fbpx
HormoniZdravlje

Trijodotironin – T3 hormon štitne žlezde

Trijodotironin (T3) je jedan od ključnih hormona štitne žlezde, koji igra važnu ulogu u regulaciji metabolizma organizma. Ovaj hormon se sintetiše u štitnoj žlezdi i ima direktni uticaj na različite fiziološke procese u organizmu.

Šta je trijodotironin?

Trijodotironin je jedan od dva glavna hormona štitne žlezde, pored tiroksina (T4). Ovi hormoni su jod-otkriveni hormoni, što znači da sadrže atome joda u svom sastavu. Trijodotironin se sintetiše iz tiroksina u perifernim tkivima, poput jetre i bubrega, putem enzima dejodinaze. Ovaj proces čini trijodotironin biološki aktivnijim od tiroksina.

Latinski naziv za trijodotironin je “Triiodothyronine”, a njegova hemijska oznaka je T3. Ovo je standardna međunarodna nomenklatura koja se koristi za označavanje i identifikaciju ovog hormona u raznim naučnim i medicinskim kontekstima.

On ima značajan uticaj na osnovne metaboličke procese u organizmu, uključujući regulaciju telesne temperature, srčane funkcije, rasta i razvoja, kao i održavanje energetske ravnoteže. Njegova koncentracija u krvi strogo se reguliše kako bi se očuvala homeostaza organizma.

Osim toga, trijodotironin ima ključnu ulogu u negativnoj povratnoj petlji sa hipotalamusom i hipofizom, koja kontroliše lučenje hormona štitne žlezde. Ova kompleksna regulacija omogućava finu kontrolu nivoa trijodotironina u organizmu, prilagođavajući se potrebama tela u različitim uslovima.

Kako se luči T3 hormon?

Lučenje trijodotironina (T3) reguliše se kompleksnim sistemom povratnih informacija između hipotalamusa, hipofize i štitne žlezde. T4 se proizvodi u većim količinama od T3, ali T3 je biološki aktivniji. Periferni tkivi, poput jetre i bubrega, koriste enzim deiodinazu kako bi konvertovali T4 u T3, povećavajući tako nivo aktivnog trijodotironina u krvi.

Kako ovaj hormon utiče na ljude?

Trijodotironin ima značajan uticaj na različite fiziološke procese u ljudskom organizmu, igrajući ključnu ulogu u održavanju homeostaze i regulaciji metabolizma. Evo nekoliko ključnih efekata koje trijodotironin ima na ljude:

  • metabolizam (povećava brzinu metabolizma i održava energentsku ravnotežu),
  • termoregulacija (održava optimalnu telesnu temperaturu),
  • rast i razvoj (naročito veliku ulogu ima na rast kostiju i mozga, ali i tkiva uopšte),
  • srčana funkcija i efikasna cirkulacija,
  • mentalne funkcije (raspoloženje, koncentracija i pamćenje),
  • reproduktivne funkcije (može uticati i na menstrualni ciklus),
  • kontrola telesne mase.
melatonin i spavanje
Photo by Priscilla Du Preez ???????? on Unsplash

Da li se razlikuje uticaj Trijodotironina na muškarce i žene?

Opšti uticaj ovog hormona na muškarce i žene je sličan, jer ovaj hormon igra ključnu ulogu u osnovnim metaboličkim procesima i održavanju homeostaze u organizmu. Međutim, mogu postojati neke razlike u specifičnim efektima trijodotironina koje se odnose na pol i reproduktivne funkcije. Evo nekoliko aspekata gde se mogu primetiti određene razlike:

  1. Reproduktivne funkcije: Trijodotironin ima uticaj na reproduktivne organe i funkcije kod oba pola, ali promene u nivou ovog hormona mogu uticati na menstrualni ciklus kod žena. Kod muškaraca, disbalans trijodotironina može uticati na proizvodnju sperme. Hormonski status štitne žlezde može stoga imati određen uticaj na plodnost i reproduktivno zdravlje.
  2. Metabolizam i telesna masa: Učinak trijodotironina na metabolizam i kontrolu telesne mase može imati različite posledice kod muškaraca i žena. Na primer, hormonski disbalans može uticati na distribuciju masnog tkiva, a žene su često sklonije promenama u težini povezanim sa štitnom žlezdom, posebno tokom trudnoće ili menopauze.
  3. Mentalne funkcije: Iako trijodotironin ima uticaj na mentalno zdravlje kod oba pola, mogu se primetiti različiti emocionalni i mentalni simptomi povezani sa poremećajima štitne žlezde. Na primer, žene su češće sklone iskustvu depresije povezane sa hipotireozom, dok su muškarci možda skloniji ispoljavanju anksioznosti ili iritabilnosti.

Ipak treba imati u vidu da je svaki organizam jedinstven i da se ne može generalizovati različito reagovanje samo prema polu, obzirom da sve može varirati. Efekti trijodotironina su deo kompleksnog sistema hormona i različite promene u organizmu, poput trudnoće ili menopauze kod žena, mogu dodatno uticati na interakcije između hormona. Za preciznije informacije o uticaju trijodotironina na određenu osobu, preporučuje se konsultacija sa endokrinologom.

Da li postoji određeni uticaj i problemi kada su deca u pitanju?

Da, T3 igra ključnu ulogu u rastu i razvoju, pa su problemi sa nivoom ovog hormona posebno značajni kada su deca u pitanju. Evo nekoliko aspekata koji se odnose na uticaj ovog hormona i moguće probleme kod dece:

  • Rast i razvoj – on je esencijalan za normalan rast i razvoj dece, naročito u prvim godinama života. Nedostatak ovog hormona (hipotireoza) u tom periodu može dovesti do ozbiljnih problema, uključujući kašnjenje u fizičkom rastu, razvoju mozga, motoričkim veštinama i govoru.
  • Intelektualni razvoj – Ima značajan uticaj na razvoj mozga, posebno u prenatalnom periodu i tokom prvih godina života. Nedostatak može uticati na intelektualni razvoj deteta, dovodeći do smanjene inteligencije, problema sa pažnjom i učenjem.
  • Hipotireoidizam u novorođenčadi – Bebe se rutinski testiraju na hipotireozu kratko nakon rođenja putem testa poznatog kao neonatalni skrining. Ako se hipotireoza otkrije rano, može se pravovremeno započeti terapija supstitucije tireoidnih hormona kako bi se sprečile komplikacije u rastu i razvoju.
  • Kasni pubertet – Poremećaji štitne žlezde, uključujući i one koji utiču na proizvodnju  trijodotironina, mogu uticati na normalan razvoj puberteta kod dece. Ovo može rezultirati kašnjenjem u fizičkom i seksualnom sazrevanju.
  • Povećan nivo trijodotironina (hipertireoza): Iako je manje uobičajeno kod dece, povećan nivo trijodotironina takođe može prouzrokovati probleme. Hipertireoza može uticati na rast, razvoj kostiju i srčanu funkciju kod dece.

Poremećaji štitne žlezde kod dece mogu se uspešno dijagnostikovati i lečiti. Redovni lekarski pregledi, posebno tokom rane faze razvoja, igraju ključnu ulogu u prepoznavanju i tretmanu eventualnih problema sa štitnom žlezdom kod dece. Roditelji treba da budu svesni znakova i simptoma koji ukazuju na moguće probleme sa štitnom žlezdom i da potraže stručnu medicinsku pomoć kada su neophodni.

Referentne vrednosti T3

Referentne vrednosti za koncentraciju T3 u krvi mogu se razlikovati između različitih laboratorija, a zavise i od metode merenja koja se koristi. Ove vrednosti se obično izražavaju u nanogramima po decilitru (ng/dL) ili pikomolima po litru (pmol/L). Važno je naglasiti da samo stručni medicinski profesionalci treba da interpretiraju rezultate laboratorijskih testova, uzimajući u obzir specifičnosti svakog pacijenta i druge relevantne faktore.

Referentne vrednosti za ukupni T3 (ukupan trijodotironin) se kreću u rasponu od otprilike 80 do 200 ng/dL (ili približno 1.2 do 3.1 nmol/L). Ovi rasponi mogu varirati u zavisnosti od laboratorije i metoda merenja, pa je uvek preporučljivo uporediti rezultate sa specifičnim referentnim vrednostima laboratorije koja izvodi analizu.

Kada su u pitanju nivoi slobodnog T3 (FT3), koji predstavlja aktivni oblik, referentne vrednosti su obično u opsegu od približno 2.3 do 4.2 pg/mL (pikograma po mililitru) ili oko 3.5 do 6.5 pmol/L.

Kada se preporučuje analiza nivoa t3?

Analiza nivoa T3 obično se preporučuje u sledećim situacijama:

  • sumnja na poremećaj štitne žlezde,
  • kada se prati rad štitne žlezde,
  • testiranje novorođenčadi,
  • neplodnost,
  • tumor štitne žlezde,
  • praćenje pacijenata na intenzivnoj nezi.

Savet i odluku o analizi T3 hormona donosi lekar, pa nema potrebe da o tome brinete.

Simptomi niskog T3 hormona

Nizak nivo T3 može ukazivati na hipotireozu, što je stanje karakterisano nedostatkom aktivnih hormona štitne žlezde. Simptomi niskog nivoa T3 obično se javljaju postepeno i mogu varirati u intenzitetu. Klasični simptomi hipotireoze uključuju:

  • umor,
  • usporen metabolizam i povećanje telesne težine,
  • osetljivost na hladnoću,
  • problemi sa koncentracijom,
  • depresija i promene raspoloženja,
  • otežano disanje,
  • suva, lomljiva kosa i njeno opadanje,
  • pojava otoka na licu, rukama i nogama, kao posledica zadržavanja tečnosti,
  • nesanica,
  • neredovan menstrualni ciklus.
Simptomi visokog T3 hormona

Visoki nivoi T3 obično ukazuju na hipertireozu, stanje u kojem je štitna žlezda preaktivna i proizvodi previše hormona. Simptomi hipertireoze mogu varirati u zavisnosti od težine stanja, ali uobičajeni simptomi visokog nivoa T3 uključuju:

  • tahikardija,
  • povećana nervoza i anksioznost,
  • gubitak telesne težine,
  • povišena telesna temperatura,
  • povećana osetljivost na toplotu i znojenje,
  • umor i malaksalost,
  • nesanica,
  • proliv i često pražnjenje creva,
  • izbočenost očiju,
  • neredovan menstrualni ciklus.

Simptomi visokog odnosno niskog T3 variraju i ukoliko se ukaže sumnja na neki od ovih zdravstvenih problema, trebalo bi da se javite lekaru, kako bi savetovao koje analize da uradite. Poremećaji štitne žlezde su ozbiljna stanja koja zahtevaju stalnu terapiju radi očuvanja zdravlja.

uredjenje doma
Photo by Lauren Mancke on Unsplash
Šta ako dođe do disbalansa ovog hormona?

Disbalans trijodotironina (T3) može imati ozbiljne posledice na zdravlje, jer ovaj hormon igra ključnu ulogu u regulaciji različitih fizioloških procesa u organizmu. Disbalans može se javiti u dva glavna oblika: hipotireoza (nizak nivo T3) i hipertireoza (visok nivo T3).

Hipotireoza – Nizak T3

  • Simptomi: Umor, gojenje, hladnoća, suva koža, gubitak kose, promene u menstrualnom ciklusu (kod žena), depresija, smanjenje koncentracije, oticanje.
  • Posledice: Nedostatak energije, usporen metabolizam, potencijalno oštećenje rasta i razvoja kod dece, smanjenje intelektualnih sposobnosti, povećan rizik od srčanih bolesti, povećan rizik od komplikacija tokom trudnoće.
  • Lečenje: Supstitucija sintetičkim hormonom tiroksinom (T4), koji se pretvara u T3 u organizmu.

Hipertireoza – Visok T3

  • Simptomi: Ubrzan srčani ritam, nervoza, gubitak težine, povećana osetljivost na toplotu, proliv, nemir, treperenje ili izbočenost očiju (egzoftalmus), problemi sa snom.
  • Posledice: Povećan rizik od srčanih aritmija, oštećenje mišića, smanjenje gustine kostiju, povećan rizik od osteoporoze, komplikacije u vezi sa štitnjačom (npr. Gravesova bolest).
  • Lečenje: Antitiroidni lekovi, radioaktivni jod, hirurško uklanjanje dela ili cele štitne žlezde.

Kako se leči disbalans t3?

Lečenje disbalansa T3 takođe zavisi od toga da li je u pitanju hipotireoza (nizak nivo T3) ili hipertireoza (visok nivo T3).

Lečenje hipotireoze

Kao i kod hipotireoze koja se bazira na niskom nivou tiroksina (T4), glavni terapeutski pristup za hipotireozu sa niskim nivoom T3 je supstitucija sintetičkim tiroksinom (L-T4).

Doziranje: Doza levo-tiroksina će se prilagođavati prema potrebama pacijenta, a redovno praćenje nivoa TSH (tiroid-stimulišući hormon) u krvi će pomoći u određivanju optimalne doze.

Redovna praćenja: Praćenje nivoa štitnih hormona i prilagođavanje doze leka su ključni za održavanje optimalne ravnoteže kod pacijenata sa hipotireozom.

Lečenje hipertireoze

Terapija hipertireoze može uključivati antitiroidne lekove, radiojod terapiju ili hirurško uklanjanje dela ili cele štitne žlezde, u zavisnosti od uzroka i ozbiljnosti stanja.

  • Antitiroidni lekovi: Karbimazol i propiltiuracil su često korišćeni antitiroidni lekovi koji blokiraju proizvodnju viška hormona štitne žlezde.
  • Radiojod terapija: Uzimanje radioaktivnog joda koji cilja i smanjuje aktivnost štitne žlezde.
  • Hirurško uklanjanje štitne žlezde: Uklanjanje dela ili cele štitne žlezde hirurškim putem.
  • Antitiroidni lekovi pre hirurškog ili radiojod tretmana: Antitiroidni lekovi se često koriste pre drugih terapija kako bi se normalizovali nivoi hormona pre daljih koraka.
  • Redovna praćenja: Praćenje nivoa štitnih hormona je neophodno tokom terapije kako bi se pratila efikasnost tretmana i prilagodila doza prema potrebama pacijenta.

Da li se mogu uzimati određeni suplementi za balans T3 hormona?

Uvek je važno naglasiti da se pre uzimanja bilo kakvih suplemenata, uključujući one koji su povezani sa hormonima štitne žlezde poput trijodotironina (T3), treba posavetovati sa kvalifikovanim zdravstvenim stručnjakom. Suplementi i promene u ishrani mogu imati značajan uticaj na hormonski balans, pa je važno biti obazriv i sarađivati sa lekarom kako bi se postigao bezbedan i efikasan pristup.

Trijodotironin T3
Trijodotironin – Foto: Canva/Demetra

Neki od suplemenata koje će lekar možda savetovati da uzimate su:

  • JOD – Jod je esencijalan nutrijent za proizvodnju hormona štitne žlezde. Međutim, dodatni unos joda može biti koristan samo ako postoji nedostatak ovog minerala. U nekim regionima gde postoji dovoljno joda u ishrani, suplementacija jodom može izazvati višak joda, što može dovesti do problema sa štitnom žlezdom.
  • SELEN igra ulogu u konverziji tiroksina (T4) u aktivni trijodotironin (T3). Dodatak selena može biti koristan za osobe koje imaju nedostatak ovog minerala ili koje žele podržati funkciju štitne žlezde.
  • OMEGA-3 MASNE KISELINA, posebno EPA (eikozapentaenska kiselina) i DHA (dokozaheksaenska kiselina), mogu imati antiinflamatorno dejstvo i podržati opšte zdravlje, uključujući i funkciju štitne žlezde.
  • VITAMIN D ima ulogu u regulaciji imunološkog sistema i može imati uticaj na štitnu žlezdu. Neki ljudi sa nedostatkom vitamina D mogu imati koristi od suplementacije.
  • TIROZIN je aminokiselina koja je prekursor za proizvodnju tirozina, koji je osnovna komponenta štitnih hormona. Međutim, suplementacija tirozinom može biti kontraproduktivna za osobe sa određenim poremećajima štitne žlezde, pa je potrebna pažljiva procena.
  • Ašvaganda – Biljka ašvaganda se ponekad koristi u tradicionalnoj medicini za podršku opštem zdravlju, a neki istraživači proučavaju njen potencijalni uticaj na funkciju štitne žlezde.

Pre nego što počnete uzimati bilo koji suplement, obavezno se konsultujte sa lekarom. On će moći da proceni vaše specifične potrebe i da vam pruži individualizovanu preporuku na osnovu vašeg zdravstvenog stanja, analiza i potreba organizma. Samostalna suplementacija bez stručnog nadzora može prouzrokovati više štete nego koristi.

Objavljen: 6. februara 2024. godine, ažuriran: 21. februara 2024. godine

Reklame

Uredništvo

Redakcija portala izveštava o novim događajima, istraživanjima, informacijama. Prenosi vesti i ustupa prostor. Sve vaše sugestije i predloge možete nam poslati na office@demetra.rs

Related Articles

Back to top button