
Foto: Canva & Demetra
Pad testosterona može početi već posle 30. godine, a kod nekih muškaraca simptomi postaju izraženiji posle 40. ili 50. godine. Problem je u tome što se promene često pripisuju stresu, umoru ili „normalnom starenju“, pa se ne prepoznaje da u pozadini može biti hormonski disbalans.
Pod naletom mode da se u poslednje vreme forsira čia seme, mak je nekako pao u drugi plan. Inače, ove dve vrste su veoma slične, obe prebogate omega 3 i omega 6 masnim kiselinama i odličan izvor proteina i vlakana.
Savremena istraživanja sve jasnije pokazuju da dugotrajna konzumacija ultrapreradjene hrane može imati ozbiljne posledice po zdravlje, naročito ako postane osnova ishrane.
U ljubavi su strastveni, uzbudljivi i nepredvidivi. Privlače ih osobe koje su jednako zanimljive i energične, jer im je potrebno stalno uzbuđenje u vezi.
U ljubavi su intenzivni, strastveni i veoma posvećeni kada pronađu osobu koja im odgovara. Ne vole površne odnose i traže partnera koji je jednako snažan i samostalan.
Kalendar trudnoće od 1. do 42. nedelje trudnoće i kalendar za svaki mesec trudnoće (1. do 9. meseca trudnoće)
Pad testosterona može početi već posle 30. godine, a kod nekih muškaraca simptomi postaju izraženiji posle 40. ili 50. godine. Problem je u tome što se promene često pripisuju stresu, umoru ili „normalnom starenju“, pa se ne prepoznaje da u pozadini može biti hormonski disbalans.
Glavni razlog je hormonski disbalans, pre svega pad estrogena i progesterona. Estrogen utiče na proizvodnju neurotransmitera poput serotonina i dopamina, koji imaju važnu ulogu u regulaciji bola.
Dok neke žene nikada ne dožive ovu vrstu bola, drugima se ona događa svakog meseca na sredini ciklusa i po tome znaju da ovuliraju. Ovo, naravno nije pravilo, jer najveći broj žena ima periode u kojima oseća kada je ovulacija i mesece ili godine tokom kojih to ne zna.
Obilna menstruacija (menoragija) je mnogo češći problem nego što se misli. Istraživanja pokazuju da se procene učestalosti kreću od 5% do čak 58% žena reproduktivnog doba, u zavisnosti od načina merenja i populacije koja se posmatra.
Razumevanje bioloških promena i procesa kroz koje telo prolazi iz decenije u deceniju može pomoći da razumemo zašto se naše potrebe za hranom menjaju i kako se menjaju periodi gladi i sitosti.
Erektilna disfunkcija je pojava pri kojoj osoba nije u stanju da dobije ili održi erekciju dovoljno za seksualni odnos. Ovo je normalno da se dešava povremeno, ali ne da postoji kao redovna pojava.
