Ljudi oduvek imaju problem sa koncentracijom i to se dešava u svim uzrastima. U današnje vreme postoje brojni ometači koncentracije. Kada radite ili učite dekoncentrisani, velika je verovatnoća da ćete ili pogrešiti ili će vam za određeni zadatak trebati mnogo više vremena nego inače. Saznajte šta najčešće ometa koncentraciju, kako bi mogli da utičete na te faktore.

Društvene mreže su jedan od glavnih ubica fokusiranosti u današnje vreme. Onog momenta kada proverite da li imate neku poruku, pa dok odgovorite na nju ili samo “bacite pogled” šta se dešava na društvenoj mreži, prekidate tok misli. Gubite izvesno vreme u radu koje provodite na društvenoj mreži, a mimo toga gubite i još par minuta da nakon toga povratite fokus na ono što ste radili.

Odložite telefon dok radite i sva obaveštenja osim poziva utišajte. Organizujte vreme tako da samo za vreme pauze koristite mobilni telefon. Na primer, radite određeni zadatak narednih 60 minuta, pa iskoristite da pogledate šta se novo dogodilo 3 minuta dok recimo skuvate kafu ili pijete vodu. Na ovaj način ćete jasno imati definisane periode rada i slobodnog vremena.

Podrazumeva se da izbegnete da se prijavite na društvene mreže sa računara, kako vam taj prozor ne bi odvlačio pažnju.

U današnje vreme se podrazumeva da treba efikasno odgovarati na mejlove koje primate. Ipak, to ne znači da svaki čas treba da prekidate trenutni posao da biste odgovorili na neki mejl. Jednostavno je dovoljno da i to učinite nakon što završite neki radni zadatak ili sastanak. Odredite vreme u toku dana u kojim vremenskim intervalima ćete proveravati elektronsku poštu i odgovarati na nju.

Ako obavljate neki važan zadatak, isključite zvono na mobilnom telefonu. Pozivi će vas omesti u tome da koncentisano radite ono što vam je u ovom trenutku važno. Aktivirajte govornu poštu, kada niste u mogućnosti da se javljate i tako unapredite efikasnost svog poslovanja.

Stres može da utiče na obavljanje rutinskih zadataka. Kao posledica hroničnog stresa se mogu javiti ubrzano lupanje srca, glavobolja i spazam u ramenima, a oni će negativno uticati na vašu koncentraciju.

Razmislite o tome da počnete da se bavite jogom, pilatesom ili da meditirate, kako bi smanjili nivo stresa koji  vas okupira. Fizička aktivnost će vam takođe značiti da se oslobodite stresa.

Premalo sna može veoma da utiče sa sposobnost pamćenja i koncentraciju. Većina odraslih ljudi ima potrebu da spava između 6 i 8, pa čak i 9 sati tokom noći. Dovoljno sna će vam pomoći da uradite više stvari tokom dana.

Važno je da obratite pažnju na periode fokusiranosti jer je kod svakog čoveka individualno vreme kada je najproduktivniji. Tada zakazujte najkomplikovanije zadatke, ako je to moguće.

Mozak ne može da radi ako ne jedete redovno. Preskakanje doručka, ali i drugih obroka je ubica koncentracije. Večera je najmanje važan obrok kada je pamćenje u pitanju.

Za koncentraciju je idealno da: redovno doručkujete, jedete zdrave grickalice (bademi, orasi, sir), preskočite slatkiše, testenine i testa generalno, a jedete više žitarica od celog zrna.

Jedan od najčešćih simptoma depresije je upravo nedostatak koncentracije. Ako se uz to osećate beznadežno, ravnodušno i prazno, postoji mogućnost da patite od depresije. U ovim situacijama je lekar jedini koji vam može pomoći.

Važno je da znate da se depresija uspešno leči.

Ukoliko već imate terapiju zbog depresije, možda je baš ona uzrok nedostatku koncentracije. Stoga je važno da se konsultujete sa lekarom, kako biste mogli da prilagodite odgovarajuću dozu. 

Mnogi ne znaju da poremećaj hiperaktivnosti sa deficitom pažnje (ADHD) postoji i kod odraslih. Više od polovine dece koja su imala ADHD imaju ovaj problem i kada odrastu. Klasični simptom je upravo nedostatak koncentracije. Ukoliko je ovaj problem konstantan, najbolje bi bilo da se konsultujete sa stručnim licem.

Oko multitaskinga postoje oprečna mišljenja, dok jedni smatraju da više poslova završavaju brže istovremeno, drugi ipak kažu da je efikasnije završavati jedan po jedan zadatak. Krajnji rezultat obavljanja više zadataka istovremeno obično rezultira dužim vremenom.

Postoje situacije kada je multitasking neminovan kao što je posao od kuće sa detetom. Ne možete uvek posao odvojiti bez ometanja u toj situaciji, a ne možete ni odložiti potrebe dece dok završite posao.

Multitasking možete da primenjujete i dok recimo sređujete svoj sto i razgovarate telefonom.

Normalno je da postoje i zadaci koji su manje zanimljivi, isto je i ako učite nešto što vam nije previše interesantno. Dosadni zadatak može da vam drži prosek samo par minuta, a vrlo brzo ćete početi da mislite na svašta drugo. Ako vam je dosadno dok nešto radite, sve drugo će vam delovati primamljivije.

Odredite vreme sami sa sobom koje ćete koristiti da završite određeni zadatak, a nakon toga se nagradite kafom, grickalicom ili šetnjom.

Zadatke koji vam nisu prijatni lakše ćete rešavati ako budete planirali da se nagradite nakon završenog nečim što vas raduje. Motiv će vas gurati da ubrzate savladavanje te prepreke.

Normalno je da vam je teško da se skoncentrišete na zadatak, ako mislite na ono što vas inače muči. Jedan od načina da skrenete misli jeste da ih zapišete, te isplanirate kada ćete se baviti njima. Posebno ako razmišljate o tome šta od kućnih poslova treba uraditi ili kupiti. Tada je najbolji lek “to do” lista kojim redom ćete posle ovog obavljati druge zadatke. Ako se pak radi o drugim brigama, za njih je takođe nekada lek da vodite dnevnik. Kada misli prenesete na papir ili u neku aplikaciju dnevnika na telefonu, moguće je da vas više neće mučiti neko vreme.

Literatura:

• Cambridge University Press: https://www.cambridge.org, 2018.
• Springer: https://www.springer.com/journal/13415, 2019.
• WebMD: https://www.webmd.com/add-adhd/ss/slideshow-top-concentration-killers, 2020.

Image by StockSnap from Pixabay