Hormoni

Hormoni su hemikalije koje koordiniraju različite funkcije u telu prenoseći poruke kroz krv do organa, kože, mišića i tkiva. Neke žlezde, organi i tkiva prave i oslobađaju hormone, a neki od njih čine endokrini sistem. Do sada je identifikovano preko 50 hormona u ljudskom telu.^(*1)  

Hormoni se luče iz endokrinih žlezda u telu, a kako su žlezde bez kanala, oni se luče direktno u krvotok. Neke od glavnih endokrinih žlezda u telu i organa koji luče hormone su:

• hipofiza
• epifiza ili pinealna žlezda
• timus ili grudna žlezda
• tiroidna ili štitna žlezda
• nadbubrežne žlezde
• pankreas ili gušterača
• testisi
• jajnici i
• u trudnoći – posteljica.

Ovi organi luče hormone u mikroskopskim količinama, ali su i najmanje količine dovoljne za velike promene u telu. Manjak ili višak nekog hormona može dovesti do velikih promena i ozbiljnih zdravstvenih problema.

Hormoni imaju uticaj na različite telesne procese kao što su:

• homeostaza – unutrašnja stalna ravnoteža kao što je regulacija krvnog pritiska, šećera u krvi, količine tečnosti, elektrolita i telesne temperature,
• metabolizam,
• rast i razvoj,
• seksualna funkcija,
• reprodukcija,
• ciklusi spavanja i buđenja,
• raspoloženje.

Šta rade hormoni?

Hormoni utiču na stotine hemijskih procesa u telu, a često su u pitanju lančane reakcije različitih hormona. Hormon će delovati na deo vašeg tela samo ako ćelije u ciljnom tkivu imaju receptore koji primaju hormonsku poruku.

Zamislite da je hormon ključ, a ciljno tkivo posebna brava. Ako hormon odgovara toj „bravi“ na ćelijskom zidu, ona će raditi. Hormoni isporučuju poruku na ciljno mesto, da ono preduzme određenu akciju kako bi vaš organizam funkcionisao.

Kako telo koristi hormone?

1. Prvi način na koji telo koristi hormone jeste da dve endokrine žlezde komuniciraju međusobno. Jedna žlezda oslobađa hormon koji stimuliše drugu žlezdu da promeni nivo hormona koji oslobađa. Na primer hipofiza oslobađa hormon koji stimuliše štitnu žlezdu da oslobađa hormne koji utiču na nekoliko aspekata funkcionisanja tela.
2. Kada endokrina žlezda direktno komunicira sa ciljnim organom. Ovo se dešava kada pankreas oslobađa insulin koji deluje na mišiće i jetru kako bi pomogao u procesu razgradnje glukoze.

Šta radi hipotalamus? Koje hormone proizvodi hipotalamus?

Hipotalamus proizvodi: dopamin, hormon koji oslobađa hormon rasta, hormon koji oslobađa gonadotropin, kortikotropin – oslobađajući hormon, oksitocin (samo proizvodi, hipofiza ga skladišti i oslobađa), tirotropin – oslobađajući hormon i somatostatin.

Koje hormone proizvodi hipofiza i šta je hipofiza?

Hipofiza je žlezda u dnu mozga veličine graška koja je nalazi iza vašeg nosa i direktno ispod hipotalamusa. Sastoji se iz prednjeg i zadnjeg režnja i oslobađa nekoliko hormona.

Prednja hipofiza oslobađa: prolaktin, TSH, FSH, LH, hormon rasta i aderenokortikotropni hormon (ACTH).

Zadnja hipofiza oslobađa: oskitocin, epifiza (sićušna žlezda koja oslobađa melatonin) i antidiuretski hormon (ADH).

Šta je štitna žlezda i koje hormone oslobađa štitna žlezda?

Štitna žlezda se nalazi na prednjem delu vrata ispod kože i u obliku je leptira. Glavni zadatak joj je da kontroliše brzinu metabolizma i oslobađa: T3, T4, reverzni trijodotironin (RT3), kalcitonin, tiroksin i trijodtironin.

Nadbubrežne žlezde

Nadbubrežne žlezde su u obliku trougla i nalaze se u vrhovima bubrega. One proizvode: kortizol, DHEA i androgene, aldosteron, adrenalin i noradrenalin.

Paratiroidne žlezde

Većina ljudi ima četiri ove žlezde koje su veličine graška i nalaze se iza štitne žlezde. Ponekad su one duž jednjaka ili u grudima. Njihov glavni zadatak je da oslobađaju paratirodine hormone (PTH) koji su odgovorni za ravnotežu kalcijuma u krvi i zdravlje kostiju.

Pankreas

Pankreas se nalazu u abdomenu i deo je probavnog i endokrinog sistema. Proizvodi: insulin i glukagon.

Jajnici kod žena i testisi kod muškaraca

Jajnici se nalaze sa obe strane materice i neophodni su za reprodukciju. Oni proizvode: estrogen, progesteron i testosteron.

Muškarci se rađaju sa testisima koji se nalaze u kesicama izvan tela i deo su muškog reproduktivnog sistema i proizvode spermu i testosteron.

Uloga masnog tkiva u proizvodnji i oslobađanju hormona

Masno tkivo se nalazi u celom telu ispod kože, oko organa, između mišića, u tkivu dojke i i koštanoj srži. Ima svoju ulogu u proizvodnji i oslobađanju nekoliko hormona: leptina, adiponektina, estrogena, inhibitora aktivatora plazminogena-1 i angiotenzina.

Uloga bubrega u proizvodnji hormona

Bubrezi su organi u obliku pasulja koji su deo urinarnog sistema, filtriraju krv i proizvode: renin, eritropoetin i aktivni oblik vitamina D (prohormon).

Uloga jetre

Jetra je suštinski organ i velika žlezda koja obavlja na stotine funkcija neophodnih za održavanje u životu. Smatra se delom probavnog sistema, ali proizvodi hormone koji uključuju faktor rasta 1 koji je sličan insulinu (IGF-1) i angiotenzinogen.

Uloga creva

Creva su duga i deo su organa za varenje. Naučinici još uvek proučavaju hormone koje proizvode creva i njihov uticaj. Ovi hormoni su: grelin, somatostatin i glukagon sličan peptidu 1 (GLP-1).

Posteljica

Posteljica je privremeni organ koji se razvija tokom trudnoće u materici i proizvodi estrogen i progesteron koji održavaju trudnoću.

Šta može biti uzrok hormonske neravnoteže?

• Tumori, adenomi i druge izrasline,
• autoimuna stanja,
• oštećenja ili povrede endokrinih žlezda,
• nasledne genetske mutacije koje mogu da prave probleme sa funkcijom žlezda.

Koja stanja su uzrokovana problemima sa hormonima?

Desetine različitih zdravstvenih stanja su uzrokovana hormonskim problemima. Premalo ili previše nekog hormona zahteva lečenje jer u protivnom mogu uzrokovati:

• neplodnost,
• neredovnu menstruaciju, sindrom policističnih jajnika, anemoreju i anovulaciju,
• gojaznost,
• sve vrste dijabetesa,
• bolesti štitne žlezde – hipotireozu i hipertireozu.

Hormoni su od ključne važnosti za suštinski deo postojanja dok telo pažljivo balansira hormone. Svaka hormonska neravnoteža može da dovede do zdravstvenih problema i mora se lečiti.

Aktivin

Alfa-fetoprotein (AFP)

Biohemijski markeri u trudnoći

Antimilerian hormon (AMH)

Adiponektin (ACRP 30)

Beta HCG

Estrogen

• Nizak estrogen: Simptomi niskog estrogena kod žena
• Visok nivo estrogena
• Estogen i progesteron

Folikulostimulirajući hormon (FSH)

Gonadotropini i ovulacija

Hormon rasta

• Nedostatak hormona rasta
• Uzroci nedostatka hormona rasta

Inhibin

Inhibin A

Inhibin B

Insulin

Sindrom policističnih jajnika

Leptin

Leptin kao lek za hipotalamičku amenoreju

Luteinizirajići hormon (LH)

LH trakice

Progesteron

Nizak nivo progesterona

Prolaktin

• Povišen prolaktin i neplodnost
• Prolaktin i spontani pobačaj
• Povišen prolaktin – simptomi visokog prolaktina
• Analiza prolaktina: Zašto se radi analiza prolaktina i u koje doba dana?

Save

Literatura:

1. EPA: What is endocrine system? – https://www.epa.gov/endocrine-disruption/what-endocrine-system
2. Mediline Plus: Hormones – https://medlineplus.gov/hormones.html
3. You and Your Hormones – https://www.yourhormones.info/hormones/

_{Objavljen: 12. april 2012. godine, ažuriran: 15. maja 2024. godine}